LOKACIJA
Scena "Jovan Đorđević"
TRAJANJE
2sat(a) i 20minuta sa pauzom
CENE ULAZNICA
600din, 800din, 1000din
Petar Iljič Čajkovski LABUDOVO JEZERO
balet u četiri čina
balet u četiri čina
| Libreto V. Begičev i V. Geljcer Koreograf i reditelj Koreografija II čina L. Ivanov, Pas de trois i Pas de deux III čina, M. Petipa Dirigent ŽELJKA MILANOVIĆ Scenograf MIODRAG TABAČKI Kostimograf MIRJANA STOJANOVIĆ-MAURIČ Asistent koreografa MAJA GRNjA Asistent kostimografa OLIVERA ĐURĐEVIĆ Repetitor JELENA VUKADINOVIĆ, BORIS LADIČORBIĆ Repetitor učenika Baletske škole Novi Sad DŽANA ČURČIĆ |
U L O G E Odeta - Odilija Jelena Lečić Kolčeriju / Andreja Kulešević Princ Zigfrid Andrej Kolčeriju Rotbart Liviju Har Šut (dvorska luda) Kraljica Marijeta Virag Učitelj Milutin Petrović Pa de troa (Pas de trois) Frosina Dimovska, Marijana Ćurčija, Igor Pastor |
U L O G E Prva slika Valcer, solo Brankica Vučićević, Olga Avramović, Danijela Vojnovski, Verica Kozarev Klarić, Liviju Ha, Ivan Đerković, Stevan Sremac Ansambl Maja Stanković, Marija Janković, Irena Mesaroš, Sonja Batić, V. Ćuković, Jelena Marković, Sonja Gavrilov, Sanja Pavić Poloneza, solo Sanja Pavić, Jelena Marković, Dunja Lepuša, V. Ćuković, Stevan Sremac, Đulio Milite, Igor Pastor, Lučijan Puškaš Ansambl Teona Radanović, Sonja Batić, Sonja Gavrilov, Zorana Radivojević, Ranko Lazić, Saša Krga, Ivan Đerković, Bojan Radnov Druga i četvrta slika Četiri mala labuda Frosina Dimovska, Dunja Lepuša, Maja Stanković, Jelena Marković Četiri velika labuda Sanja Pavić, Brankica Vučićević, Olga Avramović, Natalija Raičević (Nadežda Salak, Danijela Vojnovski, Sonja Batić, Marija Janković) Ansambl Jelena Vukadinović, Zorana Radivojević, Irena Mesaroš, Maja Stanković, Bojana Matić, Teona Radanović, Marija Janković, V. Ćuković, Dunja Lepuša, Frosina Dimovska, Sanja Pavić, Brankica Vučićević, Olga Avramović, Danijela Vojnovski, Marijana Ćurčija, Verica Kozarev Klarić, Sonja Batić, Jelena Marković, Sonja Gavrilov |
U L O G E Treća slika Neveste Dunja Lepuša, Brankica Vučićević, Olga Avramović, Sanja Pavić Španska igra, solo Danijela Vojnovski, Igor Pastor, Đulio Milite Tarantela, solo Frosina Dimovska devojke Teona Radanović, Maja Stanković, Sonja Batić Mađarska igra, solo Dragan Vlalukin, Jelena Marković Četiri devojke Tatjana Nenadović, Vesna Kovač, Irena Mesaroš, Sonja Gavrilov Ruska igra, solo Marijana Ćurčija devojke V. Vučićević, Sonja Batić, Zorana Radivojević, Bojana Matić Mazurka, dva para solo Sanja Pavić, Olga Avramović, Stevan Sremac, Lučijan Puškaš Četiri devojke Jelena Vukadinović, Marija Janković, Sonja Gavrilov, Verica Kozarev Ceremonijal majstor Milutin Petrović Dame Marija Šarčević, Gizela Veličković, Branka Gligorić, Biljana Babjanović Muškarci Ivan Đerković, Ranko Lazić, Liviju Har, Stevan Sremac, Đulio Milite, Lučijan Puškaš, Bojan Radnov, Saša Krga Paževi Darko Babijanović, Uroš Komlenić, Jovana Milenović Učestvuju učenici Baletske škole Novi Sad. ORKESTAR SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA |
S A D R Ž A J
Princ Zigfrid, sa svojom dvorskom svitom, proslavlja rođendan. Od majke na poklon dobija samostrel, i ona ga pri tome podseća da će sutra biti veliki bal na kome će morati da odabere nevestu. Kraljica majka se povlači, proslava se nastavlja, a on odlučuje da ode u lov, na tajanstveno jezero, u obližnju začaranu šumu (prvi čin). Ugledavši labudove, nišani na njih, ali oni iznenada nestaju. Čudesna svetlost obasjava jezero, labudovi se pretvaraju u prelepe devojke i okružuju mladog princa. Oduševljen je njihovom lepotom. Pričaju mu o zlom čarobnjaku Rotbartu, koji ih je pretvorio u labudove. Čini mogu biti zbačene ako se mladić zakune u večnu ljubav. Najlepša među devojkama je Kraljica labudova Odeta (Belilabud), koja ga je opčinila svojom duboko osećajnom igrom. Princ joj se zaklinje na vernost i večnu ljubav. Odeta i Zigfrid, okruženi belim labudovima, igraju veliki klasični duet. Pojavljuje se čarobnjak Rotbart i labudovi nestaju (drugi čin).
P a u z a
Kraljica priređuje veliku dvorsku svečanost, u nadi da će Zigfrid odabrati nevestu između princeza koje su stigle iz Italije, Poljske, španije, Mađarske, Rusije... Svaka od njih se trudi da privuče prinčevu pažnju, ali nijedna ne uspeva u tome jer Zigfrid mašta samo o Odeti. Rotbart pribegava lukavstvu i na bal dolazi sa svojom kćerkom Odilijom (Crni labud), koja likom podseća na Odetu. Zigfrid igra s Odilijom (veliki klasični duet). Majka zahteva od sina da odabere nevestu, i on, misleći da je to Odeta, odabire nju. U tom trenutku na prozoru se pojavljuje prava Odeta i princ, shvativši da je obmanut prekršio zakletvu, potrči na jezero (treći čin).
P a u z a
Kraljica priređuje veliku dvorsku svečanost, u nadi da će Zigfrid odabrati nevestu između princeza koje su stigle iz Italije, Poljske, španije, Mađarske, Rusije... Svaka od njih se trudi da privuče prinčevu pažnju, ali nijedna ne uspeva u tome jer Zigfrid mašta samo o Odeti. Rotbart pribegava lukavstvu i na bal dolazi sa svojom kćerkom Odilijom (Crni labud), koja likom podseća na Odetu. Zigfrid igra s Odilijom (veliki klasični duet). Majka zahteva od sina da odabere nevestu, i on, misleći da je to Odeta, odabire nju. U tom trenutku na prozoru se pojavljuje prava Odeta i princ, shvativši da je obmanut prekršio zakletvu, potrči na jezero (treći čin).
O D E L U
Razloge koji su naveli kompozitora da se posle toliko orkestarskih, vokalnih i kamernih dela, odluči na pisanje muzike za balet Labudovo jezero, Čajkovski iznosi u pismu koje je 1875. uputio kompozitoru Nikolaju Rimskom-Korsakovu. Najpre je to bila porudžbina direkcije Boljšog teatra u Moskvi, zatim nedostatak novca, te, najzad, davnašnja želja kompozitora da se ogleda i u toj vrsti scenske muzike.
To je bilo prvi put da se Čajkovski upustio u komponovanje muzike za celovečernji balet i, sasvim prirodno, susreo se s izvesnim poteškoćama. Jedna od njih bila je činjenica da je producent, J. Rajzinger, bio koreograf ograničenog talenta i iskustva, nemoćan da kompozitoru ponudi pomoć koju je kasnije dobio od saradnika kao što je M. Petipa. Čuveni muzički kritičar N. Kaškin, koji je bio blizak prijatelj Čajkovskog, pripoveda kako je kompozitor, tokom prvih meseci rada na Labudovom jezeru, posvetio mnogo vremena preslušavanju muzike za razne balete i pažljivo proučio to područje kompozicije. Uprkos teškoćama, rad na baletu napredovao je brzo. Prva dva čina napisana su u kasno leto 1875. godine, a ostatak početkom zime 1876. Do proleća, Čajkovski je završio instrumentaciju čitave muzike, a na jesen su počele pripreme za pozorišnu produkciju. Prvo izvođenje Labudovog jezera održano je 20. februara 1877. u Boljšom teatru. Po jednoglasnom mišljenju savremenika, bila je to vrlo prosečna predstava. Krivica za to prvenstveno leži u apsolutnoj nepodesnosti J. Rajzingera, koji je postavio taj balet. Predstava je bila na repertoaru do 1884. godine. Prvu produkciju Labudovog jezera dostojnu muzike Čajkovskog postavili su M. Petipa i L. Ivanov u Sankt Peterburgu 1895. godine. U toj predstavi koreografija je "otkrila" i prevela na jezik plesa izuzetnu liričnost muzike Čajkovskog. Prema istoričarima baleta, većina zasluga za tu predstavu pripada Levu Ivanovu. Poetski uvid i istraživačka mašta tog talentovanog koreografa omogućili su mu da dokuči skriveno značenje muzike Čajkovskog. Sanktpeterburška produkcija Labudovog jezera, postavljena na scenu 1895. godine, služila je za primer svim potonjim tumačenjima te muzike. Njenim principima služio se i A. Gorski u svojoj postavci baleta u moskovskom Boljšom teatru, koja je imala premijeru 24. januara 1901. godine. Ta predstava, s novom verzijom četvrtog čina koju je postavio A. Meserer, i danas je aktuelna.
Lik labudice u tom baletu postao je jedna od klasičnih uloga baletskog repertoara, podjednako teška i fascinantna, koja od izvođača zahteva i briljantnu virtuoznost i suptilnu lirsku pronicljivost. Ruska koreografska škola iznedrila je mnogo sjajnih izvođača te uloge, kao što su Karsavina, Semjonova, Ulanova, Plisecka, i svaka od njih je ostvarila originalan i nadahnut lik devojke na koju su bačene zle čini.
Libreto za Labudovo jezero zasnovan je na bajci koja postoji kod raznih naroda. Ona govori o devojci koja je zlim činima pretvorena u labuda i o tome kako istinska ljubav i nesebična hrabrost mogu razbiti te čini. U svom originalnom obliku, libreto je zapravo površna obrada te bajke, mnogo narativnog ostalo je nerazjašnjeno. Poput većine baletskih dramatičara tog vremena, pisac se nije mnogo obazirao na logičku povezanost ili unutrašnju motivaciju događaja u naraciji, niti koja bi povezivala plesne numere. To se najviše primećivalo u sceni prvog susreta Zigfrida i Odete, koji je trebalo da predstavlja ključ čitavog zapleta. U libretu nije bilo ničeg što bi pomoglo gledaocu da razume da se zle čini koje su bačene na Odetu mogu razbiti jedino ako Zigfrid ostane veran ljubavi na koju se zakleo. Ako pogazi svoj zavet, čak i nehotice, Odeta će zauvek ostati začarana. Ta važna okolnost, koja određuje tragični ishod zapleta, ostavljena je gledaocu da je pretpostavi. Zbog takvog nedostatka, finalu baleta takođe je nedostajao motiv. Za drugu postavku Labudovog jezera u Sankt Peterburgu 1895. godine, kompozitorov brat, Modest Čajkovski, napisao je novu verziju libreta koja je ispravila, u velikoj meri, greške prvog libreta i postigla logičnu povezanost događaja. Od prvog dueta Zigfrida i Odete, u drugom činu, sada je postalo jasno da se zle čini mogu skinuti jedino ako Zigfrid ostane veran zavetu koji je dao Odeti. Prinčeva izdaja, u trećem činu, mada je načinjena nesvesno, zapravo je fatalna. Suočeni s večnim razdvajanjem, ljubavnici odlaze u smrt. Takvo rešenje je vrhunski izraz istinske i duboke ljubavi. To je bila nova verzija libreta. Ona je takođe doživela dalje izmene u potonjim produkcijama. No, jasno je da je čak i takva osnova zapleta iz prve verzije bila dovoljna Čajkovskom da stvori delo duboke sadržine. Mogao je to da učini zahvaljujući činjenici da je libreto zasnovan na dramskoj temi koja je najdraža njegovom srcu: čovekova borba protiv sila uništenja, nezadrživo ljubavno ushićenje kao žudnja za vrhunskim ljudskim dostojanstvom i lepotom. Živa mašta, duboko psihološko poniranje i emotivnost muzike Čajkovskog, širina i forma u kojima je otelovio svoje ideje, nagone nas da se ne obaziremo na greške i nepodesnosti libreta.
Muzički sadržaj baleta koncentrisan je oko lika Odete, kraljice labudova. Muzički, ilustracija Odete predstavlja osnovnu temu cele kompozicije. To se prvi put čuje na kraju prvog čina, gde je melodija, puna nežne lepote i tuge, poverena oboi, u pratnji harfe i uznemirena tremolom gudača. Odgovarajući na svaku novu situaciju tragedije koja se odvija, ta tema je pretrpela mnoge promene. Na jednom mestu čujemo da je to tužna priča, na drugom - to je neumoljivo okrutna presuda sudbine (na primer, u prvoj muzičkoj epizodi drugog čina), a na nekom trećem mestu - reč je o izrazu uzburkane strasti i žudnje (Zigfridov monolog u finalu četvrtog čina). Osećanja Odete i Zigfrida izraženi su i u drugim lirskim epizodama baleta. Možda je najbolja i najnadahnutija od njih ljubavni duet (Adagio) u drugom činu, gde dirljivo jednostavna, privlačna melodija prerasta u simfonijski široku, čarobnu kantilenu. Među ostalim značajnim epizodama su Odetina priča, u sceni njenog prvog susreta sa Zigfridom u drugom činu, i njena tragična priča, u četvrtom činu. Uprkos romantičnom prikazu labudice, muzika Čajkovskog daje toj figuri duboko realistične i konkretno ljudske kvalitete. Kompozitor Boris Asafjev bio je prilično u pravu kada je primetio da je "kraljevstvo labudova" bilo psihološka stvarnost za Čajkovskog, živ i autentičan odraz devojačke tuge, a ne fantastičan obrazac niti mistično otkriće drugog sveta. Nežan, melodičan lirizam koji se krije iza muzičkog motiva Odete mnogo je više od jednostavne karakterizacije same njene figure. On zapravo emotivno i psihološki povezuje odvojene plesove i narativne scene sa glavnim temama drame. U prvom činu, na primer, prisutna je čarobna ruska melodija Andante sostenuto, predstavljena u formi dueta "muških" i "ženskih" glasova (oboe i fagota) i izvanrednog violinskog sola koji je deo Pas-de-deuxa. U drugom činu, te melodije mogu se čuti kada se pojavi labud, u trećem činu to je Andante con moto, najemotivniji deo baleta (Pas-de-deuxa). Treba pomenuti i plesne numere koje su stekle popularnost (nakon predstave iz 1895. godine) kao što je "Ples mladog labuda" (drugi čin), muzika koja je jednostavna, poetska i puna naivne čari. Valceri Čajkovskog u Labudovom jezeru otelovljuju radost i punoću života na najbolji mogući način. Ta osećanja se otkrivaju u A-dur valceru (prvi čin) i u "Valceru nevesta", As-dur (treći čin). Moglo bi se reći da ritam valcera prožima čitavu baletsku muziku, naročito u divertimento ciklusima i odvojenim plesnim scenama. Možda upravo to daje čitavom baletu radostan ton mladalačke ljubavi, uprkos tragičnom zapletu. Karakterni plesovi zauzimaju relativno malo prostora celokupne muzike. Oni se sreću jedino u sviti nacionalnog karaktera u trećem činu, koja se sastoji od mađarskog, španskog, poljskog (mazurka) i napolitanskog plesa. (Ruski ples u toj sviti kasnije je dodat, a kompozitor ga je napisao na zahtev balerine, P. M. Karpakove). Vrste plesnih formula koje je kompozitor odabrao za tu svitu čisto su tradicionalne; ipak, to uvodi žanr plesa nacionalnog karaktera sa novim, unutrašnjim sadržajem. To je postignuto prvenstveno bogatstvom muzičkih tema, njihovom majstorskim izlaganjem i simfonijskom lepotom muzike. Svita mnogo svog šarma duguje fascinantnom muzičkom razvoju karakterističnom za muziku Čajkovskog, živih kontrasta i lirske ekspresivnosti koja očarava maštu gledalaca.
Genij Čajkovskog kao kompozitora simfonijske muzike, širokih i integralnih muzičkih formi, upadljivo je izražen u Labudovom jezeru. Najizrazitiji primer za to je postupak s glavnom muzičkom temom - temom labuda. Metoda sjedinjavanja odvojenih epizoda najočiglednija je u trećem činu, u "Valceru nevesta". Fanfare najavljuju dolazak gostiju, a valcer u izmenjenom obliku, ilustruje odgovor prinčeve majke, koja uzbuđeno očekuje da vidi koga će on odabrati; u svom originalnom obliku, tema valcera ponovo se čuje na kraju plesa Zigfrida i Odilije, koji vodi do fatalnog kršenja zaveta.
Labudovo jezero Čajkovskog može se nazvati prekretnicom u istoriji baletske muzike, jer označava važnu reformu u umetnosti koreografije. Značaj te reforme leži u fundamentalnoj promeni uloge koja je data muzici u baletskoj produkciji. Kao drugo, primenjeni element kakav je bio u baletima popularnih kompozitora 19. veka kao što su Čezare Punji i Ludvig Minkus, muzika je sada postala najvažniji element baletske produkcije. U većoj meri nego bilo koji drugi kompozitor, Čajkovski je uspeo da stvori balet kakav su vodeći koreografi sanjali da će raditi tokom 18. i 19. veka. Prvi put su duboka osećanja i strast pronašli adekvatan izraz u njegovoj baletskoj muzici. Čajkovski je uveo snažan realistički uticaj svog operskog i simfonijskog talenta u baletsku muziku. Nakon produkcije Labudovog jezera, Uspavane lepotice i Krcka Oraščića, ne može više biti povratka na stari, bezličan stil komponovanja muzike za balet. Reformu Čajkovskog kasnije su potvrdili i vodeći kompozitori baletske muzike kasnog 19. i ranog 20. veka, naročito A. Glazunov. Ona je preneta čak i dalje, do izvanrednih baleta današnjice - u kompozicijama S. Prokofjeva, A. Hačaturijana, R. Glijera, A. Krajna i K. Karajeva. U Labudovom jezeru, uprkos poteškoćama s kojima se susretao pri svom prvom pisanju baletske muzike, Čajkovski je radio na području najbližem svom srcu. Čar Labudovog jezera ne bledi do današnjeg dana, Baletska umetnost je dobila muzičko i koreografsko remek delo, delo za sva vremena, za sve generacije, za sve one koji su na bilo koji način okrenuti umetnosti igre.
O K O R E O G R A F U
VLADIMIR LOGUNOV, koreograf i baletski pedagog
Rođen u Beogradu. Prva saznanja o baletu dobija na časovima pedagoga Mile Katić u Splitu, diplomirao je u Baletskoj školi "Lujo Davičo" u Beogradu, u klasi pedagoga Nine Kirsanove 1964. godine. Iste godine postaje član Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, ubrzo i solista Baleta, ostvarivši niz značajnih uloga u baletima: Žizela - Hilarion, Labudovo jezero - Rodbart, Huan od Carise - Dvojnik, Ana Karenjina - Karenjin, Hofmanove priče, Ohridska legenda, Dvoboj Tankreda i Klorinde, Kopelija - Kopelijus i dr. Za ulogu Kopelijusa dobio je nagradu Narodnog pozorišta za najbolju ulogu sezone 1979/1980. Studirao je koreografiju na Pozorišnoj akademiji (GITIS) u Moskvi. Prvu koreografiju uradio je u Pozorištu "Boško Buha" 1973. godine; na Međunarodnom takmičenju koreografa u Kelnu (1974) postavlja kratak balet Zorana Erića Iza sunčevih vrata a na Jugoslovenskom baletskom takmičenju u Novom Sadu, kategorija koreografa, osvoja dve bronzane i jednu srebrnu medalju (1982, 1974. i 1986. godine). U svom koreografskom radu ostvario je baletske predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu i Splitu, za Susrete jugoslovenskih baletskih umetnika u Ljubljani, Raguza Balet Italije, Balet na Kipru, Makedonski naroden teatar u Skoplju i za Narodno pozorište u Sarajevu, kao i za Baletsku školu Novi Sad i Baletsku školu "Lujo Davičo" u Beogradu. Sarađivao je s mnogim poznatim rediteljima na realizaciji dramskih i operskih predstava. Za Balet Narodnog pozorišta u Beogradu ostvario je koreografije: A. Vivaldi Forma viva, K. Baranović Licitarsko srce, L. Minkus Don Kihot, Ž. Bize-R. Ščedrin Karmen, P. I.Čajkovski Uspavana lepotica, D. Šostakovič Jesenji pljusak, E. Elgar/D. Đuričić Dr Džekil i mr Hajd, kao i za više opera; za Pozorište na Terazijama uradio je koreografije za mjuzikle Violinista na krovu, Poljubi me Kato i Corus line. Za Balet Srpskog narodnog pozorišta uradio je koreografije: K. Orf Karmina burana 1992, Ž. Bize-R. Ščedrin Karmen 1992, P. I. Čajkovski Serenada 1993, M. Ravel Bolero 1993, P. Vangelis i S. Divjaković Poema o ljubavi 1996, kao i u operama: Travijata, Majska noć, Slepi miš i mjuziklu Čovek od La Manče.
Nagrade: Kiparski komitet za igru imenovao u je Vladimira Logunova za počasnog člana kiparskog Baleta, od Zajednice muzičkih i baletskih pedagoga Srbije dobija Nagradu za višegodišnje svestrano delovanje u obrazovanju mladih talenata, za predstavu Dr Džekil i mr Hajd od Udruženja baletskih umetnika Srbije dobija nagradu "Dimitrije Parlić", za najbolje koreografsko ostvarenje u sezoni 2001/2002, ova predstava je iste godine proglašena za najbolju predstavu Narodnog pozorišta u Beogradu u celini. Za dosadašnji umetničko-koreografski opus od Udruženja baletskih umetnika Srbije dobija Nagradu za životno delo 2003. godine. Obavljao je dužnost direktora Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu od 1980. do 1985, trenutno radi kao koreograf i profesor u Baletskoj školi "Lujo Davičo" u Beogradu.
REČ KOREOGRAFA
Koreograf koji postavlja ovaj balet ima dve mogućnosti, da mu priđe na klasičan način sledeći ideje M. Petipa i L Ivanova, ili da po svom nahođenju istražuje i pokuša da savremenim baletskim jezikom protumači ovu lirsko-fantastičnu priču. Ja sam odlučio da joj priđem na prvi način, da sačuvam originalne delove koreografije a ostatak, koji je nov, treba da liči na originalnu postavku. U prilazu ovom remek-delu današnjem gledaocu treba sve to ispričati savremenijim jezikom, ne pantomimom i znacima koji su nekada bili jasni. Dramaturški treba "očistiti" predstavu, jer pokret je taj koji objašnjava priču, dešavanja u baletu. Rešio sam da kraj ove poetično lirske bajke bude srećan, iz prostog razloga što današnji gledalac ipak veruje u ovozemaljsku sreću. Nadam se da će baletska publika u Novom Sadu dobiti očekivanu baletsku predstavu, i više od toga.
Vladimir LOGUNOV
O D I R I G E N T U
ŽELjKA MILANOVIĆ
Rođena 1965. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kod profesora Stanka Šepića 1988. godine; na istom fakultetu je i magistrirala 2000. godine. Nosilac je nekoliko saveznih nagrada stečenih tokom studija: Sarajevo, 1983, Zagreb, 1986 - nagrada na HH takmičenju muzičkih umetnika Jugoslavije, kao i nagrade Univerziteta umetnosti u Beogradu. Nastupala je s orkestrom Beogradske filharmonije, Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije i Orkestrom Akademije umetnosti iz Novog Sada. Tokom studija angažovana u KUD "Abrašević" i horu Beogradski madrigalisti. U Operi Narodnog pozorišta u Beogradu deluje od 1988, a kao dirigent od 1991. Od januara 1995. godine je stalni dirigent Opere Srpskog narodnog pozorišta gde na repertoaru ima opere, operete i balet: Trubadur, Nabuko, Kavalerija rustikana, Faust, Majska noć, Karmen, Madam Baterflaj, Služavka gospodarica, Mocart i Salijeri, Suton, Kod Feme na balu, Ero s onoga svijeta, Slepi miš, Vaskrsenje, Toska, Katarina Izmajlova, Boemi i Romeo i Julija(balet). Nagrade: Godišnja nagrada SNP za dirigovanje operete Slepi miš 2004. i za dirigovanje praizvedbe opere Vaskrsenje Franka Alfana 2005, pohvala za dirigovanje baleta Romeo i Julija 2008. S Operom Srpskog narodnog pozorišta nastupala je na BEMUS-u 1995, u Centru "Sava" 2003. i 2004. godine, a u junu 2006. na Internacionalonom operskom festivalu u Miškolcu (Mađarska) s operom Vaskrsenje. Član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije.
K R I T I K A
Apsolutni uspeh celokupnog ansambla
Balet "Labudovo jezero" na fantastičnu muziku Petra Iljiča Čajkovskog, po svojoj sadržini, bajkolikosti, kao i izvanrednim mogućnostima koje pruža interpretatorima, predstavlja sam vrh takozvanog belog baleta, jer u duhu akademizma, svojim kompleksnim tehničkim i umetničko-estetskim zahtevima, podiže nivo igračke profesionalnosti tako što disciplinuje i formira igrače. U Srpskom narodnom pozorištu "Labudovo jezero" prvi put je izvedeno 1955. (samo drugi čin) i od tada, u pet navrata činilo je vrh baletskog repertoara, afirmišući, kako koreografske zamisli Georgija Makedonskog, Karola Tota, Vere Bokadoro, Konstantina Sergejeva i Valerija Kovtuna, tako i igračke domete novosadskih prvakinja baleta, među kojima - Jelene Andrejeve, Mire Popović Senaši, Erike Marijaš, Leonore Miler Hristidis i Oksane Storožuk. Nakon šesnaest godina, vraćanjem baleta "Labudovo jezero" na repertoar, uprava SNP nesumnjivo se uverila u veoma važnu činjenicu, da je posle niza godina i brojnih baletskih predstava neoklasičnog stila stasala nova generacija igrača i solista čiji plesni potencijal može da se usavršava i neguje na polju klasične baletske igre koja predstavlja osnov za dalju nadgradnju njihovih igračkih fizionomija.
U svetu umetničke igre je poznato da postavljanje na scenu "Labudovog jezera" traži ispunjenje brojnih zahteva - pre svega velik i tehnički dobro pripremljen ansambl, kao i savršenu igračku tehniku i umetnički integritet balerine koja ostvaruje uloge belog i crnog labuda.A s obzirom da je to velika ansambl predstava u kojoj se smenjuju brojne plesne numere, različite po karakteru i igračkim zahtevima, potrebna je i znalačka ruka koreografa koja će prepoznati ono najbolje u igračima i obezbediti im u predstavi optimum njihove igračke izražajnosti.Oslobođen predrasuda da ovo veliko delo baletske literature mora po svaku cenu da čeka idealan tranutak u kojem će se složiti svi delovi mozaika zvanog vrhunski ansambl i igračke zvezde. Koreograf Vladimir Logunov je postavljajući "Labudovo jezero" za novosadski balet imao pred sobom veliki lični izazov, da iz mladog ansambla izvuče maksimum i da solistkinjama baleta Andreji Kulešević i Jeleni Lečić-Kolčeriju pruži životnu šansu da odigraju ulogu Odete i Odilije. Tako je na dve ravnopravne premijere "Labudovog jezera" novosadska publika videla interpretacije belog i crnog labuda, prvo u izvođenju Andreje Kulešević a zatim i u kreaciji Jelene Lečić-Kolčeriju.
Ako se ima u vidu, da su obe balerine do sada, svoje umetničke biografije ostvarile u manjim ulogama neoklasičnih baleta ili pak u savremeno osmišljenim koreografijama, kao i u Forumu za novi ples SNP-a, u kojem su do savršenstva razvile svoj moderan igrački izraz, onda je i razumljivo što je u njihovom nastupu bilo oscilacija i umetničkog grča kao i tehničke nepreciznosti ili nesigurnosti u najtežim igračkim deonicama crnog labuda koji od balerine iziskuje vrhunsku igračku virtuoznost.A što se tiče velikog Adađa princa i bele labudice u drugom i četvrtom činu, koji pleni nežnošću, lepotom i mekotom igre, i Andreja Kulešević i Jelena Lečić Kolčeriju su ga, svaka na svoj osoben način, lirski izražajno i tehnički precizno ostvarile.
Tako da je na pomenutim premijernim izvođenjima, koje je publika izvanredno prihvatila i koje se mogu smatrati apsolutnim uspehom celokupnog baleta SNP-a, svaka od njih ponudila lični maksimum u interpretacijama Odete i Odilije i dobru koncentraciju i energiju sa kojom je jedino moguće izneti celokupnu predstavu.
Princa Zigfrida igrao je solista baleta talentovani Andrej Josif Kolčeriju odličan partner u duetima sa partnerkama, igrač velikih i lakih skokova i sigurnih pirueta u solo nastupima, ali bez harizme i aristokratske elegancije jednog princa.Zlog čarobnjaka Rotbarta interpretirao je Flavijus Sasu, u pojednostavljenoj koreografiji koju je igrački precizno ostvario sa naglašenom ekspresijom, ali karakterno nedovoljno ubedljivo.U čuvenom Pas de trois u prvom činu, tehnički veoma preciznu i poletnu, videli smo igru Mirjane Drobac (takođe izvrsnu u igri četiri mala labuda i u mađarskoj igri) kao i igru izuzetno talentovane Natalije Raičević.Dok su lik dvorske lude, na zanimljiv i individualno obojen način interpretirali lakonogi i hitri Oltean Tudor i Daisuke Miura (koji je tehnički bio precizniji i likom plastičniji).
Novosadsko "Labudovo jezero" Vladimir Logunov je postavio klasično, sledeći koreografske ideje Marijusa Petipa i Leva Ivanova, sa nenametljivo postavljenim autorskim koreografijama igara na dvoru.I dok je nastupi muškog dela ansambla bio standardan, beli činovi u izvođenju ženskog dela ansambla bili su na nivou velikih baletskih kompanija - prelepih formacija koje Logunov nije želeo da svede na statičnost, kako bi naglasio dramska dešavanja.NJihova igra bila je ujednačena, estetski impresivna i dala je glavni pečat "Labudovom jezeru", čiju scenografiju aristokratsko-bajkovite lepote (u prvom i trećem činu) kao i tajanstvo jezera na kojem se pojavljuju labudovi (u drugom i četvrtom činu) potpisuje Miodrag Tabački.
Baletske kostime, čistih linija i pastelnih tonova, sa stilizovanim karakternim naznakama folklora raznih zemalja osmislila je Mirjana Stojanović-Maurič.Izvodeći "Labudovo jezero" Čajkovskog, orkestar SNP-a, vođen dirigentskom palicom Željke Milanović, ostvario je odličnu komunikaciju sa igračima na sceni.
Snežana SUBIĆ, DNEVNIK, 14. april 2008.
