dzandrljiv-muz

ПОДЕЛАО ПРЕДСТАВИО АУТОРУО РЕДИТЕЉУКРИТИКАФОТОВИДЕО
Јован Стерија Поповић
ЏАНДРЉИВ МУЖ
или КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА?

Режија и адаптацијa: Радоје Чупић
Сценограф: Марија Калабић
Костимограф: Марина Сремац
Музика: Милош Јовановић
Лектор: др Љиљана Мркић Оповић
Кореограф: Мирјана Дробац

Играју:

Радоје Чупић - Максим, марвени трговац
Јована Стипић - Софија, жена му
Милица Грујичић - Лепосава, кћи му од прве жене
Мирослав Фабри - Јеврем, пензионисани официр
Михајло Плескоњић - Никола, рукоделац
Оливера Стаменковић - Мага, Николина жена
Милован Филиповић - Митар, кум Максимов
Милорад Капор - Светозар, писар и Софијин сродник

Инспицијент: Золтан Бешењи
Шаптач: Милица Ђукић Рађеновић
Мајстор тона: Драган Курјаков
Мајстор светла: Мирослав Чеман

Премијера: 4. март 2005, сцена „Пера Добриновић“

Представа траје 80 минута

Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта.

Шта се (све) крије иза Стеријине комике

aleksandar-milosavljevicНије нимало случајност што је Џандрљив муж сврстан међу слабије Стеријине комаде. И сам писац је по свој прилици намеравао да се врати овом комаду и темељно га преради, јер га за живота, у првобитној форми, није објавио, а пристао је тек на једно његово извођење (у београдском Позоришту „Код јелена“, 6. новембра 1847). Написан с намером да успостави „пољуљану брачну равнотежу“ нарушену појавом Зле жене, Џандрљив муж само у првом свом делу функционише као комедија ситуације, док у другом делу Стерија није крио да пише тенденциозну расправу са циљем да наспрам наопаке Султане из Зле жене постави смешне резоне марвеног трговца Максима који би да, противно времену у којем стасава еманципована жена, у својим рукама задржи узде оца породице успостављене по патријархалним узусима.

Премда поуздано не можемо да знамо зашто се Поповић ипак није још једном позабавио овим „веселим позорјем“, да ли у комад није веровао, сматрајући да је ситуација с њим безнадежна, или је по доласку у Београд био презаузет, остале његове комедије нам пружају довољно „материјала“ на основу којег смо у стању да Џандрљивог мужа данас сценски „дочитамо“ као позоришно духовиту представу, те да у слојевима који се находе испод расправе на тему „Која је добра жена“ препознајемо натрухе стеријанске ироније, али и да с оне стране смеха који на сцени изазивају смешни карактери слутимо потребу мудрог резонера да нам предочи мрачну страну света у којем живимо.

Управо на трагу тих слутњи у Српском народном позоришту настаје представа Џандрљив муж или Која је добра жена. Радоје Чупић, искусни глумац када је у питању инсценација Стеријиних комада, но и већ опробани редитељ, сценски разиграва Стеријин хумор, редитељски продубљује и надграђује ситуације у којима је Поповић одвећ велики резонер, склон сувим, нимало драматуршки потентним расправама, смишљајући ефектна решења која уистину произилазе из карактера конкретних драмских ликова и откривајући шта се заправо крије иза њихових шематски успостављених односа.

При том, Чупић нема претензије да у анализи оде превише дубоко, он не копа по подсвести драматис персона, нити покушава да их насилно актуелизује у духу нашег времена и сензибилитета ове епохе која је рашчистила са свим илузијама, па и идејама брака и породице као темељима друштва, већ уступа простор Стеријином хумору, правећи пре свега духовиту, разиграну представу.

Па ипак, када се на крају све срећно заврши, када „независна комисија“ прогласи победницу „конкурса“ за иделану жену и, посредно, покаже сав јад и сву беду савршеног модела оца патријархалне породице, Чупић се ни не труди да гледаоце своје представе ослободи горког укуса, не скрива меланхолију, толико типичну за Стеријино осећање света, знајући да је управо она један од темељних кључева за разумевање овог писца као нашег савременика.

Александар Милосављевић

ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ

sterijaРодоначелник модерне српске драме и један од наших најбољих комедиографа рођен је у Вршцу, у цинцарској трговачкој породици. Школовао се у у Сремским Карловцима, Пешти и Темишвара, а права дипломирао у Кежмарку (данас: Словачка). Најпре ствара поезију под утицајем Милована Видаковића, а потом се окреће позоришту, пишући низ младалачких трагедија – Невиност или Светислав и Милева, Милош Обилић, Наход Симеон. Премда су зрелије Стеријине трагедије, попут Смрти Стефана Дечанског, по вредности превазишле „родољубиви налог“ тадашњег времена, његов рационалан, критички усмерен дух налази своју истинску вокацију у комедијама.

Лажа и паралажа, Тврдица (Кир Јања) и Покондирена тиква, а потом Женидба и удадба и Родољупци (неизведени и необјављени за пишчевог живота) посведочују Стеријин изузетан смисао за анализу менталитета, комички нерв често „заоштрен“ до сатиричке убојитости, као и јасан морални став, усмерен на раскринкавање старе ускогрудости и нове, помодарске грађанске лудости. Иако се наслањају на класичну комичку традицију (особито Молијера), Стеријине комедије су најчешће лишене срећних завршетака (Ј. Деретић). Стерија је преводио значајне ауторе (Кант, Русо, Волтер), аутор је првог српског уџбеника реторике, један је од оснивача Друштва српске словесности (претече академије наука). Учествовао је у организовању првог београдског театра (позориште на Ђумруку) који је 1841. отворен његовом трагедијом Смрт Стефана Дечанског.

РАДОЈЕ ЧУПИЋ

radoje-cupicРођен у Новом Саду, 1958. године. Академију уметности, смер глума, у класи Дејана Мијача и Димитрија Ђурковића, завршио у Новом Саду. Као глумац био ангажован у Суботици, сомбору, Будви и Београду. У ансамблу СНП-а је од 1999. године. Стеријину награду је освојио 1997. године за улогу Монталбе у представи Путовање за Нант сомборског народног позоришта.

Џандрљив муж Јована Стерије Поповића је његова шеста режија.


Реч редитеља

„Сви ме зову џандрљивим, а не знају зашто“ вајка се Максим.
Знају!
Кукаван, себичан, несигуран.
Преклиње нас да населимо његов пакао.
Никада неће схватити колико је срећан, јер од дрвета не види шуму.
„Ја, па Ја!“
Смешно.
До бола.

Изводи из критика:

„/…/ Пред нама се указала једна складна сасвим позоришна и сасвим глумачка представа – представа тријумфа позоришта и тријумфа глуме као такве… Лик мужа – џандрљивог, али и циције и сумњала и локалног породичног деспота – атрактивно и комично и критично игра одлични – прави Хистрионски глумац од маште и талента – Радоје Чупић који је и режирао овај атрактивни монтипајтоновски комад.

Била је то једна непретнциозна представа пуна знања и креативне енергије која ће веселити и оне на које се односи и које критикује. Свака част!“

Горан Цветковић, Радио Београд 2


Награде:

На 34. Данима комедије у Јагодини (март 2005):
- представи Џандрљив муж додељена је награда публике;
- награда „Никола Милић“ за епизодну улогу – додељена је Миловану Филиповићу за улогу Митра

На 25. Бориним позоришним данима у Врању (октобар 2005):
- Награда за најбољи сегмент представе додељена је Јовани Стипић за улогу Софије;

На 5. Данима комедије у Бијељини (децембар 2005):
- представи Џандрљив муж додељена је награда стручног жирија за најбољу представу

Фотографије: Миомир Ползовић
ВРХ СТРАНЕ