сценска кантата

Диригент: Александар Којић / Микица Јевтић
Редитељ и кореограф хора: Соња Вукићевић
Кореограф: Лео Мујић
Сценограф: Миодраг Табачки*
Костимограф: Мирјана Стојановић Маурич
Диригент Хора: Весна Кесић Крсмановић
С латинског превео: академик Тонко Мароевић
Са средњовисоконемачког превела: др Весна Берић Ђукић
Дизајнер светла: Марко Радановић

СОЛИСТИ
Марија Цвијић / Дарија Олајош Чизмић / Данијела Јовановић, сопран
Игор Ксионжик / Стеван Каранац, тенор
Васа Стајкић / Драгутин Матић, баритон

ХОР, ОРКЕСТАР И БАЛЕТ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Фортуна: Мина Радовић

3 – Ведро лице пролећа:
Соло: Бојана Матић
Ансамбл: Соња Батић, Мелиса Брођин, Олга Врбашки, Соња Гаврилов, Јелена Дангузов, Јована Дацин, Катарина Зец, Милица Јелић, Ирена Месарош, Сања Павић, Рајна Ремовић, Ајака Саито, Лана Стојановић, Теодора Шпер

4 – Сунце све ублажава:
Милена Кркотић, Давид Груосо, Бојан Раднов

6 – Плес:
Соња Батић, Јелена Дангузов, Бојан Раднов, Александар Бечварди

18 – У мојим грудима:
Соња Батић, Бојана Матић, Мелиса Брођин, Милан Иван, Наојуки Ацуми, Бојан Раднов

19 – Ако младић са девојком:
Милена Кркотић, Давид Груосо

Концертмајстор: Владимир Ћуковић
Клавир I: Марина Рајновић
Клавир II и челеста: Данијела Ходоба Леш
Дечји хор припрема: Верица Пејић
Кореографија плеса: Бојан Марковић
Репетитор Балета: Бранка Глигорић
Суфлери: Александра Мајтан, Санела Митровић
Инспицијенти: Тања Цвијић, Сања Миланов

Асистент редитеља: Катарина Матеовић Тасић
Асистент кореографа: Оливера Ковачевић Црњански
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Асистент сценографа: Надица Даниловац
Деца: Балетски студио „Луденс“

Премијера: 24. јун 2010, сцена „Јован Ђорђевић“

Представа траје сат и десет минута.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта.
*Елементи сценографије израђени у сарадњи с Манфредом Швајгкофлером.

By arrangement with Schott Music GmbH (У аранжману са Schott Music, Мајнц, Немачка)

Музичке студије, које је почео у родном граду Минхену, прекинуо је Први светски рат. Након што је извесно време деловао као диригент, довршио је студије у класи композитора Х. Каминског, да би потом преузео дужност руководиоца одељења за плесно-музичко васпитање у Günther-Schule у Минхену, чиме се може објаснити и његова склоност ка упадљивим ритмичким ефектима. Овој његовој делатности благодаримо и идеју о музичком васпитању у коме важну улогу играју плес и гимнастика, а како је, при томе, ритмички моменат морао бити у првом плану, Орф је своју пажњу усмерио нарочито на ударачке инструменте. Као резултат овога рада родио се и његов познати Schulwerk (дело за музички одгој деце), основа једног савременог правца у музичкој педагогији, чије је жариште у „Орфовом институту“ у Салцбургу, где је композитор био директор до смрти.

Поред прегнантног ритма, који је главни носилац његових музичких мисли, а што се огледа и у његовом оркестру, у Орфовим делима се, даље, огледа утицај народне песме и игре, као и грегоријанског певања, који су, кроз призму његове музичке индивидуалности, добили особен савремен израз. Први успех је постигао својом сценском кантатом Carmina burana (1937), у којој се први пут огледају све карактеристике Орфовог стила. Ова композиција је постала саставни део трилогије Trionfi (Тријумфи), као њезин први и најуспелији део; други је Catulli carmina (Катулове песме, на латинском, 1943), а трећи: Trionfo d’ Afrodite (Афродитин тријумф, 1953), опис једне античке свадбене церемоније.

Читав Орфов развојни пут нужно је водио ка томе да се претвори у изразито сценског композитора, тако да, поред поменутог дела, у његовом опусу видно место заузимају и опере Der Mond (Месец, 1939) и Die Kluge (Мудра, 1942), чије су фабуле узете из бајки браће Грим.

CARMINA BURANA (Kармина бурана, 1937) поднаслов: Профане песме за солисте и хор уз пратњу инструмената и магијских слика. Текст за своје најпопуларније дело Орф је нашао у истоименој средњовековној збирци (XIII век) из манастира Бенедиктбојерн, у којој су сабране песме школараца луталица, доконих студената и певача, сочни, често пикантни стихови о љубави и природи, безбрижна химна животној радости. – При сценском извођењу добивају песме хора или солиста (сопран, тенор и баритон), као и инструментални ставови између њих, сценско тумачење кроз игру на позорници.
Пролог: моћни уводни хор “O Fortuna”, пева о ћудима богиње среће, чији се точак стално окреће. I део, Primo vere, химна пролећу које се поново буди, природи, животној радости, љубави. II део, “In Taberna” (У крчми): док један из веселе дружине даје маха своме гневу због беде овога света, други, у гротескној ламентацији, пева о жалосној судбини печеног лабуда, коме је суђено да буде поједен, да би трећи прихватио песму о опету “von Cucaniens”, пародирајући литанију овога духовника који се није опирао овоземаљским задовољствима. А све се завршава у разузданом хору веселе браће. III део слави љубав: најпре је то немир срца, па љубавни уздах и чежња (“Circa mea pectora” – У мојим грудима) који расту до страственог усклика: “Veni, veni…” (Дођи, дођи…); љубавна игра у којој се на ватри младићевих осећања топи и страх девице, у сталном порасту, који кулминира у обећању. И епилог, уводни хор “O Fortuna”, у коме Венера уступа место ћудљивој богињи среће.
Каспер Хевелер, Музички лексикон

Кармина бурана у Српском народном позоришту
Ово је четврто извођење Кармине буране у Српском народном позоришту.
Прво извођење је било 1964, премијера у Суботици 14. јуна у СНП-у 13. октобра, у кореографији и режији Ике Отрина, диригент Лазар Бута, одиграно 10 представа.
Друго извођење било је 6. јуна 1992. у кореографији и режији Владимира Логунова, диригент Миодраг Јаноски (играно са балетом Алтум силенцијум С. Дивјаковића), одиграно 5 представа.
Трећи пут Кармина бурана премијерно је изведена (с балетом Алтум силенцијум) 20. новембра 1998. у кореографији и режији Иштвана Херцога, диригент Миодраг Јаноски, одиграно 7 представа.

CARMINA BURANA / Кармина бурана
Fortuna Imperatrix Mundi / Фортуна, владарка света
1. O Fortuna / О Фортуна (хор)
2. Fortune plango vulnera / Горко плачем због Фортуне (хор)
I. Primo vere / Пролеће
3. Veris Leta facies / Ведро лице пролећа (хор)
4. Omnia sol temperat / Сунце све ублажава (баритон)
5. Ecce gratum / Ево благог (хор)
Uf dem anger / На пашњаку
6. Tanz / Плес (оркестар)
7. Floret silva nobilis / Цвета шума (хор)
8. Chramer, gip die varwe mir / Продавче, дај ми боју (хор)
9. Reie / Коло (оркестар)
10. Were diu werlt alle min / Када би цео свет био мој (хор)
II. In Taberna / У крчми
11. Estuans interius / Изнутра изједен (баритон)
12. Olim lacus colueram / По језеру сам пливала (тенор и мушки хор)
13. Ego sum abbas / Ја сам опат (баритон и мушки хор)
14. In Taberna quando sumus / Кад смо у крчми (мушки хор)
III. Cour d’amours / Љубавно удварање
15. Amor volat undique / Љубав свуда долеће (сопран и хор)
16. Dies, nox et omnia / Дан, ноћ и све (баритон)
17. Stetit puella / Стајала девојка (сопран)
18. Circa mea pactora / У мојим грудима (баритон и хор)
19. Si puer cum puellula / Ако младић са девојком (мушки хор)
20. Veni, veni, venias / Дођи, дођи, дођи ти (хор)
21. In truitina / У души (сопран)
22. Tempus est iocundum / Време је баш лепо (сопран и баритон)
23. Dulcissime / О најдражи мој (сопран)
Blanziflor et Helena / Бланцифлор и Хелена
24. Ave formosissima / Здраво најдивнија (хор)
Fortuna Imperatrix Mundi / Фортуна, владарка света
25. O Fortuna / О Фортуна (хор)

Рођен 1977. у граду Хорбу на реци Некар у Баден – Виртембергу (Немачка). Студије дириговања завршио је 2003. године на Националној музичкој академији Украјине у Кијеву у класи професора Алина Власенка, а на истој високој музичкој школи дипломирао је и на одсеку за хармонику код професора Павела Фењука.

Од 2001. до 2003. био је диригент Симфонијског оркестра и Оркестра Оперског театра града Дњепропетровска у Украјини. С Гудачким оркестром Кијевске музичке школе наступао је у Шпанији, Пољској, Немачкој, Португалији, а имао је и бројне концерте с Националним симфонијским оркестром Украјине.

Шест година (од 2005) је радио као диригент оркестра Музичке школе у Шапцу, да би 2011. постао стални диригент Оркестра Српског народног позоришта у Новом Саду. Сарађује с Војвођанским симфонијским оркестром.

Диригент Микица Јевтић интезивно сарађује са ансамблом за савремену музику „2К+“ афирмишући тако дела младих композитора.

Досадашњи оперски репертоар Микице Јевтића садржи дела: Чајковског (Евгеније Оњегин), Вердија (Набуко, Риголето, Травијата), В. А. Моцарта (Фигарова женидба, Чаробна фрула), Римски-Корсакова (Царска невеста), Пучинија (Мадам Батерфлај), Доницетија (Лучија од Ламермура, Љубавни напитак), К. Орфа (сценска кантата Кармина бурана), И. Калман (Кнегиња чардаша).

На уметниковом актуелном балетском репертоару за чије извођење добија и посебне похвале су остварења: Петра Иљича Чајковског (Крцко Орашчић, Лабудово језеро, Успавана лепотица), Лудвига Минкуса (Дон Кихот), Микиса Теодоракиса (Грк Зорба), Адолфа Адама (Жизела), Сергеја Прокофјева (Ромео и Јулија).

Из Јевтићевог концертног репертоара издвајају се: Гала концерт Опере (13. јануарa 2012), Гала концерт Опере (14. јануарa 2013), Новогодишњи концерт – Гала концерт Опере (11. јануарa 2014), Гала концерт Опере (24. мајa 2014), Балетски гала концерт (7. јунa 2014), Кад је опера срела филм (Новогодишњи гала концерт солиста, Хора и Оркестра Опере СНП, 13. јануарa 2016).

Добитник је прве награде на 1. Међународном такмичењу диригената „Стефан Турчак“ у Кијеву 2006.

АЛЕКСАНДАР КОЈИЋ

Рођен у Новом Саду. После завршених основних и специјалистичких студија дириговања, на Факултету музичке уметности у Београду, усавршавао се на неколико различитих мајсторских курсева: у Београду код проф. Уроша Лајовица, Бечу код проф. Марка Стрингера (Universität fűr Musik und darstellende Kunst, Wien), Мајнцу – курсеви из хорског дириговања (проф. Erwin Ortner и Frieder Bernius, Meinz), Утрехту – курсеви из хорског дириговања (проф. Timothy Brown, Utrecht), као и на радионицама за стару музику (Helmuth Rilling – Mainz и Ton Koopman – Utrecht). Након повратка у Србију сарађује с камерним оркестром Camerata academica из Новог Сада и бива ангажован као диригент Омладинског симфонијског оркестра Средње музичке школе „Исидор Бајић”. Убрзо, 2010. године, добија позив за место диригента у Опери Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду. Од августа 2012. до априла 2014. био је директор Опере Српског народног позоришта.

Поред стандардног оперског репертоара, доказао се и на пољу модерне опере. Извођење опере Милева, савремене композиторке Александре Вребалов, награђено је Годишњом наградом Српског народног позоришта за најбољу оперску представу у 2012. години. Француска телевизија ARTE снимила је извођење и емитовала га шест месеци, након чега је Милева ушла у првих 15 светских продукција које је ова телевизија снимала током 2012.

У протеклих неколико година Којић је гостовао у Хрватском народном казалишту (ХНК) у Загребу и ХНК Ивана пл. Зајца Ријека (Хрватска), Сегединској опери (Мађарска), Театру Опере и Балета у Краснојарску (Русија).

Оперски и балетски репертоар: Верди (Травијата, Трубадур, Аида, Симон Боканегра, Набуко, Риголето) Пучини (Боеми, Мадам Батерфлај, Тоска), Чајковски (Пикова дама, Евгеније Оњегин, Крцко Орашчић), Моцарт (Дон Ђовани), Доницети (Љубавни напитак, Позоришне згоде и незгоде), Росини (Севиљски берберин), Калман (Кнегиња чардаша), Бритн (камерна опера Окретај завртња), Готовац (Еро с онога свијета), Бизе (Кармен), Вребалов (Милева), Oрф (Кармина бурана), Бајић (Кнез Иво од Семберије), Ђ. К. Меноти (Телефон), С. Барбер (Партија бриџа), П. Хиндемит (Тамо и натраг), М. Теодоракис (Грк Зорба), П. Маскањи (Кавалерија рустикана).

Годишња награда Српског народног позоришта:
– за дириговање опере Пикова дама П. И. Чајковског, 2012.
– за праизведбу опере Милева А. Вребалов 2012.
– за Гала концерт поводом 150. годишњице рођења Рихарда Штрауса 2015.
– за редакцију партитуре и дириговања концертним извођењем опере Кнез Иво од Семберије Исидора Бајића, поводом обележавања сто година од смрти композитора, 2016.

ЖЕЉКА МИЛАНОВИЋ, диригент

Рођена 1965. у Београду. Дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића 1988. године; на истом факултету је и магистрирала 2000. године.

Наступала је с оркестром Београдске филхармоније, Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије, Оркестром Опере и театра Мадленијанум, Оркестром Академије уметности из Новог Сада и оркестром Camerata Academica. Током студија ангажована у КУД „Абрашевић“ и хору Београдски мадригалисти. У Опери Народног позоришта у Београду делује од 1988, а као диригент од 1991. Од јануара 1995. до новембра 2010. била је диригент Опере Српског народног позоришта (СНП-а) када прелази на Академију уметности у Новом Саду, као ванредни професор на предмету Оперски студио. У СНП-у је дириговала опере: Трубадур, Набуко, Риголето, Кавалерија рустикана, Фауст, Мајска ноћ, Кармен, Мадам Батерфлај, Тоска, Боеми, Служавка господарица, Моцарт и Салијери, Сутон, Код Феме на балу, Еро с онога свијета, Слепи миш, Васкрсење, Катарина Измајлова, Љубавни напитак , балете: Ромео и Јулија, Лабудово језеро, Жизела и сценску кантату Кармина бурана Карла Орфа.

Награде: Носилац је неколико савезних награда стечених током студија, награде Универзитета уметности у Београду, Годишњих награда СНП-а за изузетна уметничка остварења: 2004. за оперету Слепи миш Ј. Штрауса, 2005. за праизведбу опере Васкрсење Ф. Алфана и 2010. за несебично залагање при реализацији балета Лабудово језеро и Жизела.

С Опером Српског народног позоришта наступала је на БЕМУС-у (1995), у Центру „Сава“ (2003. и 2004), и у јуну 2006, с опером Васкрсење, на Интернационалоном оперском фестивалу у Мишколцу (Мађарска).

Цео радни век је провела у Балету Народног позоришта у Београду, од 1970/71. до одласка у пензију 1994.

Одиграла је целокупни класични и неокласични репертоар. Најзначајније улоге остварене у матичној кући: Мирта у Жизели, Даринка у Даринкином дару, Дебора у Голему, Афродита у Тријумфима Афродите, Капетан Кука у Петру Пану, улоге у балетским представама Поподне једног фауна и Охридска легенда, као и балетски дивертисман у опери Кармен. Све ове улоге су награђене. Остварила је значајне улоге и у другим балетским центрима бивше Југославије. Са кореографкињом Вером Костић остварила је прве представе савременог плеса у Србији: Помрачење (награда Златна колајна на фестивалу Монодраме и пантомине у Земуну и награда публике на Битефу), Индира Ганди, Мали снови Волтера М.
Радила је кореографије за драмске представе које су режирали водећи редитељи бивше Југославије и садашње државе – Душан Јовановић, Љубиша Ристић, Харис Пашовић, Горчин Стојановић, Ирфан Менсур, Вида Огњеновић, Ивана Вујић, Никита Миливојевић, Радмила Војводић, Бранислав Мићуновић, Бранислав Лечић, Александар Поповски, Саша Миленковски, Паоло Мађели, Нада Кокотовић и други. Сарађивала је и са иностраним редитељима: C. Johnson (Краљ Лир), M. Hocker (Natio)…

Радила је кореографије и/или играла у представама независне позоришне трупе KPGT: Симон чудотоврац, Пут за Никарагву, Нојева барка, Пруст. У ЈДП-у је радила представе: Дозивање птица, Последњи дани човечанства, Лакрдијаш, Плава птица, Нижински, Мајн Кампф, Салома, Кандид или оптимизам.

За прво издање међународног фестивала у Чивидалеу (Италија) ради, са редитељком Иваном Вујић, представу Медеја по истоименој драми Арпада Генца. Гостовала је у Москви, Одеси, Солуну, Сегедину, Лозани, Амстердаму, Барселони, Мадриду, Њујорку, Мексико Ситију…

Од средине деведесетих почиње самосталну кореографску и редитељску каријеру у Центру за културну деконтаминацију у Београду. Ту остварује четири ауторска пројекта: Макбет/ОНО (1996), Алцхајмер (1998), Процес (1998), Мрак летње ноћи (1999). Ове представе су гостовале на неколико реномираних међународних манифестација у земљи и иностранству: Подгорици, Будви Цетињу, Птују и Копру, у Немачкој – Ерфурту и Милхајму, Стокхолму, Скопљу, на Битефу (1998, 1999), у Лондону, Болоњи 1999. Играла је у филмовима: Танго је тужна мисао која се плеше, Вуковар, Лавиринт, Одбачен и италијанској копродукцији Quo Vadis. Осмислила је и реализовала перформанс “Танго вечности“ за свечано отварање јубиларног, 50. фестивала Стеријино позорје у Новом Саду.

Играла је у представама Томажа Пандура Хазарски речник и Сто минута. С представом Сто минута гостовали су на фестивалу у Чивидалеу и реализовали двомесечну турнеју у Шпанији.

За пројекат Циркус историја, прва самостална продукција Битефа, добила је Награду града Београда за позоришно стваралаштво за 2006, награду Авазов змај као најбоља представа на фествалу Mess у Сарајеву и награду Облак на фестивалу Puf у Пули. Представа је учествовала и на једном од најпрестижнијих европских фестивала – Wienner Fest Wochen 2007.

Прва је добитница награде “Димитрије Парлић” за најбоље национално кореографско остварење, а међу бројним признањима издвајају се и две Стеријине награде за сценски покрет: Горски вијенац, ЦНП, 1998. и Кандид или оптимизам, ЈДП, 2009.

О њеном раду објављени су бројни радови и реализоване телевизијске емисије у земљи и иностранству.

Након завршетка Балетске школе “Лујо Давичо” у Београду, дипломирао је у школи Rudra-Béjart Ballet у Лозани, да би одмах почео да наступа у кореографијама многих значајних кореографа данашњице: Mauricea Béjarta, Alessija Silvestrina, Marguerite Danlon, Jiřija Kyliána, Williama Forsytha, Matsa Eka, Ohada Naharina, Јеана Christopha Blaviera, Nacha Duata… Као солиста је наступао на позорницама берлинског Staatsballeta, Stuttgarter Balleta, australijskog Queensland Balleta у Бризбејну, Vail Valley Festivala у Колораду, Dance Festivala у Израелу, Балета париске националне Опере и др. Уз плесне наступе почиње да се бави кореографијом, и убрзо се доказао на разним европским позорницама као кореограф занимљивог савременог кореографског стила. У својим кореографијама успешно комбинује модеран и класичан балетски израз, верујући у екстремност покрета који је могуће остварити само употребом високог нивоа класичне технике.

Урадио је балетске представе за Берлински државни балет, Словенско народно гледалишче у Љубљани, Хрватско народно казалиште у Загребу представу Иди види, четири представе за Schauspielhaus у Цириху, Соло за Tamása Nagyja у Холандском националном балету у Амстердаму, Соло за Aurelie Dupont у Балету париске националне Опере.

Бавећи се балетском педагогијом радио је у: Словенском народном гледалишчу у Љубљани, Хрватском народном казалишту у Загребу, Српском народном позоришту у Новом Саду, Komische Оper у Берлину, Volksoper у Бечу, Teatro Comunale у Болцану, оперским студијима у Токију и Фукуоки, итд.

Као признати слободни уметник чест је гост многих балетских гала концерата: Malakhov & Friends, Stars of the 21st Century у Торонту, Gala des Étoiles у Будимпешти, Annual gala у Аустралији, Међународни гала концерт у Таипеију, Годишњи гала концерт у Дортмунду, гала концерт Звезде Штутгартског балета и др. У сезони 2007/2008. направио је свој први целовечерњи балет Traumgekrőnt за балетски ансамбл у Аугсбургу, инспирисан стваралаштвом Р. М. Рилкеа а на музику Ј. С. Баха и П. Хиндемита, ауторски пројекат у јапанској Фукуоки, Соло за Friedemanna Vogela у Штутгартском балету, а као плесач је учествовао у обележавању седамдесете годишњице рођења Рудолфа Нурејева на фестивалу у Казану.

Као кореограф и плесач учествује у великом позоришном пројекту који у Минхену припрема Robert Wilson, а који је предвиђен за гостовања по Европи. У сезони 2008/2009. урадио је Дует за солисте Het Nationale Balletа из Амстердама, као и Дует за париску Оперу, затим пројекат за New Nationale Bellet из Токија у Театру Но, као и представу за португалски Nattional Ballet из Лисабона.

Фотографије: Миомир Ползовић