Позоришни редитељ и професор Дејан Мијач преминуо је у Београду у 87. години.
Дејан Мијач рођен је у 1934, Бијељини, у свештеничкој породици. По завршеној гимназији у Ваљеву, уписао је студије југословенске књижевности на Филозофском факултету у Београду, а затим и позоришну и радио режију на Позоришној академији, у класи Вјекослава Афрића.
По завршетку студија, 1957. добио је ангажман у Народном позоришту у Тузли. За четири сезоне у Тузли поставио је на десетине представа и, премда ово позориште није било жижа позоришног живота Југославије, његов рад се прочуо па је уследио позив славног управника Милоша Хаџића да пређе у Српско народно позориште у Новом Саду, у коме је као кућни редитељ, у наредних тринаест година, режирао низ запажених представа класичног и савременог репертоара, а његова прекретничка режија била је Покондирена тиква Јована Стерије Поповића 1973. године која је представљала радикалан заокрет у односу на дотадашња традиционална тумачења овог српског класика.
Систематично је наставио да се бави Стеријом током целог живота и режирао и друге његове драме: Џандрљив муж (СНП, 1962), Женидба и удадба (Народно позориште Сомбор, 1975), Кир Јања (Удружење филмских уметника Србије, 1978), Лажа и паралажа (Књажевско-српски театар, 1980), Наход Симеон (ЈДП, 1981), Родољупци (ЈДП, 1986. и поново 2003).
Премда никад није био на челу неке институције, његов ауторитет био је широко признат и он је увек радо позиван да режира у позориштима Атеље 212, Град театар Будва, Звездара театар, Театар Култ, Позориште „Бошко Буха“, Народно позориште Ниш, НП Сомбор, НП у Београду, НП Сарајево, Београдско драмско позориште, Казалиште Јазавац у Загребу, ХНК Сплит, ХНК Ријека, Позориште „Јоаким Вујић“.
Чувеном представом „Мешћење шарана” Александра Поповића, 1984. године отворен је Звездара театар.
Бавио се глумачким педагошким радом у Новом Саду, при Драмском студију СНП-а, а потом прешао на Катедру за позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду. Остао је на Факултету до пензије.