Објављено:
455
прегледа

Харис Пашовић: Нацизам је био нулта точка зла у цивилизацији

Фото: приватна архива, Салваторе Еспосито

„Представа Мефисто је узбудљива прича о амбицији. Испоставља се да је амбиција као лијек – ако је има премало, човјек постаје слаб и разболи се; ако је има превише, амбиција трује човјека и све око њега. Али како пронаћи право мјеру? Многи људи су склони да иду краћим путевима, па макар цијена била велика. Колико људи носи маске?“, поставља питање редитељ Харис Пашовић чију ће премијеру Новосађани и посетиоци Европске престонице културе имати прилику да погледају 12. јула у Српском народном позоришту.

Враћајући се на репресивни и тоталитаристички контекст предратне и ратне Немачке, представа Мефисто, настала на предлошку истоименог романа немачког писца Клауса Мана, део је програма Тврђава мира, Европске престонице културе, чији је један од главних циљева критички осврт на последице ратних сукоба.

Манов опус обележен је овим романом који је издат 1936. године, у јеку нацистичког режима у Немачкој, и због којег је тај писац био протеран из државе. Драмски текст Мефиста који ћемо видети у Српском народном позоришту, у изведби великог ансамбла Драме СНП-а, попут Аљоше Ђидића, Гордане Ђурђевић Димић, Лидије Стевановић и гостију попут Мирјане Карановић и Миодрага Кривокапића, следи радњу романа без икакве „интертекстуалности”, зато што су прича, радња и ликови изванредно написани, снажни, интересантни и комплексни и прерастају у универзалну и свевременску причу о апсолутном злу и бунту и отпору најхрабријих чланова једне заједнице.

Ова представа има много ликова и у формалном смислу је спектакл, што је уједно и форма која најбоље изражава нацистичку амбицију, помпу и монументалност на којој су инсистирали и која је била израз њихове моћи. Представа се реализује у копродукцији Српског народног позоришта и „Ист вест центра” (East West Center) из Сарајева.

Мефисто – роман једне каријере. Приказује каријеру глумца Хендрика Хофгена, чији се успон одвија паралелно са успоном фашистичке државе. Да ли циљ оправдава средства? Рекло би се да увек имамо опције…

Роман једне каријере – то је поднаслов овог ремек-дјела свјетске књижевности. Шта само све спремни да урадимо за свој успјех? Да ли постоји етичка граница коју не смијемо прећи док остварујемо своју каријеру? Можемо ли препознати моменат кад се почиње губити људскост у трци за новцем и славом? Јесмо ли спремни да издржимо ова питања и да критички сагледамо свој животни пут? То су важна и изазовна питања која ова представа садржи.

Ово је вечна тема, уметност и политика. Преплитање. То је роман о малом човеку и малом уметнику који преко политике доспева до врха уметничког естаблишмента. Да ли је он жртва или активни креатор нацистичке идеологије? Предани уметник или послушни грађанин?

У роману постоје ликови који су такођер умјетници, али који су одбили да сарађују са нацизмом. Нацизам је био нулта точка зла у цивилизацији. Нема тог успјеха, нема те „умјетности“ који могу оправдати сарадњу са нацистима. Нацисти су убили у гасним коморама више од 6 милиона Јевреја и скривили смрт још осамдесет милиона људи. Вршили су експерименте над људима; планирали да истријебе читаве народе и културе; изгладњивали до смрти милионе људи. То су били зликовици без премца. Сарађивати с њима?

Недавно је Мефисто игран у Новосадском позоришту. Сада и у Српском народном позоришту, како то тумачите? Време у ком живимо, политичке околности, или општа хипокризија у којој је и уметност? Шта је то што вас је испровоцирало да радите ово дело?

Ја сам први пут роман читао прије 40 година и од тада је он у врху моје листе најзначајнијих дјела. Када ме је Милован Филиповић, директор Драме, позвао да режирам у СНП-у, брзо су се догворили, и Немања Миленковић, директор ЕПК, и Лазар Јованов, програмски менаџер су сматрали да се пројекат одлично уклапа у програм Тврђава мира. ЕПК је већ сад остварила велики успјех и ја сам сретан да је Мефисто дио те велике и важне приче.

Ваш принцип рада, другачији је у односу на друге редитеље, није уобичајен, имате велику екипу уз себе, на чему се тај радионичарски приступ заснивао?

Ја тако радим 40 година, то је начин на који ја креирам, и углавно глумци и сарадници воле тај приступ јер им омугућава велику слободу.

Који је, по вашем мишљењу, управо домет уметности и колико она може да допринесе у дијалогу помирења, неговању културе мира?

Огроман! И морамо још много више радити на томе.


Гала Гајин, Visit Novi Sad, 5. јул 2022.

Подели