I чин: Радња се збива у средњем веку, на падинама уз Рајну. Безазлена сељанчица Жизела заљубљује се у грофа Алберта, који, прерушен у сељака, лови дивљач заједно са својом свитом у шуми недалеко од села. Заустављају се пред Жизелином кућом да би се окрепили.
Њихову игру прекида шумар Хиларион, који воли Жизелу, а презире свог супарника Лојса, још не знајући да је он гроф Алберт, који се представља другим именом како би лакше завео Жизелу. Заљубљени се састају, она кида латице цвета, питајући се да ли је он воли.
Алберт је, разуме се, спреман да јој се на то закуне, Жизела, преплашена, забрањује му да то чини. Појављује се поново Хиларион, она га одбија, а он се заклиње да ће јој се осветити. Виноградари, младићи и девојке, прослављајући бербу, наилазе и Жизела се хвата с њима у низ веома живахних игара, мада је мајка преклиње да се чува; у претераној љубави за игру, могла би да умре и постане вила. У том се војвода од Курландије и његова кћерка Батилда враћају из лова. Батилда је очарана Жизелом и поклања јој своју огрлицу.
Долази Хиларион, показујући мач младог Алберта и открива превару. Жизела, сазнавши да је Алберт вереник лепе војвоткиње, погођена до дна душе, баца огрлицу и потеже мач да би себи прекратила живот. Она губи разум и пада мртва, а Алберт се, од бола, руши преко ње.

II чин: Гробље на месечини. Жизелин гроб. Откуцава поноћ, појављује се Мирта, краљица вила, обавијена белим веловима. Придружују јој се друге виле, затим се отвара гроб и из њега излази Жизела. Поклонивши се пред Миртом, игра, док ослушкује како се неко приближава. То је гроф Алберт, који се са букетом љиљана у наручју, упутио на Жизелин гроб, измучен закаснелим сазнањем да ју је заволео. Њен дух га облеће и нестаје, па гроф мисли да му се све привиђа. Шумар Хиларион пролази између гробова, мучен грижом савести, и ишчезава.
Виле се враћају, хватају издајника Хилариона и после махните игре бацају га у језеро. Али Мирта жели да казни и грофа: играће и он, док га смрт не обори. Жизела преклиње Мирту, која је неумољива. Мирта додирује Жизелу, која почиње безнадежно да игра с Албертом, који више нема снаге, па исцрпљен чека да га стигне судбина као и шумара Хилариона. Чују се звона која најављују зору, чаролија нестаје, сене невеста се враћају у свој неземаљски свет. И несрећна Жизела се враћа у царство мртвих, пошто је Алберту пожелела да буде срећан са Батилдом. Жизелина љубав, чак и после смрти, спасава му живот.