Са великом тугом опраштамо се од Жељка Пишкорића, сценографа у Српском народном позоришту, дивног човека и великог уметника.
Жељко Пишкорић (Панчево, 1961), сценограф и визуелни уметник. Дипломирао је вајарство на Академији уметности у Новом Саду, а мастер студије сценске архитектуре и дизајна завршио је на Факултету техничких наука у Нови Саду. Бавио се позоришном и филмском сценографијом и излагачким активностима. Био је члан уметничке групе Art Circus (1995-2005), уметничких група MFX (Multiflex) и HTP (Happy Trash Production) са којима је излагао у земљи и иностранству.
Његове новије ауторске сценографије укључују представе: „Код вечите славине“ (СНП и ЦРВК, 2022); „Ко је убио Џенис Џоплин?“ (СНП и ОПЕНС, 2020); „Употреба човека“ (НТТ, Новосадско позориште, ГТ Будва, East West Centar Sarajevo, 2019); „Час анатомије” (СНП, 2017); „Хамлет” (СНП, 2016); „Чаробна фрула“ (СНП, 2016); „Смрт Ивана Иљича“ (СНП, 2015); „Истраживачи ноћних мора“ (Позориште младих, 2014); High Life (СНП, 2013); и „Галеб“ (СНП, 2012).
Филмска сценографија укључује филмове „Апофанија“ (режија Марин Малешевић, 2016); „Вере и завере“ (серија по мотивима романа А. Тишме, режија Иван Живковић и Жанко Томић, 2016); Deus ex machina (режија Срђан Радаковић, 2014); Monkey spa (режија Multiflex 2011); и „Јесен у мојој улици“ (режија Милош Пушић, 2008).
Његове новије самосталне изложбе су „Бука и бес“ (Happy Trash Production, Изба, Нови Сад, 2016); „Час анатомије мртве природе и друштва“ (ретроспективна изложба Multiflex, Happy Trash Production, МСУВ, 2014); Tokyo Art Beat, Gendai Heights Gallery Den (Токио, Јапан, 2009); Surexpositions Multiflex Live Video, Француски културни центар (Темишвар, Румунија, 2009); 27th International Short Film Festival, Немачка; Галерија СУЛУВ-а, (Нови Сад, 2007); Multiflex–book one, Gallery Prima Center (Берлин, Немачка, 2007); Еколошка изложба „Екологија, етика, естетика“.
Сахрана је у четвртак, 20. јула у 12 часова, на Градском гробљу у Новом Саду.