Објављено:
675
прегледа

Балет у марту, поводом 69-годишњице од оснивања Балета СНП-а

Фото: Б. Лучић

Овај месец од посебног значаја за Балет СНП-а, обележиће велики балетски наслови: Лабудово језеро, Дон Кихот и нова Враголанка.

Почетком 1950. године, Рускиња Марина Олењина (1907-1963) је са једном групом од скоро тридесетак играча стигла из Београда у Нови Сад. Пре 69 година, она је основала Балет који је деловао при Опери, била први шеф Балета, кореограф и педагог балетског ансамбла СНП-а, па се 8. март сматра даном оснивања Балета. Искусна уметница и познавалац балетске уметности, строг и захтеван педагог, она је са много елана, умећа и љубави преносила балетску азбуку на новосадске почетнике и од њих градила ансамбл са којим је остварила представе које се памте. Прва представа одржана је 25. маја 1950: Шехерезада Н. Римског Корсакова. Од тада до данас, Балет је поставио више од 110 балетских наслова, од којих су свакако најзаступљенији наслови из класичног репертоара (и имали највише обнова) Лабудово језеро, Жизела, Дон Кихот, Крцко Орашчић, Ромео и Јулија…

Среда, 13. марта и субота, 16. марта, Лабудово језеро, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00

Рађено на музику Петра И. Чајковског, Лабудово језеро је најзначајније дело класичног балетског репертоара. Због тога је и један од најизвођенијих и најгледанијих балета у Српском народном позоришту (шест премијерних извођења: 1955, 1968, 1981, 1985, 1992. и 2008). Либрето је заснован на бајци о љубави између принцезе Одете, краљице белих лабудова и принца Зигфрида. Чини, које је зли чаробњак Ротбарт бацио на Одету, могу бити разбијене једино ако Зигфрид остане веран љубави на коју се заклео… Атрактивне и ефектне сцене обилују класичним бравурама, и синоним су за уметничку игру, док ритам валцера прожима балетску музику, што читавом балету даје радостан тон младалачке љубави.

Ова верзија је премијерно изведена пре осам година, 2008, најдуже се одржала са 33 извођења и са више од 23.000 гледалаца. Овог месеца биће изведен два пута, 13. и 16. марта, на сцени „Јован Ђорђевић“, с почетком у 19 часова. Кореограф и редитељ је Владимир Логунов, који је истакао да је завршетак ове поетично-лирске бајке срећан, из простог разлога што данашњи гледалац ипак верује у овоземаљску срећу. Диригент је Микица Јевтић, сценографију је урадио Миодраг Табачки, костиме је осмислила Мирјана Стојановић Маурич. У улогама су Ана Ђурић (Одета–Одилија), Самјуел Бишоп (Принц Зигфрид), учествују солисти, балетски ансамбл, Оркестар СНП-а и ученици Балетске школе из Новог Сада.

Фото: С. Ђурић

Субота, 23. марта, Дон Кихот, први пут у сезони, са гостом
У улози Басила Богдан Канила, првак балета Националне опере из Букурешта

После више од годину дана, комични балет Дон Кихот биће на репертоару у суботу, 23. марта, на сцени „Јован Ђорђевић“, с почетком у 19 часова. У улози Басила наступиће првак балета румунске Националне опере из Букурешта Богдан Канила, који ће као гост први пут заиграти на сцени Српског народног позоришта.

Музику за ову балетску фантазију је компоновао Лудвиг Минкус, а либрето је написао Маријус Петипа, према ремек-делу шпанске књижевности „Дон Кихот“ Мигела де Сервантеса. Пре 150 година овај балет је први пут изведен у Бољшом театру 14. децембра 1869. године, према либрету и кореографији Маријуса Петипе, и отад је присутан на светским балетским сценама, а у СНП- је имао три поставке (1968, 1984. и 2010). Дон Кихот је прича о љубави између лепе Китри и сиромашног и шармантног младића Басила. Китрин отац сматра да Басил није добра прилика за његову Китри – идеалан просац је богати Гамаш. На тргу у шпанском градићу је забава, сегедиљу плешу ватрена Мерцедес и чувени тореадор Еспада и придружују им се мештани, Дон Кихот и Санчо Панса…

Кореограф и редитељ је Ђула Харангозо (Мађарска), сценографију је урадила Олга Ђурђевић, костиме Мирјана Стојановић Маурич, а диригује Микица Јевтић. У улогама су Ана Ђурић (Китри), Богдан Канила, к.г. из Букурешта (Басил). Учествују: солисти, ансамбл Балета, Оркестар Опере СНП-а и ученици Балетске школе из Новог Сада.

Богдан Канила, првак Балета, Национална опера, Букурешт
(Bogdan Canila)

Рођен је 1987. у Јашију. Студије класичног плеса започео је у Националној уметничкој школи „Октав Банчила“ у родном граду, а наставио у Букурешту на високој школи за кореографију. Наставио је трогодишње студије на Универзитету за науку и уметност, Одсек за кореографију. Током и након студија, усавршавао се на радионицама које су водили Владимир Василијев и Гилберт Мајер. Године 2007. придружује се Националној опери у Букурешту, а од 2012. има статус првака. Свој репертоар је обогатио улогама (више од тридесет) у класичним и савременим балетима. Од улога у класичним балетима издвајају се: Басил / Еспада (Дон Кихот, к-граф Ј. Славицки), Солор (Бајадера, к-граф М. Бабушка), Конрад (Корсар, к-граф В. Медведев), Ромео (Ромео и Јулија, к-граф Р. Цанела), Принц (Крцко Орашчић, к-граф О. Дановски), Принц Дезире (Успавана лепотица, к-граф В. Медведев), Принц (Снежана, к-граф Ф. Валкај), Мајка Симона (Lа fille mal gardée, к-граф. Ф. Ештон)… Од 2007. године наступао је као гостујући уметник на сценама у Италији, Шпанији, Немачкој, Индији, Јапану, Тајвану и САД, као и у Румунији у Констанци, Брашову, Галату и Јашију. Први пут наступа у Српском народном позоришту.

Фото: А. Рамадановић

Среда, 27. марта, Враголанка, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00

Срца публике су својом игром и глумом освојили солисти и чланови балетског ансамбла у новој балетској представи Враголанка, која је премијерно изведена прошлог месеца. Више од 900 гледалаца свих генерација, на премијери и у исто толиком броју на првој репризи, пратило је ову љупку, комичну причу у два чина о враголастој девојци Лизи која воли Колена, сеоског момка, и напорима њене предострожне мајке Симоне која би да уда кћерку за детињастог Алена, сина богатог трговца Томаса. Враголанка је на репертоару у среду, 27. марта, на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 19 часова.

Враголанка је владала новосадском балетском сценом од првог извођења, пре 46 година (1973, 1986. и обнављан 1991. године), и премијерно постављена 23. фебруара ове године, добила је своје ново рухо и нову публику. Пасторала, шарм и комика Враголанке, префињена Херолдова музика, Ланчберијеви музички аранжамани, изражени су новом кореографијом и режијом госта из Румуније Калина Ханцијуа, сценографијом Саше Сенковића и костимима Мирјане Стојановић Маурич. Диригент је Александар Којић, а у улогама су Ана Ђурић (Лиза), Самјуел Бишоп (Мајка Симона), Милан Иван (Колен), као и солисти и ансамбл Балета. Учествује Оркестар СНП-а.

За куповину улазница важе редовни попусти, до 50% на Билетарници СНП-а.

Подели