ЛОКАЦИЈА
Сцена "Јован Ђорђевић"
ТРАЈАЊЕ
1сат(а) и 10минута
ИЗВОЋЕЊА
15/06/12 u 20:00
18/06/12 u 20:00
English
Карл Орф
КАРМИНА БУРАНА
сценска кантата
Премијера: 24. јун 2010, сцена “Јован Ђорђевић”
Диригент: МИКИЦА ЈЕВТИЋ
Редитељ и кореограф хора: СОЊА ВУКИЋЕВИЋ
Кореограф: ЛЕО МУЈИЋ
Сценограф: МИОДРАГ ТАБАЧКИ
(Елементи сценографије израђени у сарадњи с Манфредом Швајгкофлером)
Костимограф: МИРЈАНА СТОЈАНОВИЋ-МАУРИЧ
Диригент хора: ВЕСНА КЕСИЋ-КРСМАНОВИЋ
Редитељ и кореограф хора: СОЊА ВУКИЋЕВИЋ
Кореограф: ЛЕО МУЈИЋ
Сценограф: МИОДРАГ ТАБАЧКИ
(Елементи сценографије израђени у сарадњи с Манфредом Швајгкофлером)
Костимограф: МИРЈАНА СТОЈАНОВИЋ-МАУРИЧ
Диригент хора: ВЕСНА КЕСИЋ-КРСМАНОВИЋ
СТИХОВИ С латинског превео: академик Тонко Мароевић Са средњовисоконемачког превела: др Весна Берић-Ђукић Асистент редитеља: Катарина Матеовић-Тасић Асистенти кореографа: Иља Лауен, Ашхен Атаљанц, Оливера Ковачевић-Црњански Асистент костимографа: Снежана Хорват Асистент сценографа: Надица Даниловац |
Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов Клавир I: Марина Рајновић* Клавир II и челеста: Данијела Ходоба Леш Корепетитори: Данијела Ходоба-Леш, Ирина Митровић Репетитор балета: Јелена Вукадиновић Суфлери: Боженка Очовај, Милана Цап Инспицијенти: Дејан Теодоровић, Тања Цвијић, Сања Миланов* Мајстор светла: Младен Букарица |
Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта
Уметнички секретар Опере: Ладо Леш
Секретар Опере: Емилија Билић
У аранжману са Schott Music, Mainc, Маинц, Немачка (By arrangement with Schott Music, Mainz, Germany)
Солисти опере:
ДАРИЈА ОЛАЈОШ ЧИЗМИЋ, сопран
ИГОР КСИОНЖИК, тенор
ВАСА СТАЈКИЋ, баритон
ЖЕЉКО Р. АНДРИЋ, баритон соло из хора
Фортуна: Александра Шекуљица (Спољна сарадница)
Балет:
3 - Ведро лице пролећа
Соло: Маја Грња / Данијела Војновски, Верица Козарев
Ансамбл: Маријана Ћурчија, Фросина Димовска, Бојана Матић, Сања Павић, Олга Аврамовић, Бојана Митић, Данијела Војновски, Верица Козарев-Кларић, Бранкица Вучићевић, Дуња Лепуша, Ирена Месарош, Надежда Салак, Весна Ћуковић, Соња Гаврилов / Јелена Марковић, Соња Батић
4 - Сунце све ублажава
Јелена Лечић-Колчерију, Андреј Колчерију, Ливију Хар / Олга Аврамовић, Андреја Кулешевић, Маријана Ћурчија, Иван Ђерковић, Флавијус Попа, Игор Пастор, Ђулио Милите
6 - Плес
Јелена Лечић-Колчерију, Олга Аврамовић, Андреј Колчерију, Ливију Хар / Бранкица Вучићевић, Маријана Ћурчија, Соња Батић, Андреја Кулешевић, Сања Павић, Иван Ђерковић, Игор Пастор
18 - У мојим грудима
Андреја Кулешевић, Олга Аврамовић, Данијела Војновски, Ливију Хар, Флавијус Попа, Иван Ђерковић / Јелена Марковић, Ђулио Милите
19 - Ако младић са девојком
Јелена Лечић-Колчерију, Андреј Колчерију / Ливију Хар, Бранкица Вучићевић
Деца: Лара Леко, Круна Пушац, Софија Мијовић, Бојана Костовска, Анђелика Абу eл Руб
(Ученице Балетског студија “Ludens“ Мире Рушкуц)
ХОР и ОРКЕСТАР СНП-а
ДАРИЈА ОЛАЈОШ ЧИЗМИЋ, сопран
ИГОР КСИОНЖИК, тенор
ВАСА СТАЈКИЋ, баритон
ЖЕЉКО Р. АНДРИЋ, баритон соло из хора
Фортуна: Александра Шекуљица (Спољна сарадница)
Балет:
3 - Ведро лице пролећа
Соло: Маја Грња / Данијела Војновски, Верица Козарев
Ансамбл: Маријана Ћурчија, Фросина Димовска, Бојана Матић, Сања Павић, Олга Аврамовић, Бојана Митић, Данијела Војновски, Верица Козарев-Кларић, Бранкица Вучићевић, Дуња Лепуша, Ирена Месарош, Надежда Салак, Весна Ћуковић, Соња Гаврилов / Јелена Марковић, Соња Батић
4 - Сунце све ублажава
Јелена Лечић-Колчерију, Андреј Колчерију, Ливију Хар / Олга Аврамовић, Андреја Кулешевић, Маријана Ћурчија, Иван Ђерковић, Флавијус Попа, Игор Пастор, Ђулио Милите
6 - Плес
Јелена Лечић-Колчерију, Олга Аврамовић, Андреј Колчерију, Ливију Хар / Бранкица Вучићевић, Маријана Ћурчија, Соња Батић, Андреја Кулешевић, Сања Павић, Иван Ђерковић, Игор Пастор
18 - У мојим грудима
Андреја Кулешевић, Олга Аврамовић, Данијела Војновски, Ливију Хар, Флавијус Попа, Иван Ђерковић / Јелена Марковић, Ђулио Милите
19 - Ако младић са девојком
Јелена Лечић-Колчерију, Андреј Колчерију / Ливију Хар, Бранкица Вучићевић
Деца: Лара Леко, Круна Пушац, Софија Мијовић, Бојана Костовска, Анђелика Абу eл Руб
(Ученице Балетског студија “Ludens“ Мире Рушкуц)
ХОР и ОРКЕСТАР СНП-а
CARMINA BURANA (Kармина бурана, 1937) имају поднаслов: Профане песме за солисте и хор уз пратњу инструмената и магијских слика. Текст за своје најпопуларније дело Орф је нашао у истоименој средњовековној збирци (XIII век) из манастира Бенедиктбојерн, у којој су сабране песме школараца луталица, доконих студената и певача, сочни, често пикантни стихови о љубави и природи, безбрижна химна животној радости. - При сценском извођењу добивају песме хора или солиста (сопран, тенор и баритон), као и инструментални ставови између њих, сценско тумачење кроз игру на позорници.
Пролог: моћни уводни хор “O Fortuna”, пева о ћудима богиње среће, чији се точак стално окреће. I део, Primo vere, химна пролећу које се поново буди, природи, животној радости, љубави. II део, “In Taberna” (У крчми): док један из веселе дружине даје маха своме гневу због беде овога света, други, у гротескној ламентацији, пева о жалосној судбини печеног лабуда, коме је суђено да буде поједен, да би трећи прихватио песму о опету “von Cucaniens”, пародирајући литанију овога духовника који се није опирао овоземаљским задовољствима. А све се завршава у разузданом хору веселе браће. III део слави љубав: најпре је то немир срца, па љубавни уздах и чежња (“Circa mea pectora” - У мојим грудима) који расту до страственог усклика: “Veni, veni...” (Дођи, дођи...); љубавна игра у којој се на ватри младићевих осећања топи и страх девице, у сталном порасту, који кулминира у обећању. И епилог, уводни хор “O Fortuna”, у коме Венера уступа место ћудљивој богињи среће.
Каспер Хевелер, Музички лексикон
Пролог: моћни уводни хор “O Fortuna”, пева о ћудима богиње среће, чији се точак стално окреће. I део, Primo vere, химна пролећу које се поново буди, природи, животној радости, љубави. II део, “In Taberna” (У крчми): док један из веселе дружине даје маха своме гневу због беде овога света, други, у гротескној ламентацији, пева о жалосној судбини печеног лабуда, коме је суђено да буде поједен, да би трећи прихватио песму о опету “von Cucaniens”, пародирајући литанију овога духовника који се није опирао овоземаљским задовољствима. А све се завршава у разузданом хору веселе браће. III део слави љубав: најпре је то немир срца, па љубавни уздах и чежња (“Circa mea pectora” - У мојим грудима) који расту до страственог усклика: “Veni, veni...” (Дођи, дођи...); љубавна игра у којој се на ватри младићевих осећања топи и страх девице, у сталном порасту, који кулминира у обећању. И епилог, уводни хор “O Fortuna”, у коме Венера уступа место ћудљивој богињи среће.
Каспер Хевелер, Музички лексикон
 |
КАРЛ ОРФ (Carl Orff, 1895-1982) Музичке студије, које је почео у родном граду Минхену, прекинуо је Први светски рат. Након што је извесно време деловао као диригент, довршио је студије у класи композитора Х. Каминског, да би потом преузео дужност руководиоца одељења за плесно-музичко васпитање у Günther-Schule у Минхену, чиме се може објаснити и његова склоност ка упадљивим ритмичким ефектима. Овој његовој делатности благодаримо и идеју о музичком васпитању у коме важну улогу играју плес и гимнастика, а како је, при томе, ритмички моменат морао бити у првом плану, Орф је своју пажњу усмерио нарочито на ударачке инструменте. Као резултат овога рада родио се и његов познати Schulwerk (дело за музички одгој деце), основа једног савременог правца у музичкој педагогији, чије је жариште у “Орфовом институту” у Салцбургу, где је композитор био директор до смрти. Поред прегнантног ритма, који је главни носилац његових музичких мисли, а што се огледа и у његовом оркестру, у Орфовим делима се, даље, огледа утицај народне песме и игре, као и грегоријанског певања, који су, кроз призму његове музичке индивидуалности, добили особен савремен израз. Први успех је постигао својом сценском кантатом Carmina burana (1937), у којој се први пут огледају све карактеристике Орфовог стила. Ова композиција је постала саставни део трилогије Trionfi (Тријумфи), као њезин први и најуспелији део; други је Catulli carmina (Катулове песме, на латинском, 1943), а трећи: Trionfo d’ Afrodite (Афродитин тријумф, 1953), опис једне античке свадбене церемоније. |
| Читав Орфов развојни пут нужно је водио ка томе да се претвори у изразито сценског композитора, тако да, поред поменутог дела, у његовом опусу видно место заузимају и опере Der Mond (Месец, 1939) и Die Kluge (Мудра, 1942), чије су фабуле узете из бајки браће Грим. |
 |
МИКИЦА ЈЕВТИЋ , диригент
Рођен 1977. у Хорбу, Немачка. Дипломирао је дириговање на Националној музичкој академији Украјине у Кијеву 2003. године код професора Алина Власенка и хармонику код професора Павела Фењука.
Од 2001. до 2003. године био је диригент Симфонијског оркестра и Оперног театра града Дњепропетровска у Украјини. Са Гудачким оркестром Кијевске музичке школе наступао је у Шпанији, Пољској, Немачкој, Португалији. Имао је бројне концерте са Националним симфонијским оркестром Украјине. Од 2005. године ради као диригент оркестра музичке школе у Шапцу. Од 2011. је стални диригент Оркестра Српског народног позоришта у Новом Саду. На репертоару има опере: Евгеније Оњегин, Травијата, Фигарова женидба, Царска невеста, Набуко, Риголето, и балете: Крцко Орашчић, Дон Кихот, Лабудово језеро. Добитник је прве награде на 1. Међународном такмичењу диригената „Стефан Турчак“ у Кијеву 2006. године. „Као члан жирија међународних такмичења "Стефан Турчак" у Кијеву 2006. године и "Сергеј Прокофјев" у Санкт Петербургу 2008. године, упознао сам се са диригентом из Србије, Микицом Јевтићем. Млади музичар испољио је изузетне диригентске способности, показао музикалност и одличну диригентску школу коју је стекао на Националној музичкој академији у Кијеву у класи изузетног педагога, професора Алина Власенка. Микица Јевтић је талентован и изузетно професионално припремљен диригент. Његов уметнички пут заслужује пажњу и подршку.“ Саулиус Сандецкис, диригент Почасни професор Академије "Н. Римски-Корсаков" у Санкт Петербургу |
 |
СОЊА ВУКИЋЕВИЋ, балерина, кореографкиња и редитељка Цео радни век је провела у Балету Народног позоришта у Београду, од 1970/71. до одласка у пензију 1994. Одиграла је целокупни класични и неокласични репертоар. Најзначајније улоге остварене у матичној кући: Мирта у Жизели, Даринка у Даринкином дару, Дебора у Голему, Афродита у Тријумфима Афродите, Капетан Кука у Петру Пану, улоге у балетским представама Поподне једног фауна и Охридска легенда, као и балетски дивертисман у опери Кармен. Све ове улоге су награђене. Остварила је значајне улоге и у другим балетским центрима бивше Југославије. Са кореографкињом Вером Костић остварила је прве представе савременог плеса у Србији: Помрачење (награда Златна колајна на фестивалу Монодраме и пантомине у Земуну и награда публике на Битефу), Индира Ганди, Мали снови Волтера М |
| Радила је кореографије за драмске представе које су
режирали водећи редитељи бивше Југославије и садашње државе – Душан
Јовановиц, Љубиша Ристиц, Харис Пашовић, Горчин Стојановић, Ирфан
Менсур, Вида Огњеновић, Ивана Вујић, Никита Миливојевић, Радмила
Војводић, Бранислав Мићуновић, Бранислав Лечић, Александар Поповски,
Саша Миленковски, Паоло Мађели, Нада Кокотовић и други. Сарађивала је и
са иностраним редитељима: C. Johnson (Краљ Лир), M. Hocker (Natio)... Радила је кореографије и/или играла у представама независне позоришне трупе KPGT: Симон чудотоврац, Пут за Никарагву, Нојева барка, Пруст. За представе које је радила у ЈДП-у добила је више годишњих признања овог позоришта: Дозивање птица, Последњи дани човечанства, Лакрдијаш, Плава птица, Нижински, Мајн Кампф, Салома, Кандид или оптимизам. Играла је главну улогу на последњем слету – манифестацији посвећеној прослави Дана младости, у режији П. Мађелија и кореографији Д. Златара Фреја. За прво издање међународног фестивала у Чивидалеу (Италија) ради, са редитељком Иваном Вујић, представу Медеја по истоименој драми Арпада Генца. Гостовала је у Москви, Одеси, Солуну, Сегедину, Лозани, Амстердаму, Барселони, Мадриду, Њујорку, Мексико Ситију... Од средине деведесетих почиње самосталну кореографску и редитељску каријеру у Центру за културну деконтаминацију у Београду. Ту остварује четири ауторска пројекта: Макбет/ОНО (1996), Алцхајмер (1998), Процес (1998), Мрак летње ноћи (1999). Ове представе су гостовале на неколико реномираних међународних манифестација у земљи и иностранству: Подгорици, Будви Цетињу, Птују и Копру, у Немачкој – Ерфурту и Милхајму, Стокхолму, Скопљу, на Битефу (1998, 1999), у Лондону, Болоњи 1999. Њен сценографски рад за представу Процес био је презентован на манифестацији Futur Show у Болоњи, а затим постао део сталне поставке ове манифестације. Играла је у филмовима: Танго је тужна мисао која се плеше, Вуковар, Лавиринт, Одбачен и италијанској копродукцији Quo Vadis. Осмислила је и реализовала перформанс “Танго вечности“ за свечано отварање јубиларног, 50. фестивала Стеријино позорје у Новом Саду. Играла је у представама Томажа Пандура Хазарски речник и Сто минута. С представом Сто минута гостовали су на фестивалу у Чивидалеу и реализовали двомесечну турнеју у Шпанији. За пројекат Циркус историја, прва самостална продукција Битефа, добила је Награду града Београда за позоришно стваралаштво за 2006, награду Авазов змај као најбоља представа на фествалу Mess у Сарајеву и награду Облак на фестивалу Puf у Пули. Представа је учествовала, прва из наше земље, и на једном од најпрестижнијих европских фестивала – Wienner Fest Wochen 2007. Прва је добитница награде “Димитрије Парлић” за најбоље национално кореографско остварење, а међу бројним признањима издвајају се и две Стеријине награде за сценски покрет: Горски вијенац, ЦНП, 1998. и Кандид или оптимизам, ЈДП, 2009. О њеном раду објављени су бројни радови и реализоване телевизијске емисије у земљи и иностранству. |
 |
ЛЕО МУЈИЋ, кореограф Након завршетка Балетске школе “Лујо Давичо” у Београду, дипломирао је у школи Rudra-Béjart Ballet у Лозани, да би одмах почео да наступа у кореографијама многих значајних кореографа данашњице: Mauricea Béjarta, Alessija Silvestrina, Marguerite Danlon, Jiřija Kyliána, Williama Forsytha, Matsa Eka, Ohada Naharina, Јеана Christopha Blaviera, Nacha Duata... Као солиста је наступао на позорницама берлинског Staatsballeta, Stuttgarter Balleta, australijskog Queensland Balleta у Бризбејну, Vail Valley Festivala у Колораду, Dance Festivala у Израелу, Балета париске националне Опере и др. Уз плесне наступе почиње да се бави кореографијом, и убрзо се доказао на разним европским позорницама као кореограф занимљивог савременог кореографског стила. У својим кореографијама успешно комбинује модеран и класичан балетски израз, верујући у екстремност покрета који је могуће остварити само употребом високог нивоа класичне технике. Урадио је балетске представе за Берлински државни балет, Словенско народно гледалишче у Љубљани, Хрватско народно казалиште у Загребу представу Иди види, четири представе за Schauspielhaus у Цириху, Соло за Tamása Nagyja у Холандском националном балету у Амстердаму, Соло за Aurelie Dupont у Балету париске националне Опере. Бавећи се балетском педагогијом радио је у: Словенском народном гледалишчу у Љубљани, Хрватском народном казалишту у Загребу, Српском народном позоришту у Новом Саду, Komische Оper у Берлину, Volksoper у Бечу, Teatro Comunale у Болцану, оперским студијима у Токију и Фукуоки, итд. |
| Као признати слободни уметник чест је гост многих
балетских гала концерата: Malakhov & Friends, Stars of the 21st
Century у Торонту, Gala des Étoiles у Будимпешти, Annual gala у
Аустралији, Међународни гала концерт у Таипеију, Годишњи гала концерт у
Дортмунду, гала концерт Звезде Штутгартског балета и др. У сезони
2007/2008. направио је свој први целовечерњи балет Traumgekrőnt за
балетски ансамбл у Аугсбургу, инспирисан стваралаштвом Р. М. Рилкеа а
на музику Ј. С. Баха и П. Хиндемита, ауторски пројекат у јапанској
Фукуоки, Соло за Friedemanna Vogela у Штутгартском балету, а као плесач
је учествовао у обележавању седамдесете годишњице рођења Рудолфа
Нурејева на фестивалу у Казану. Као кореограф и плесач учествује у великом позоришном пројекту који у Минхену припрема Robert Wilson, а који је предвиђен за гостовања по Европи. У сезони 2008/2009. урадио је Дует за солисте Het Nationale Balletа из Амстердама, као и Дует за париску Оперу, затим пројекат за New Nationale Bellet из Токија у Театру Но, као и представу за португалски Nattional Ballet из Лисабона. |
И З В О Д И З К Р И Т И К А
Распевани „кретачки“ хорови
Аутор: Милица Зајцев, "Данас", уторак, 29. јун 2010.
И концертно и сценско извођење Орфове „Кармине буране“ увек је велики изазов за уметнике. Профане песме за солисте и хор уз пратњу инструмената и магијских слика, како гласи поднаслов ове изузетно високо вредноване и популарне Орфове композиције, имао је и на нашим концертним подијумима и на оперско-балетским сценама бројне интерпретације.
У Српском народном позоришту ово је четврта сценска верзија „Карминеô, коју су потписали ауторитативни, темпераментни, данас већ веома искусни диригент Жељка Милановић, редитељ и кореограф распеваних кретачких хорова, позната свестрана уметница Соња Вукићевић, уз доста скроман и блед допринос кореографа Леа Мујића. Сценографија Миодрага Табачког, уз сарадњу Манфреда Швајгкофлера (елементи декора), највише је сугерисала основну инспирацију композитора да на текстове средњовековне збирке из XИИИ века компонује раскошну сценску кантату која зрачи ведрином и радошћу. Текстове, у преводу са латинског академика Тонка Мароевића, доноси програмска књижица, коју је припремила уредница Душанка Радмановић.
Не улазећи у финесе музичке интерпретације Орфове кантате, која је била веома озбиљно простудирана од стране диригента мушког и женског хора Весне Кесић-Крсмановић, ново новосадско виђење овог дела имало је савремену визуелну потку, пре свега у једноставно а ефектно измаштаним костимима за хорове Мирјане Стојановић-Маурич. За даме - вечне мале црне хаљине са црвеним детаљима (ташне и ципеле), а за мушкарце бизнисменска црна одела и јарко црвене кравате. То је определило Соњу Вукићевић да темпераментне варнице у разноврсним ритмовима музичке партитуре оплемени једноставним а на сцени разноликим кретањима хорова, које је стварало стално нове визуелне узлете, изузев у средишњем делу кантате, када су хорови, и поред сјајног покретачког ритма, били статични. Свако признање треба одати чланицама и члановима хора новосадске Опере, који су мудру и савремену кореографију Соње Вукићевић, потпуно прилагођену њиховим знањима и умешности у кретању сценом, дисциплиновано и примерно остварили.
Солисти опере Данијела Јовановић, раскошна у завршној арији, Игор Ксионжик, Васа Стајкић и Небојша Шогоровић своје вокалне деонице донели су са професионалношћу која импонује.
Најслабија карика у овој представи је била, нажалост, кореографија Леа Мујића. У јавности је већ речено да је она могла потпуно изостати. А то је тачно, јер је била сасвим ван контекста представе као да се ради о неком другом сценском спектаклу, а при том у толикој мери стандардна и немушта, да једино треба захвалити веома добрим балетским солистима што су уопште пристали да је одиграју.
На премијерској вечери поновљена ода Фортуни ? владарки света, уз радовање животу које може донети данас свима толико потребно олакшање, умногоме је подсетила на изврсну играчко-музичку интерпретацију „Кармине буране“ у сарајевском Балету 1984, и на ону у балетском ансамблу МНТ у Скопљу 1991, коју је са осталим сјајним сарадницима врхунски осмислио рано преминули југословенски кореограф Драгутин Болдин.
Аутор: Милица Зајцев, "Данас", уторак, 29. јун 2010.
И концертно и сценско извођење Орфове „Кармине буране“ увек је велики изазов за уметнике. Профане песме за солисте и хор уз пратњу инструмената и магијских слика, како гласи поднаслов ове изузетно високо вредноване и популарне Орфове композиције, имао је и на нашим концертним подијумима и на оперско-балетским сценама бројне интерпретације.
У Српском народном позоришту ово је четврта сценска верзија „Карминеô, коју су потписали ауторитативни, темпераментни, данас већ веома искусни диригент Жељка Милановић, редитељ и кореограф распеваних кретачких хорова, позната свестрана уметница Соња Вукићевић, уз доста скроман и блед допринос кореографа Леа Мујића. Сценографија Миодрага Табачког, уз сарадњу Манфреда Швајгкофлера (елементи декора), највише је сугерисала основну инспирацију композитора да на текстове средњовековне збирке из XИИИ века компонује раскошну сценску кантату која зрачи ведрином и радошћу. Текстове, у преводу са латинског академика Тонка Мароевића, доноси програмска књижица, коју је припремила уредница Душанка Радмановић.
Не улазећи у финесе музичке интерпретације Орфове кантате, која је била веома озбиљно простудирана од стране диригента мушког и женског хора Весне Кесић-Крсмановић, ново новосадско виђење овог дела имало је савремену визуелну потку, пре свега у једноставно а ефектно измаштаним костимима за хорове Мирјане Стојановић-Маурич. За даме - вечне мале црне хаљине са црвеним детаљима (ташне и ципеле), а за мушкарце бизнисменска црна одела и јарко црвене кравате. То је определило Соњу Вукићевић да темпераментне варнице у разноврсним ритмовима музичке партитуре оплемени једноставним а на сцени разноликим кретањима хорова, које је стварало стално нове визуелне узлете, изузев у средишњем делу кантате, када су хорови, и поред сјајног покретачког ритма, били статични. Свако признање треба одати чланицама и члановима хора новосадске Опере, који су мудру и савремену кореографију Соње Вукићевић, потпуно прилагођену њиховим знањима и умешности у кретању сценом, дисциплиновано и примерно остварили.
Солисти опере Данијела Јовановић, раскошна у завршној арији, Игор Ксионжик, Васа Стајкић и Небојша Шогоровић своје вокалне деонице донели су са професионалношћу која импонује.
Најслабија карика у овој представи је била, нажалост, кореографија Леа Мујића. У јавности је већ речено да је она могла потпуно изостати. А то је тачно, јер је била сасвим ван контекста представе као да се ради о неком другом сценском спектаклу, а при том у толикој мери стандардна и немушта, да једино треба захвалити веома добрим балетским солистима што су уопште пристали да је одиграју.
На премијерској вечери поновљена ода Фортуни ? владарки света, уз радовање животу које може донети данас свима толико потребно олакшање, умногоме је подсетила на изврсну играчко-музичку интерпретацију „Кармине буране“ у сарајевском Балету 1984, и на ону у балетском ансамблу МНТ у Скопљу 1991, коју је са осталим сјајним сарадницима врхунски осмислио рано преминули југословенски кореограф Драгутин Болдин.
„Кармина Бурана“ Соње Вукићевић
ОДА ЉУБАВИ ОБИЧНИХ ЉУДИ
„Потпуно сам фасцинирана музиком Карла Орфа која је тако моћна јер слави живот“, каже Соња Вукићевић
Оливера Милошевић
Соња Вукићевић не само да је спасла половично урађену, а пре две године започету Кармина Бурану, већ је у Српском народном позоришту у Новом Саду на самом крају сезоне направила представу коју је публика отпратила овацијама. И поред тога што је Карл Орф ово дело написо као сценску кантату, дакле као музику упаковану на сцени са призорима и сценским дејством, она је најчешће извођена статично – хор, оркестар и солисти. И увек је пролазила запажено. Шта је то Соња урадила што други нису? Па, покренула је и разиграла велики хор Српског народног. Пут уобличења 25 Орфових нумера у позоришни израз она је прешла дајући хору улогу главног протагонисте сценске радње. Ту сопрани и алтови носе женски принцип завођења. Баритони и басови мушке пориве освајача и заштитника. Тако се током представе гради прича о односу између полова.
„Кармина Бурана није опера, она је сценска кантата, ода љубави обичних људи“, каже редитељка и додаје: „Веома инспиративно дело. Радила сам са више од осамдесет људи, хорских певача. Месец дана пре него што смо кренули у пробе замислила сам целу представу тако што сам хору наменила главну улогу. Било је и проблема, диригент и чланови хора су ми објашњавали да не могу баш свуда да користим покрет. Али били су храбри и препустили су ми се. Прва нумера Фортуна почиње у потпуној кореографији којом отварамо представу и ту нежну завесу од тила. Мислим да је први пут Кармина бурана постављена тако што хор игра и то баш игра! Док смо радили шалила сам се с њима да су то само покретићи. Међутим они заиста, уз то што све време певају те нимало лаке ноте, и играју од почетка до краја. Све жене су у представи веома грациозне, а мушкарци елегантни и певају фантастично. Српско народно има јако моћан хор. Мислим да је то највећи хор на Балкану.“
Чланови хора су, уз све што је редитељка од њих тражила, успели да током читаве представе одрже најфиније нијансе Орфове поетике и да засене својом извођачком снагом. Соња Вукићевић је, вели, у режију ове представе кренула од чисте импресије Орфових композиција пренетих у ово време. У њеном тумачењу слави се живот мушкарца и жене и њихова љубав из које се рађају деца. Извођачи на сцени одевени су у стилу Галијанових вечерњих малих црних хаљина и елегантних смокинга, са црвеним детаљима. Јер, црвено је боја љубави.
„Црвена боја има различита значења“, наглашава Соња и напомиње: „У сваком случају она је симбол љубави, али и симбол вере али и у историјском контексту има бројна значења. Намерно сам увела ту боју у детаљима. Хор је у црним костимима и једино што је то црнило могло да подигне је црвена боја. Наследила сам костиме и кореографију и покушала сам да све то искомбинујем на свој начин. Тако да та црвена боја ципела на 45 пари ногу изгледа апсолутно фантастично! Увела сам и лик Фортуне, она плеше танго. Зашто? Па зато што код тог плеса сваки покрет заводи. Тако она плеше танго током целе наше представе заводећи солисте и хор, али је они не примећују. Она је као неки дух љубави који хода по сцени. Такође су одлични и солисти балета Српског народног који су беспрекорно одиграли кореографије Леа Мујића. Њих сам у представу тако уклопила као да су душа хора. Мушкарци и жене из хора се заљубљују једни у друге, а они су нешто као душа те љубави и целе представе.“
Соња Вукићевић каже да је њена Кармина Бурана ода љубави и вели да су те једноставне песме које је Орф искористио писали неки пропали студенти, уличари и обични људи у средњем веку. „Потпуно сам фасцинирана његовом музиком која је тако моћна јер слави живот. Представу сам градила из своје личне маште и осећаја. Флерт и проналажење љубави су у средишту овог хорског завођења, што је веома блиско изворном делу, песмама које је из народне традиције бирао и сам Карл Орф. На сцени је и поигравање са у савременом свету присутном опсесијом лепотом и сексуалношћу. Код Орфа се човек слика као биће саткано од емоција, а чија је срећа променљива и непредвидива.“
Овде на сцени је Соња повезала елегантну балетску игру чију кореографију потписује Лео Мујић, музику, коју изводе оркестар, хор и солисти Српског народног позоришта, а којима вешто диригује Жељка Милановић, у представу у којој ти исти човек и жена живе у савремености и кроз симболе савременог света. Нови Сад је тако добио хит представу за коју се за јесен већ резервишу карте.
ОДА ЉУБАВИ ОБИЧНИХ ЉУДИ
„Потпуно сам фасцинирана музиком Карла Орфа која је тако моћна јер слави живот“, каже Соња Вукићевић
Оливера Милошевић
Соња Вукићевић не само да је спасла половично урађену, а пре две године започету Кармина Бурану, већ је у Српском народном позоришту у Новом Саду на самом крају сезоне направила представу коју је публика отпратила овацијама. И поред тога што је Карл Орф ово дело написо као сценску кантату, дакле као музику упаковану на сцени са призорима и сценским дејством, она је најчешће извођена статично – хор, оркестар и солисти. И увек је пролазила запажено. Шта је то Соња урадила што други нису? Па, покренула је и разиграла велики хор Српског народног. Пут уобличења 25 Орфових нумера у позоришни израз она је прешла дајући хору улогу главног протагонисте сценске радње. Ту сопрани и алтови носе женски принцип завођења. Баритони и басови мушке пориве освајача и заштитника. Тако се током представе гради прича о односу између полова.
„Кармина Бурана није опера, она је сценска кантата, ода љубави обичних људи“, каже редитељка и додаје: „Веома инспиративно дело. Радила сам са више од осамдесет људи, хорских певача. Месец дана пре него што смо кренули у пробе замислила сам целу представу тако што сам хору наменила главну улогу. Било је и проблема, диригент и чланови хора су ми објашњавали да не могу баш свуда да користим покрет. Али били су храбри и препустили су ми се. Прва нумера Фортуна почиње у потпуној кореографији којом отварамо представу и ту нежну завесу од тила. Мислим да је први пут Кармина бурана постављена тако што хор игра и то баш игра! Док смо радили шалила сам се с њима да су то само покретићи. Међутим они заиста, уз то што све време певају те нимало лаке ноте, и играју од почетка до краја. Све жене су у представи веома грациозне, а мушкарци елегантни и певају фантастично. Српско народно има јако моћан хор. Мислим да је то највећи хор на Балкану.“
Чланови хора су, уз све што је редитељка од њих тражила, успели да током читаве представе одрже најфиније нијансе Орфове поетике и да засене својом извођачком снагом. Соња Вукићевић је, вели, у режију ове представе кренула од чисте импресије Орфових композиција пренетих у ово време. У њеном тумачењу слави се живот мушкарца и жене и њихова љубав из које се рађају деца. Извођачи на сцени одевени су у стилу Галијанових вечерњих малих црних хаљина и елегантних смокинга, са црвеним детаљима. Јер, црвено је боја љубави.
„Црвена боја има различита значења“, наглашава Соња и напомиње: „У сваком случају она је симбол љубави, али и симбол вере али и у историјском контексту има бројна значења. Намерно сам увела ту боју у детаљима. Хор је у црним костимима и једино што је то црнило могло да подигне је црвена боја. Наследила сам костиме и кореографију и покушала сам да све то искомбинујем на свој начин. Тако да та црвена боја ципела на 45 пари ногу изгледа апсолутно фантастично! Увела сам и лик Фортуне, она плеше танго. Зашто? Па зато што код тог плеса сваки покрет заводи. Тако она плеше танго током целе наше представе заводећи солисте и хор, али је они не примећују. Она је као неки дух љубави који хода по сцени. Такође су одлични и солисти балета Српског народног који су беспрекорно одиграли кореографије Леа Мујића. Њих сам у представу тако уклопила као да су душа хора. Мушкарци и жене из хора се заљубљују једни у друге, а они су нешто као душа те љубави и целе представе.“
Соња Вукићевић каже да је њена Кармина Бурана ода љубави и вели да су те једноставне песме које је Орф искористио писали неки пропали студенти, уличари и обични људи у средњем веку. „Потпуно сам фасцинирана његовом музиком која је тако моћна јер слави живот. Представу сам градила из своје личне маште и осећаја. Флерт и проналажење љубави су у средишту овог хорског завођења, што је веома блиско изворном делу, песмама које је из народне традиције бирао и сам Карл Орф. На сцени је и поигравање са у савременом свету присутном опсесијом лепотом и сексуалношћу. Код Орфа се човек слика као биће саткано од емоција, а чија је срећа променљива и непредвидива.“
Овде на сцени је Соња повезала елегантну балетску игру чију кореографију потписује Лео Мујић, музику, коју изводе оркестар, хор и солисти Српског народног позоришта, а којима вешто диригује Жељка Милановић, у представу у којој ти исти човек и жена живе у савремености и кроз симболе савременог света. Нови Сад је тако добио хит представу за коју се за јесен већ резервишу карте.
Кармина бурана у Српском народном позоришту
Ово је четврто извођење Кармине буране у Српском народном позоришту. Прво извођење је било 1964, премијера у Суботици 14. јуна у СНП-у 13. октобра, у кореографији и режији Ике Отрина, диригент Лазар Бута, одиграно 10 представа. Друго извођење било је 6. јуна 1992. у кореографији и режији Владимира Логунова, диригент Миодраг Јаноски (играно са балетом Алтум силенцијум С. Дивјаковића), одиграно 5 представа. Трећи пут Кармина бурана премијерно је изведена (с балетом Алтум силенцијум) 20. новембра 1998. у кореографији и режији Иштвана Херцога, диригент Миодраг Јаноски, одиграно 7 представа
CARMINA BURANA / Кармина бурана
Fortuna Imperatrix Mundi / Фортуна, владарка света
1. О Фортуна / О Фортуна (хор)
2. Фортуне планго вулнера / Горко плачем због Фортуне (хор)
И. Примо вере / Пролеће
3. Верис Лета фациес / Ведро лице пролећа (хор)
4. Омниа сол температ / Сунце све ублажава (баритон)
5. Ецце гратум / Ево благог (хор)
Уф дем ангер / На пашњаку
6. Танз / Плес (оркестар)
7. Флорет силва нобилис / Цвета шума (хор)
8. Цхрамер, гип дие варwе мир / Продавче, дај ми боју (хор)
9. Реие / Коло (оркестар)
10. Wере диу wерлт алле мин / Када би цео свет био мој (хор)
ИИ. Ин Таберна / У крчми
11. Естуанс интериус / Изнутра изједен (баритон)
12. Олим лацус цолуерам / По језеру сам пливала (тенор и мушки хор)
13. Его сум аббас / Ја сам опат (баритон и мушки хор)
14. Ин Таберна qуандо сумус / Кад смо у крчми (мушки хор)
ИИИ. Цоур д’амоурс / Љубавно удварање
15. Амор волат ундиqуе / Љубав свуда долеће (сопран и хор)
16. Диес, ноx ет омниа / Дан, ноћ и све (баритон)
17. Стетит пуелла / Стајала девојка (сопран)
18. Цирца меа пацтора / У мојим грудима (баритон и хор)
19. Си пуер цум пуеллула / Ако младић са девојком (мушки хор)
20. Вени, вени, вениас / Дођи, дођи, дођи ти (хор)
21. Ин труитина / У души (сопран)
22. Темпус ест иоцундум / Време је баш лепо (сопран и баритон)
23. Дулциссиме / О најдражи мој (сопран)
Бланзифлор ет Хелена / Бланцифлор и Хелена
24. Аве формосиссима / Здраво најдивнија (хор)
Фортуна Императриx Мунди / Фортуна, владарка света
25. О Фортуна / О Фортуна (хор)
С Т И Х О В И
Copyright © 1861-2010 СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Сва права су задржана. Не копирати без дозволе.
Позоришни трг 1, 21000 Нови Сад
++381 21 6621-411