ТРИШЛЕР Драгутин – капелник. У новосадско НП је дошао из Осијека и у њему радио од јесени 1921. до почетка 1923.

ДИРИГОВАЊА: Цигански барон, Дротар, Јесењи маневар, Травијата, Зрињски, Три девојчице, Слепи миш.

ЛИТ: А-м, Позориште, Јединство, 25. XI 1921; К. И., „Три девојчице“, Јединство, 3. II 1922; О. С(уботи)ћ, „Травијата“, Застава, 30. VI 1922; О. С(уботи)ћ, „Јесењи маневар“, Застава, 22. IX 1922; Хр., „Јесењи маневар“, Јединство, 24. IX 1922.

В. В.

ТРНИНИЋ Мирослав – инструментар/клавирштимер, висококвалификовани радник (Манђелос, код Сремске Митровице, 10. IV 1929 – Нови Сад, 8. VI 1991). Завршио је Школу ученика у привреди и у НСаду положио испит за квалификованог радника 1949, а 1965. и испит за висококвалификованог инструментара. Радио је у новосадским предузећима „Скала“ и „Тон“ и у средњој музичкој школи „Исидор Бајић“. У СНП се запослио 1. I 1961. и у њему остао до пензионисања, 23. X 1990.

Р. Б.

ТРОРОГИ ШЕШИР (Le Tricorne) – балет у 1 чину. Музика: Мануел де Фаља. Либрето: Мартинес Сиера, према Педру-Антонију де Аларкону (El sombrero de tres picos). Прво извођење у Лондону, у театру „Алхамбра“, 22. VII 1919, у нашој земљи 8. XI 1930. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 22. XI 1979. у НСаду (са једночиним балетом Прича са западне стране). – Уз магнетофонски снимак Њујоршке филхармоније, рд. и к-граф Ш. Георг, к. г., сц. Б. Максимовић, к. Д. Попеску, к. г.; Ј. Гирба (Млинар), Ј. Константин (Млинар, Сељак), Е. Марјаш-Брзић (Млинарица), Ж. Новков (Гувернер, Денди), Н. Узелац (Гувернер), М. Грујић, Т. Пандуровић (Гувернерова жена), М. Бана, Т. Чебски (Сусетка, Сељанка), В. Чебски (Денди, Сељак), А. Пундов, В. Поповић, Р. Варга, К. Гидеа, Б. Курунци, Д. Поп, З. Радојчић, И. Фетаховић, А. Христидис (Сељаци), Н. Антић, Н. Бикицки, Ј. Дутина, А. Кетиг, Л. Милер, Д. Новков, С. Стојадиновић, М. Рушкуц, Т. Матејић, Г. Теглаши (Сељанке). – Изведено 12 пута, глед. 2837.

ЛИТ: Б. Ракић, Нови балети на стари начин, Дневник, 25. XI 1979; Љ. Мишић, „Тротоги шешир“ и „Прича са западне стране“, Позориште, НСад, 1979, бр. 3-4, с. 6; М. Зајцев, Недоречене замисли, Борба, 6. III 1980.

Љ. М.

ТРОТА Тило фон (Thillo von Trotha) – немачки драматичар (племићско имање Рибенз у Пруској, 11 .VIII 1851 – Берлин, 20. II 1905). Као изданак аристократске породице ступио је у војну службу, али је после двадесетпетогодишњег службовања као капетан отишао у пензију и у Берлину се посветио писању драма – самостално или у сарадњи са Густавом Мозером (в), са којим је написао: Schulden (1894), Der Militärstaat (1897), Auf Strafurlaub (1898), Der wilde Reutlingen (1899) и Das Kind der Sezession (1900), а њихова комедија Märkische Junker (1904), писана по роману Die Hosen des Herrn Bredow (у две свеске, 1846) В. Алексиса (Willibald Alexis, заправо Georg Wilhelm Heinrich Häring, 1798-1871), била је забрањена. У Т. самостално писане комедије, поред оне изведене код нас, спадају: So keck kann nur ein Leutnant sein! (1895), Madame de Pompadour (1903) и Erstklassige Menschen (1904). Написао је још четири романа, а његова целокупна дела нису издавана нити је о њему на немачком језику много писано. У СНП је 1903. изведена његова Дворска милошта (Hofgunst, 1900), у преводу Милана А. Јовановића.

С. К. К.

ТРОШЋАНСКИ Александар Михајлович (Александр Михайлович Траснянский) – оперски певач, баритон (село Голубинскаја, Донска козачка област, Русија, око 1884 – Париз, 24. VI 1936). Његово презиме би ваљало транскрибовати као Трасњански, али је Новосађанима било лакше Т., па је тако навођен и на плакатима и у штампи. Пореклом из козачке свештеничке породице, и сâм је после сеоске основне школе завршио нижу богословску школу у Новочеркаску. Напустивши Донску богословију, матурирао је (са златном медаљом) у Маријупољској гимназији. У Петрограду је, упоредо са студијама на Технолошком факултету, похађао и часове певања. У Театар музичке драме при Петроградском конзерваторијуму (који је основан 1912. као алтернатива оперским шаблонима императорских позоришта) ступио је као двадесетпетогодишњак; убрзо га је запазио чувени руски тенор Леонид Собинов и често са њим приређивао концерте. Од 1914. до 1918. Т. је био солист московског Бољшог театра. У Грађанском рату учествовао је као добровољац и са југа Русије је 1920. емигрирао у Краљевину СХС – у НСад. Одмах је примљен у Оперу новосадског НП, где су већ радили диригенти руског порекла П. Колпиков и Ф. Селински а већину солиста и хорских певача сачињавали су избегли руски певачи. За време ангажмана у новосадској Опери приређивао је и концерте, углавном уз пратњу пијанисткиње Милице Моч. Из НСада је 1924. отишао у Италију, за хоровођу градске катедрале у Фиренци, а 1928. се преселио у Париз, где је као банкарски чиновник радио до смрти.

УЛОГЕ: Ескамиљо (Кармен), Гроф Луна (Трубадур), Зрињски (Никола Шубић Зрињски), Валентин (Фауст), Жорж Жермон (Травијата), Оњегин (Евгеније Оњегин).

ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), Премијера опере „Кармен“, Јединство, 5. VII 1921; В., „Кармен“, Застава, 7. VII 1921; О. С(уботи)ћ, „Кармен“, Застава, 29. IX 1921; А-м, „Зрињски“, Застава, 26. XI 1921; Хр., Опера „Зрињски“, Јединство, 29. XI 1921; О. С(уботи)ћ,  „Травијата“, Застава, 30. VI 1922; Хр., Премијера опере „Травијата“, Јединство, 1. VII 1922.

В. В.

ТРУБАДУР (Il Trovatore) – опера у 4 чина (8 слика). Музика: Ђузепе Верди. Либрето: Салваторе Камарано и Леоне Емануеле Бардаре. Прво извођење у Риму, 19. I 1853, у нашој земљи 14. II 1871. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 17. II 1921. Превео: Милан Димовић. – Рд. К. Клеменчић, дир. Х. Маржинец; М. Верон (Луна), К. Дубска (Леонора), В. Горскаја (Ацучена), В. Григорјев (Манрико), В. Ширај (Ферандо), В. Сибирјакова (Инес), П. Фигуровски (Руис), А. Борисов (Стари Циганин), Ј. Савић (Гласник). – Изведено 27 пута.

Премијера 28. I 1951. у НСаду. – Рд. Ц. Дебевц, к. г., дир. Д. Жупанић, сц. В. Маренић, к. Ј. Новак, к. г., хорове увежбао Л. Пердлик; В. Поповић (Луна), З. Сесардић, Д. Влајковић, М. Михлер (Леонора), К. Цехетмајер, М. Врчевић, Н. Крушлин (Ацучена), О. Бингулац, К. Ивић (Манрико), М. Хаднађев (Ферандо), Љ. Јелача, Д. Еберст (Инес), Ј. Сремчевић (Руиз, Гласник), С. Михајловић (Циганин). – Изведено 24 пута, глед. 10.666.

Обновљено као премијера у СНП 24. III 1955. у НСаду. – Рд. Ц. Дебевц, дир. В. Тополковић, П. Милошевић, Д. Жупанић, хорове увежбао М. Ружић; В. Поповић, Д. Мариновски (Луна), М. Скендеровић, Д. Фирфова (Леонора), М. Врчевић, Н. Крушлин, Ј. Мартиновић, А. Херћан (Ацучена), О. Бингулац (Манрико), М. Хаднађев, И. Кнежевић (Ферандо), С. Керац, С. Губанић, Д. Новаковић (Инес), Ј. Сремчевић, М. Главашевић, М. Онешћук, Ф. Кнебл, Ђ. Молдовановић (Руиз, Гласник), Д. Балтић, П. Златар (Циганин). – Изведено 28 пута, глед. 10.166.

Премијера у СНП 20. XII 1966. у НСаду. – Рд. Ј. Путник, к. г., дир. М. Фајдига, И. Топлак, сц. Д. Васиљевић, к. С. Јатић, пом. рд. М. Хаднађев, хорове спремио Е. Гвоздановић; Д. Мариновски, Ф. Пухар (Луна), О. Бручи, М. Скендеровић (Леонора), Ђ. Чакаревић, к. г., А. Херћан-Бодрич, М. Врчевић-Бута (Ацучена), В. Цвејић, Ш. Мардешић (Манрико), Р. Немет, С. Дракулић (Ферандо), А. Чепе (Инес), Б. Грубач (Руис), Ј. Фејк, С. Матановић (Циганин), М. Онешчук (Гласник). – Изведено 32 пута, глед. 13.138.

Премијера у СНП 23. XI 1976. у НСаду. – Рд. М. Сабљић, к. г., дир. М. Јаноски, сц. М. Денић, к. г., к. С. Јатић, к. г., хорове спремио Б. Скендеровић, пом. рд. Ј. Јечменица; Ф. Пухар (Гроф Луна), В. Ковач-Виткаи, М. Алпар-Тунтев (Леонора), З. Николова (Ацучена), Ш. Мардешић, В. Цвејић (Манрико), Р. Немет, С. Дракулић (Ферандо), А. Марушевић, Б. Окљеша (Инес), Ф. Кнебл (Руиз), С. Матановић (Стари Циганин), М. Онешћук, К. Марцикић (Гласник). – Изведено 22 пута, глед. 7147.

Обновљено као премијера у СНП 25. IX 1981. у НСаду. – Рд. М. Сабљић, к. г., дир. М. Јаноски, сц. М. Денић, к. г., к. С. Јатић, к. г., хорове спремио Ј. Ферик, пом. рд. С. Дракулић; О. Енигареску, к. г., М. Милановић (Гроф Луна), В. Виткаи-Ковач (Леонора), З. Николова (Ацучена), Ш. Мардешић (Манрико), С. Дракулић, Б. Јатић (Ферандо), А. Марушевић (Инес), З. Мартиновић, Д. Илић (Руиз), С. Веселиновић (Стари Циганин), М. Онешћук (Гласник). – Изведено 37 пута, глед. 11.528.

БИБЛ: Трубадур, опера у четири чина. Написао Салваторе Камарано, музика Ђузепа Вердија, прев. Милан Димовић, Згб 1920.

ЛИТ: Ђ. П., „Трубадур“, Застава, 20. II 1921; В., „Трубадур“, Застава, 9. IX 1921; О. С(уботи)ћ, „Трубадур“, Застава, 7. X 1921; А-м, „Трубадур“ од Камарана; музика: Верди, Застава, 12. IV 1923; И. П-ћ, „Трубадур“, Застава, 14. IV 1923; Н. Херцигоња, Вердијев „Трубадур“ на оперској позорници у Новом Саду, НС, 1951, бр. 4, с. 1;  Ј. Шулхоф, Једно пријатно вече, Дневник, 25. XII 1966; И. Рацков, „Трубадур“ од Ђузепе Вердија у режији Ј. Путника а у изведби Опере СНП-а из Н. Сада, Руковет, Суботица март-април 1970, с. 255; Л. Л., Око „Трубадура“, Суботичке новине, 13. III 1970; В. П(оповић), Три госта у „Трубадуру“, Позориште, НСад 1970, бр. 6, с. 7; С. А., „Трубадур“ у Новом Саду, Политика експрес, 25. XI 1976; О. Панди, Музика у првом плану, Дневник, 25. XI 1976; М. Кујунџић, Поп и боб, Дневник, 27. IX 1981; Е. Гвоздановић, Попут звезда великих сцена, Дневник, 16. X 1981.

В. П.

ТРУЛИ ДОМ – драма у 3 чина. Написао: Срђан Туцић. Прво извођење 26. IX 1898. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 20. II 1924. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Р. Павићевић (Иван Захаровић), М. Јелић (Игњатије Павловић), Љ. Вукомановић (Лука Андрејић), М. Аћимовић (Семенић), М. Петровићка (Марфа), Д. Павићевићка (Ката), Ж. Станисављевић (Федор Ивановић), М. Крстоношићева. – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Срђан Туцић, Трули дом, Згб 1898.

ЛИТ: -В-, У среду, 20. II приказана је драма „Трули дом“ од Туцића у 3 чина, Ново време, Стари Бечеј, 1924, бр. 8, с. 2; Ср., Јубилеј Р. Павићевића, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 18, с. 1; А-м, Јубиларна представа Р. Павићевића, Радикалски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 37, с. 1.

В. В.

ТУБИЋ Владимир – набављач, трговац (Мошорин, 7. II 1913 – Нови Сад, 5. IX 2001). Завршио је 3 разреда вечерње трговачке школе. Пре доласка у СНП радио је као магацинер у кројачком предузећу „Милан Џанић“ у НСаду. У СНП је ангажован 1. V 1949. и у њему остао до пензионисања, 31. VIII 1972. За успешан рад Стручно веће Техничке службе СНП га је новчано наградило. Током дугогодишњег рада у СНП показивао је изразиту умешност и домаћински се односио према Кући, тако да је успешно сарађивао са свим секторима у СНП.

Р. Б.

ТУГА И ОПОМЕНА – сценски приказ поезије. Написао: Бранко Радичевић. Поезију адаптирао: Дејан Мијач.

Праизвођење у СНП 27. XI 1972. у Лозници, на Вуковом сабору. – Рд. Д. Мијач, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић, сценске кретње С. Савић, музички сарадник Д. Стулар; М. Кљаић-Радаковић, С. Јосић, Љ. Јовић, В. Матић, Д. Колесар, В. Вртипрашки, Т. Кнежевић. – Изведено 13 пута, глед. 4212.

БИБЛ: Бранко Радичевић, Одабране песме, Бгд 1953, приредила Теодора Петровић.

ЛИТ: А-м, „Бранкова туга и опомена“, Дневник, 5. IX 1972; Р. Поповић, Шест премијера за петнаест дана, Политика, 6. IX 1972; А-м, На Вуковом сабору новосадски глумци и КУД „Светозар Марковић“, Дневник, 14. IX 1972; П. Мирковић, Сезона почиње „пољупцима“, Политика експрес, 20. IX 1972; П. Марјановић, Наше прве премијере, Позориште, НСад, 1972, бр. 1, с. 2; А-м, „Туга и опомена“ на Бен Акиби, Позориште, НСад, 1972, бр. 3, с. 9; С. Милетић, Четири нове представе, Политика, 28. XII 1972.

Ј. М.

ТУДУЗ Жорж (Georges Toudouze) – француски драмски писац (Париз, 22. VI 1877 – Париз, 4. I 1972). Отац му Гистав Т. био је романописац. Средње образовање је стекао у лицеју Кондорсе у Паризу. На Сорбони је дипломирао из књижевности, историје и географије. Био је члан Француске археолошке школе у Атини (1901), професор историје позоришта и костима у Конзерватуару (1913–1945), професор историје у Школи високих друштвених и међународних студија и професор драмске критике у Високој новинарској школи. Написао је четрдесетак романа, педесет историјских дела, једанаест књига из области уметности и археологије и петнаестак позоришних комада. Био је генерални секретар Удружења француских драмских писаца и композитора и председник Удружења за проучавање историје костима. У СНП му је 1935. приказано једно од најуспелијих дела – Међу вуковима (Parmi les loups, 1926).

С. А. Ј.