ЛОКАЦИЈА
Сцена "Јован Ђорђевић"
ТРАЈАЊЕ
2сат(а) и 20минута са паузом
English
Петар Илич Чајковски
ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО
балет у четири чина
| Либрето В. Бегичев и В. Гељцер Кореограф и редитељ Кореографија II чина Л. Иванов, Pas de trois и Pas de deux III чина, М. Петипа Диригент МИКИЦА ЈЕВТИЋ Сценограф МИОДРАГ ТАБАЧКИ Костимограф МИРЈАНА СТОЈАНОВИЋ-МАУРИЧ Асистент кореографа МАЈА ГРЊА Асистент костимографа ОЛИВЕРА ЂУРЂЕВИЋ Репетитор JELENA VUKADINOVIĆ, BORIS LADIČORBIĆ Репетитор
ученика Балетске школе Нови Сад |
У Л О Г Е Одета - Одилија Јелена Лечић Колчерију / Андреја Кулешевић Принц Зигфрид Андреј Колчерију Ротбарт Ливију Хар Шут (дворска луда) Краљица Маријета Вираг Учитељ Милутин Петровић Па де троа (Pas de trois) Фросина Димовска, Маријана Ћурчија, Игор Пастор |
У Л О Г Е Прва слика Валцер, соло Бранкица Вучићевић, Олга Аврамовић, Данијела Војновски, Верица Козарев Кларић, Ливију Хар, Иван Ђерковић, Стеван Сремац Ансамбл Маја Станковић, Марија Јанковић, Ирена Месарош, Соња Батић, В. Ћуковић, Јелена Марковић, Соња Гаврилов, Сања Павић Полонеза, соло Сања Павић, Јелена Марковић, Дуња Лепуша, В. Ћуковић, Стеван Сремац, Ђулио Милите, Игор Пастор, Лучијан Пушкаш Ансамбл Теона Радановић, Соња Батић, Соња Гаврилов, Зорана Радивојевић, Ранко Лазић, Саша Крга, Иван Ђерковић, Бојан Раднов Друга и четврта слика Четири мала лабуда Фросина Димовска, Дуња Лепуша, Маја Станковић, Јелена Марковић Четири велика лабуда Сања Павић, Бранкица Вучићевић, Олга Аврамовић, Наталија Раичевић (Надежда Салак, Данијела Војновски, Соња Батић, Марија Јанковић) Ансамбл Јелена Вукадиновић, Зорана Радивојевић, Ирена Месарош, Маја Станковић, Бојана Матић, Теона Радановић, Марија Јанковић, В. Ћуковић, Дуња Лепуша, Фросина Димовска, Сања Павић, Бранкица Вучићевић, Олга Аврамовић, Данијела Војновски, Маријана Ћурчија, Верица Козарев Кларић, Соња Батић, Јелена Марковић, Соња Гаврилов |
У Л О Г Е Трећа слика Невесте Дуња Лепуша, Бранкица Вучићевић, Олга Аврамовић, Сања Павић Шпанска игра, соло Данијела Војновски, Игор Пастор, Ђулио Милите Тарантела, соло Фросина Димовска девојке Теона Радановић, Маја Станковић, Соња Батић Мађарска игра, соло Драган Влалукин, Јелена Марковић Четири девојке Татјана Ненадовић, Весна Ковач, Ирена Месарош, Соња Гаврилов Руска игра, соло Маријана Ћурчија девојке В. Вучићевић, Соња Батић, Зорана Радивојевић, Бојана Матић Мазурка, два пара соло Сања Павић, Олга Аврамовић, Стеван Сремац, Лучијан Пушкаш Четири девојке Јелена Вукадиновић, Марија Јанковић, Соња Гаврилов, Верица Козарев Церемонијал мајстор Милутин Петровић Даме Марија Шарчевић, Гизела Величковић, Бранка Глигорић, Биљана Бабјановић Мушкарци Иван Ђерковић, Ранко Лазић, Ливију Хар, Стеван Сремац, Ђулио Милите, Лучијан Пушкаш, Бојан Раднов, Саша Крга Пажеви Дарко Бабијановић, Урош Комленић, Јована Миленовић Учествују ученици Балетске школе Нови Сад. ОРКЕСТАР СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА |
С А Д Р Ж А Ј
Принц Зигфрид, са својом дворском свитом, прославља рођендан. Од мајке
на поклон добија самострел, и она га при томе подсећа да ће сутра бити
велики бал на коме ће морати да одабере невесту. Краљица мајка се
повлачи, прослава се наставља, а он одлучује да оде у лов, на
тајанствено језеро, у оближњу зачарану шуму (први чин). Угледавши
лабудове, нишани на њих, али они изненада нестају. Чудесна светлост
обасјава језеро, лабудови се претварају у прелепе девојке и окружују
младог принца. Одушевљен је њиховом лепотом. Причају му о злом
чаробњаку Ротбарту, који их је претворио у лабудове. Чини могу бити
збачене ако се младић закуне у вечну љубав. Најлепша међу девојкама је
Краљица лабудова Одета (Белилабуд), која га је опчинила својом дубоко
осећајном игром. Принц јој се заклиње на верност и вечну љубав. Одета и
Зигфрид, окружени белим лабудовима, играју велики класични дует.
Појављује се чаробњак Ротбарт и лабудови нестају (други чин).
П а у з а
Краљица приређује велику дворску свечаност, у нади да ће Зигфрид одабрати невесту између принцеза које су стигле из Италије, Пољске, шпаније, Мађарске, Русије... Свака од њих се труди да привуче принчеву пажњу, али ниједна не успева у томе јер Зигфрид машта само о Одети. Ротбарт прибегава лукавству и на бал долази са својом кћерком Одилијом (Црни лабуд), која ликом подсећа на Одету. Зигфрид игра с Одилијом (велики класични дует). Мајка захтева од сина да одабере невесту, и он, мислећи да је то Одета, одабире њу. У том тренутку на прозору се појављује права Одета и принц, схвативши да је обманут прекршио заклетву, потрчи на језеро (трећи чин).
П а у з а
Краљица приређује велику дворску свечаност, у нади да ће Зигфрид одабрати невесту између принцеза које су стигле из Италије, Пољске, шпаније, Мађарске, Русије... Свака од њих се труди да привуче принчеву пажњу, али ниједна не успева у томе јер Зигфрид машта само о Одети. Ротбарт прибегава лукавству и на бал долази са својом кћерком Одилијом (Црни лабуд), која ликом подсећа на Одету. Зигфрид игра с Одилијом (велики класични дует). Мајка захтева од сина да одабере невесту, и он, мислећи да је то Одета, одабире њу. У том тренутку на прозору се појављује права Одета и принц, схвативши да је обманут прекршио заклетву, потрчи на језеро (трећи чин).
О Д Е Л У
Разлоге који су навели композитора да се после толико оркестарских, вокалних и камерних дела, одлучи на писање музике за балет Лабудово језеро, Чајковски износи у писму које је 1875. упутио композитору Николају Римском-Корсакову. Најпре је то била поруџбина дирекције Бољшог театра у Москви, затим недостатак новца, те, најзад, давнашња жеља композитора да се огледа и у тој врсти сценске музике.
То је било први пут да се Чајковски упустио у компоновање музике за целовечерњи балет и, сасвим природно, сусрео се с извесним потешкоћама. Једна од њих била је чињеница да је продуцент, Ј. Рајзингер, био кореограф ограниченог талента и искуства, немоћан да композитору понуди помоћ коју је касније добио од сарадника као што је М. Петипа. Чувени музички критичар Н. Кашкин, који је био близак пријатељ Чајковског, приповеда како је композитор, током првих месеци рада на Лабудовом језеру, посветио много времена преслушавању музике за разне балете и пажљиво проучио то подручје композиције. Упркос тешкоћама, рад на балету напредовао је брзо. Прва два чина написана су у касно лето 1875. године, а остатак почетком зиме 1876. До пролећа, Чајковски је завршио инструментацију читаве музике, а на јесен су почеле припреме за позоришну продукцију. Прво извођење Лабудовог језера одржано је 20. фебруара 1877. у Бољшом театру. По једногласном мишљењу савременика, била је то врло просечна представа. Кривица за то првенствено лежи у апсолутној неподесности Ј. Рајзингера, који је поставио тај балет. Представа је била на репертоару до 1884. године. Прву продукцију Лабудовог језера достојну музике Чајковског поставили су М. Петипа и Л. Иванов у Санкт Петербургу 1895. године. У тој представи кореографија је "открила" и превела на језик плеса изузетну лиричност музике Чајковског. Према историчарима балета, већина заслуга за ту представу припада Леву Иванову. Поетски увид и истраживачка машта тог талентованог кореографа омогућили су му да докучи скривено значење музике Чајковског. Санктпетербуршка продукција Лабудовог језера, постављена на сцену 1895. године, служила је за пример свим потоњим тумачењима те музике. Њеним принципима служио се и А. Горски у својој поставци балета у московском Бољшом театру, која је имала премијеру 24. јануара 1901. године. Та представа, с новом верзијом четвртог чина коју је поставио А. Месерер, и данас је актуелна.
Лик лабудице у том балету постао је једна од класичних улога балетског репертоара, подједнако тешка и фасцинантна, која од извођача захтева и бриљантну виртуозност и суптилну лирску проницљивост. Руска кореографска школа изнедрила је много сјајних извођача те улоге, као што су Карсавина, Семјонова, Уланова, Плисецка, и свака од њих је остварила оригиналан и надахнут лик девојке на коју су бачене зле чини.
Либрето за Лабудово језеро заснован је на бајци која постоји код разних народа. Она говори о девојци која је злим чинима претворена у лабуда и о томе како истинска љубав и несебична храброст могу разбити те чини. У свом оригиналном облику, либрето је заправо површна обрада те бајке, много наративног остало је неразјашњено. Попут већине балетских драматичара тог времена, писац се није много обазирао на логичку повезаност или унутрашњу мотивацију догађаја у нарацији, нити која би повезивала плесне нумере. То се највише примећивало у сцени првог сусрета Зигфрида и Одете, који је требало да представља кључ читавог заплета. У либрету није било ничег што би помогло гледаоцу да разуме да се зле чини које су бачене на Одету могу разбити једино ако Зигфрид остане веран љубави на коју се заклео. Ако погази свој завет, чак и нехотице, Одета ће заувек остати зачарана. Та важна околност, која одређује трагични исход заплета, остављена је гледаоцу да је претпостави. Због таквог недостатка, финалу балета такође је недостајао мотив. За другу поставку Лабудовог језера у Санкт Петербургу 1895. године, композиторов брат, Модест Чајковски, написао је нову верзију либрета која је исправила, у великој мери, грешке првог либрета и постигла логичну повезаност догађаја. Од првог дуета Зигфрида и Одете, у другом чину, сада је постало јасно да се зле чини могу скинути једино ако Зигфрид остане веран завету који је дао Одети. Принчева издаја, у трећем чину, мада је начињена несвесно, заправо је фатална. Суочени с вечним раздвајањем, љубавници одлазе у смрт. Такво решење је врхунски израз истинске и дубоке љубави. То је била нова верзија либрета. Она је такође доживела даље измене у потоњим продукцијама. Но, јасно је да је чак и таква основа заплета из прве верзије била довољна Чајковском да створи дело дубоке садржине. Могао је то да учини захваљујући чињеници да је либрето заснован на драмској теми која је најдража његовом срцу: човекова борба против сила уништења, незадрживо љубавно усхићење као жудња за врхунским људским достојанством и лепотом. Жива машта, дубоко психолошко понирање и емотивност музике Чајковског, ширина и форма у којима је отеловио своје идеје, нагоне нас да се не обазиремо на грешке и неподесности либрета.
Музички садржај балета концентрисан је око лика Одете, краљице лабудова. Музички, илустрација Одете представља основну тему целе композиције. То се први пут чује на крају првог чина, где је мелодија, пуна нежне лепоте и туге, поверена обои, у пратњи харфе и узнемирена тремолом гудача. Одговарајући на сваку нову ситуацију трагедије која се одвија, та тема је претрпела многе промене. На једном месту чујемо да је то тужна прича, на другом - то је неумољиво окрутна пресуда судбине (на пример, у првој музичкој епизоди другог чина), а на неком трећем месту - реч је о изразу узбуркане страсти и жудње (Зигфридов монолог у финалу четвртог чина). Осећања Одете и Зигфрида изражени су и у другим лирским епизодама балета. Можда је најбоља и најнадахнутија од њих љубавни дует (Adagio) у другом чину, где дирљиво једноставна, привлачна мелодија прераста у симфонијски широку, чаробну кантилену. Међу осталим значајним епизодама су Одетина прича, у сцени њеног првог сусрета са Зигфридом у другом чину, и њена трагична прича, у четвртом чину. Упркос романтичном приказу лабудице, музика Чајковског даје тој фигури дубоко реалистичне и конкретно људске квалитете. Композитор Борис Асафјев био је прилично у праву када је приметио да је "краљевство лабудова" било психолошка стварност за Чајковског, жив и аутентичан одраз девојачке туге, а не фантастичан образац нити мистично откриће другог света. Нежан, мелодичан лиризам који се крије иза музичког мотива Одете много је више од једноставне карактеризације саме њене фигуре. Он заправо емотивно и психолошки повезује одвојене плесове и наративне сцене са главним темама драме. У првом чину, на пример, присутна је чаробна руска мелодија Анданте состенуто, представљена у форми дуета "мушких" и "женских" гласова (обое и фагота) и изванредног виолинског сола који је део Pas-de-deuxa. У другом чину, те мелодије могу се чути када се појави лабуд, у трећем чину то је Анданте цон мото, најемотивнији део балета (Pas-de-deuxa). Треба поменути и плесне нумере које су стекле популарност (након представе из 1895. године) као што је "Плес младог лабуда" (други чин), музика која је једноставна, поетска и пуна наивне чари. Валцери Чајковског у Лабудовом језеру отеловљују радост и пуноћу живота на најбољи могући начин. Та осећања се откривају у A-dur валцеру (први чин) и у "Валцеру невеста", As-dur (трећи чин). Могло би се рећи да ритам валцера прожима читаву балетску музику, нарочито у дивертименто циклусима и одвојеним плесним сценама. Можда управо то даје читавом балету радостан тон младалачке љубави, упркос трагичном заплету. Карактерни плесови заузимају релативно мало простора целокупне музике. Они се срећу једино у свити националног карактера у трећем чину, која се састоји од мађарског, шпанског, пољског (мазурка) и наполитанског плеса. (Руски плес у тој свити касније је додат, а композитор га је написао на захтев балерине, П. М. Карпакове). Врсте плесних формула које је композитор одабрао за ту свиту чисто су традиционалне; ипак, то уводи жанр плеса националног карактера са новим, унутрашњим садржајем. То је постигнуто првенствено богатством музичких тема, њиховом мајсторским излагањем и симфонијском лепотом музике. Свита много свог шарма дугује фасцинантном музичком развоју карактеристичном за музику Чајковског, живих контраста и лирске експресивности која очарава машту гледалаца.
Гениј Чајковског као композитора симфонијске музике, широких и интегралних музичких форми, упадљиво је изражен у Лабудовом језеру. Најизразитији пример за то је поступак с главном музичком темом - темом лабуда. Метода сједињавања одвојених епизода најочигледнија је у трећем чину, у "Валцеру невеста". Фанфаре најављују долазак гостију, а валцер у измењеном облику, илуструје одговор принчеве мајке, која узбуђено очекује да види кога ће он одабрати; у свом оригиналном облику, тема валцера поново се чује на крају плеса Зигфрида и Одилије, који води до фаталног кршења завета.
Лабудово језеро Чајковског може се назвати прекретницом у историји балетске музике, јер означава важну реформу у уметности кореографије. Значај те реформе лежи у фундаменталној промени улоге која је дата музици у балетској продукцији. Као друго, примењени елемент какав је био у балетима популарних композитора 19. века као што су Чезаре Пуњи и Лудвиг Минкус, музика је сада постала најважнији елемент балетске продукције. У већој мери него било који други композитор, Чајковски је успео да створи балет какав су водећи кореографи сањали да ће радити током 18. и 19. века. Први пут су дубока осећања и страст пронашли адекватан израз у његовој балетској музици. Чајковски је увео снажан реалистички утицај свог оперског и симфонијског талента у балетску музику. Након продукције Лабудовог језера, Успаване лепотице и Крцка Орашчића, не може више бити повратка на стари, безличан стил компоновања музике за балет. Реформу Чајковског касније су потврдили и водећи композитори балетске музике касног 19. и раног 20. века, нарочито А. Глазунов. Она је пренета чак и даље, до изванредних балета данашњице - у композицијама С. Прокофјева, А. Хачатуријана, Р. Глијера, А. Крајна и К. Карајева. У Лабудовом језеру, упркос потешкоћама с којима се сусретао при свом првом писању балетске музике, Чајковски је радио на подручју најближем свом срцу. Чар Лабудовог језера не бледи до данашњег дана, Балетска уметност је добила музичко и кореографско ремек дело, дело за сва времена, за све генерације, за све оне који су на било који начин окренути уметности игре.
О К О Р Е О Г Р А Ф У
ВЛАДИМИР ЛОГУНОВ, кореограф и балетски педагог
Рођен у Београду. Прва сазнања о балету добија на часовима педагога Миле Катић у Сплиту, дипломирао је у Балетској школи "Лујо Давичо" у Београду, у класи педагога Нине Кирсанове 1964. године. Исте године постаје члан Балета Народног позоришта у Београду, убрзо и солиста Балета, остваривши низ значајних улога у балетима: Жизела - Хиларион, Лабудово језеро - Родбарт, Хуан од Царисе - Двојник, Ана Карењина - Карењин, Хофманове приче, Охридска легенда, Двобој Танкреда и Клоринде, Копелија - Копелијус и др. За улогу Копелијуса добио је награду Народног позоришта за најбољу улогу сезоне 1979/1980. Студирао је кореографију на Позоришној академији (ГИТИС) у Москви. Прву кореографију урадио је у Позоришту "Бошко Буха" 1973. године; на Међународном такмичењу кореографа у Келну (1974) поставља кратак балет Зорана Ерића Иза сунчевих врата а на Југословенском балетском такмичењу у Новом Саду, категорија кореографа, освоја две бронзане и једну сребрну медаљу (1982, 1974. и 1986. године). У свом кореографском раду остварио је балетске представе у Народном позоришту у Београду, Српском народном позоришту у Новом Саду, Хрватском народном казалишту у Загребу и Сплиту, за Сусрете југословенских балетских уметника у Љубљани, Рагуза Балет Италије, Балет на Кипру, Македонски народен театар у Скопљу и за Народно позориште у Сарајеву, као и за Балетску школу Нови Сад и Балетску школу "Лујо Давичо" у Београду. Сарађивао је с многим познатим редитељима на реализацији драмских и оперских представа. За Балет Народног позоришта у Београду остварио је кореографије: А. Вивалди Форма вива, К. Барановић Лицитарско срце, Л. Минкус Дон Кихот, Ж. Бизе-Р. Шчедрин Кармен, П. И.Чајковски Успавана лепотица, Д. Шостакович Јесењи пљусак, Е. Елгар/Д. Ђуричић Др Џекил и мр Хајд, као и за више опера; за Позориште на Теразијама урадио је кореографије за мјузикле Виолиниста на крову, Пољуби ме Като и Цорус лине. За Балет Српског народног позоришта урадио је кореографије: К. Орф Кармина бурана 1992, Ж. Бизе-Р. Шчедрин Кармен 1992, П. И. Чајковски Серенада 1993, М. Равел Болеро 1993, П. Вангелис и С. Дивјаковић Поема о љубави 1996, као и у операма: Травијата, Мајска ноћ, Слепи миш и мјузиклу Човек од Ла Манче.
Награде: Кипарски комитет за игру именовао у је Владимира Логунова за почасног члана кипарског Балета, од Заједнице музичких и балетских педагога Србије добија Награду за вишегодишње свестрано деловање у образовању младих талената, за представу Др Џекил и мр Хајд од Удружења балетских уметника Србије добија награду "Димитрије Парлић", за најбоље кореографско остварење у сезони 2001/2002, ова представа је исте године проглашена за најбољу представу Народног позоришта у Београду у целини. За досадашњи уметничко-кореографски опус од Удружења балетских уметника Србије добија Награду за животно дело 2003. године. Обављао је дужност директора Балета Народног позоришта у Београду од 1980. до 1985, тренутно ради као кореограф и професор у Балетској школи "Лујо Давичо" у Београду.
РЕЧ КОРЕОГРАФА
Кореограф који поставља овај балет има две могућности, да му приђе на класичан начин следећи идеје М. Петипа и Л Иванова, или да по свом нахођењу истражује и покуша да савременим балетским језиком протумачи ову лирско-фантастичну причу. Ја сам одлучио да јој приђем на први начин, да сачувам оригиналне делове кореографије а остатак, који је нов, треба да личи на оригиналну поставку. У прилазу овом ремек-делу данашњем гледаоцу треба све то испричати савременијим језиком, не пантомимом и знацима који су некада били јасни. Драматуршки треба "очистити" представу, јер покрет је тај који објашњава причу, дешавања у балету. Решио сам да крај ове поетично лирске бајке буде срећан, из простог разлога што данашњи гледалац ипак верује у овоземаљску срећу. Надам се да ће балетска публика у Новом Саду добити очекивану балетску представу, и више од тога.
Владимир ЛОГУНОВ
О Д И Р И Г Е Н Т У
МИКИЦА ЈЕВТИЋ
Рођен 1977. у Хорбу, Немачка. Дипломирао је дириговање на Националној музичкој академији Украјине у Кијеву 2003. године код професора Алина Власенка и хармонику код професора Павела Фењука.
Од 2001. до 2003. године био је диригент Симфонијског оркестра и Оперног театра града Дњепропетровска у Украјини. Са Гудачким оркестром Кијевске музичке школе наступао је у Шпанији, Пољској, Немачкој, Португалији. Имао је бројне концерте са Националним симфонијским оркестром Украјине.
Од 2005. године ради као диригент оркестра музичке школе у Шапцу.
Од 2011. је стални диригент Оркестра Српског народног позоришта у Новом Саду.
На репертоару има опере: Евгеније Оњегин, Травијата, Фигарова женидба, Царска невеста, Набуко, Риголето, и балете: Крцко Орашчић, Дон Кихот, Лабудово језеро.
Добитник је прве награде на 1. Међународном такмичењу диригената „Стефан Турчак“ у Кијеву 2006. године.
„Као члан жирија међународних такмичења "Стефан Турчак" у Кијеву 2006. године и "Сергеј Прокофјев" у Санкт Петербургу 2008. године, упознао сам се са диригентом из Србије, Микицом Јевтићем. Млади музичар испољио је изузетне диригентске способности, показао музикалност и одличну диригентску школу коју је стекао на Националној музичкој академији у Кијеву у класи изузетног педагога, професора Алина Власенка. Микица Јевтић је талентован и изузетно професионално припремљен диригент. Његов уметнички пут заслужује пажњу и подршку.“
Саулиус Сандецкис, диригент
Почасни професор Академије
"Н. Римски-Корсаков" у Санкт Петербургу
Почасни професор Академије
"Н. Римски-Корсаков" у Санкт Петербургу
К Р И Т И К А
Апсолутни успех целокупног ансамбла
Балет "Лабудово језеро" на фантастичну музику Петра Иљича Чајковског, по својој садржини, бајколикости, као и изванредним могућностима које пружа интерпретаторима, представља сам врх такозваног белог балета, јер у духу академизма, својим комплексним техничким и уметничко-естетским захтевима, подиже ниво играчке професионалности тако што дисциплинује и формира играче. У Српском народном позоришту "Лабудово језеро" први пут је изведено 1955. (само други чин) и од тада, у пет наврата чинило је врх балетског репертоара, афирмишући, како кореографске замисли Георгија Македонског, Карола Тота, Вере Бокадоро, Константина Сергејева и Валерија Ковтуна, тако и играчке домете новосадских првакиња балета, међу којима - Јелене Андрејеве, Мире Поповић Сенаши, Ерике Маријаш, Леоноре Милер Христидис и Оксане Сторожук. Након шеснаест година, враћањем балета "Лабудово језеро" на репертоар, управа СНП несумњиво се уверила у веома важну чињеницу, да је после низа година и бројних балетских представа неокласичног стила стасала нова генерација играча и солиста чији плесни потенцијал може да се усавршава и негује на пољу класичне балетске игре која представља основ за даљу надградњу њихових играчких физиономија.
У свету уметничке игре је познато да постављање на сцену "Лабудовог језера" тражи испуњење бројних захтева - пре свега велик и технички добро припремљен ансамбл, као и савршену играчку технику и уметнички интегритет балерине која остварује улоге белог и црног лабуда.А с обзиром да је то велика ансамбл представа у којој се смењују бројне плесне нумере, различите по карактеру и играчким захтевима, потребна је и зналачка рука кореографа која ће препознати оно најбоље у играчима и обезбедити им у представи оптимум њихове играчке изражајности.Ослобођен предрасуда да ово велико дело балетске литературе мора по сваку цену да чека идеалан транутак у којем ће се сложити сви делови мозаика званог врхунски ансамбл и играчке звезде. Кореограф Владимир Логунов је постављајући "Лабудово језеро" за новосадски балет имао пред собом велики лични изазов, да из младог ансамбла извуче максимум и да солисткињама балета Андреји Кулешевић и Јелени Лечић-Колчерију пружи животну шансу да одиграју улогу Одете и Одилије. Тако је на две равноправне премијере "Лабудовог језера" новосадска публика видела интерпретације белог и црног лабуда, прво у извођењу Андреје Кулешевић а затим и у креацији Јелене Лечић-Колчерију.
Ако се има у виду, да су обе балерине до сада, своје уметничке биографије оствариле у мањим улогама неокласичних балета или пак у савремено осмишљеним кореографијама, као и у Форуму за нови плес СНП-а, у којем су до савршенства развиле свој модеран играчки израз, онда је и разумљиво што је у њиховом наступу било осцилација и уметничког грча као и техничке непрецизности или несигурности у најтежим играчким деоницама црног лабуда који од балерине изискује врхунску играчку виртуозност.А што се тиче великог Адађа принца и беле лабудице у другом и четвртом чину, који плени нежношћу, лепотом и мекотом игре, и Андреја Кулешевић и Јелена Лечић Колчерију су га, свака на свој особен начин, лирски изражајно и технички прецизно оствариле.
Тако да је на поменутим премијерним извођењима, које је публика изванредно прихватила и које се могу сматрати апсолутним успехом целокупног балета СНП-а, свака од њих понудила лични максимум у интерпретацијама Одете и Одилије и добру концентрацију и енергију са којом је једино могуће изнети целокупну представу.
Принца Зигфрида играо је солиста балета талентовани Андреј Јосиф Колчерију одличан партнер у дуетима са партнеркама, играч великих и лаких скокова и сигурних пируета у соло наступима, али без харизме и аристократске елеганције једног принца.Злог чаробњака Ротбарта интерпретирао је Флавијус Сасу, у поједностављеној кореографији коју је играчки прецизно остварио са наглашеном експресијом, али карактерно недовољно убедљиво.У чувеном Пас де троис у првом чину, технички веома прецизну и полетну, видели смо игру Мирјане Дробац (такође изврсну у игри четири мала лабуда и у мађарској игри) као и игру изузетно талентоване Наталије Раичевић.Док су лик дворске луде, на занимљив и индивидуално обојен начин интерпретирали лаконоги и хитри Олтеан Тудор и Даисуке Миура (који је технички био прецизнији и ликом пластичнији).
Новосадско "Лабудово језеро" Владимир Логунов је поставио класично, следећи кореографске идеје Маријуса Петипа и Лева Иванова, са ненаметљиво постављеним ауторским кореографијама игара на двору.И док је наступи мушког дела ансамбла био стандардан, бели чинови у извођењу женског дела ансамбла били су на нивоу великих балетских компанија - прелепих формација које Логунов није желео да сведе на статичност, како би нагласио драмска дешавања.Њихова игра била је уједначена, естетски импресивна и дала је главни печат "Лабудовом језеру", чију сценографију аристократско-бајковите лепоте (у првом и трећем чину) као и тајанство језера на којем се појављују лабудови (у другом и четвртом чину) потписује Миодраг Табачки.
Балетске костиме, чистих линија и пастелних тонова, са стилизованим карактерним назнакама фолклора разних земаља осмислила је Мирјана Стојановић-Маурич.Изводећи "Лабудово језеро" Чајковског, оркестар СНП-а, вођен диригентском палицом Жељке Милановић, остварио је одличну комуникацију са играчима на сцени.
Снежана СУБИЋ, ДНЕВНИК, 14. април 2008.
Copyright © 1861-2010 СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Сва права су задржана. Не копирати без дозволе.
Позоришни трг 1, 21000 Нови Сад
++381 21 6621-411