Објављено:
251
прегледа

О неколико глумица Српског народног позоришта

Јованка Кирковић, фото: Архив СНП

Јованка Кирковић

Једна од најзначајнијих српских глумица и чланица Српског народног позоришта била је Јованка Кирковић. На велику жалост јако је мало записа и о самом српском глумишту с краја деветнаестог века, а посебно су ретки и драгоцени записи о глумицама. О Јованки су писали Васа Стајић и Лука Дотлић.

О њој се знало можда нешто више не зато што је била наша глумица, већ зато што је била једна од љубави, неки кажу прва љубав, Лазе Костића. Јованка Кирковић, иначе родом Новосађанка, видимо и на фотографијама које су остале, била је жена изузетне лепоте. Васа Стајић је записао да се дружила са песником Лазом Костићем између 1860. и 1863. године и да ју је Лаза звао Јулијицом, а себе Ромчетом. Костић је био четири године млађи од Јованке, наводно је била реч о великој љубави, али је ипак било познато да је Лаза Костић истовремено имао везу са госпођицом Павом Станковићевом из Пеште, где је студирао. Највише је овде било на добитку српско песништво, јер је добило пет предивних лирских песама: Под прозором, На искап, Љубавни двори, Погреб и После погреба.

Лаза Костић је био пријатељ са Тоном Хаџићем, па из преписке двојице пријатеља знамо да је Лаза Јованку Кирковић звао „луче моје моловано“ или „Бебуш“. Колика је била његова љубав јако је тешко проценити, некако је лакше закључити да је Јованка, одрасла без мајке, силно желела да се уда, а Лаза Костић је међу новосадским и пештанским удавачама био изузетно популаран. Уз то је била тешко болесна и знала је да јој век неће бити дуг. И после раскида са Лазом, Јованку је песник и даље посећивао, посебно када јој се здравствено стање погоршавало. Лаза је није заборавио ни када је било говора о првом извођењу Максима Црнојевића, када је од управника Јована Ђорђевића тражио да управо Јованка игра Анђелију.

Јованка Кирковић је почела да игра 1. јуна 1862, а 13. јуна исте године је већ постала чланица Српског народног позоришта.

Прва плата јој је била 40 форинти, док су Драгиња Ружић и Љубица Коларовић имале 70 и 50 форинти. Не зна се тачно по ком основу су одређиване плате глумцима, јер неки су имали више, неки мање, без обзира на радни стаж. Није искључено да се Јованка Кирковићева и одлучила за глуму, не баш превише у то доба угледном занимању, управо захваљујући Лази Костићу који је пријатељевао са својим професором и заштитником, Јованом Ђорђевићем.

Шездесетих година деветанестог века, у нашим крајевима, глума је била нешто о чему се мало знало, просто се повезивала са лепим гласом, добром дикцијом, лепим стасом и добрим памћењем. Наравно, утисак који су глумци остављали код публике, био је преопознатљив као харизма и таленат. Глумица је било много мање од глумаца, па су, посебно оне обдарене, биле добродошле.

Прва улога Јовнаке Кирковић била је у комаду Љубав и филозофија, адаптацији неког немачког прилично небитног позоришног текста, а како је %B

Подели