Луј Јозеф Фердинанд Херолд

ВРАГОЛАНКА

(Louis-Joseph-Ferdinand Herold: La fille mal gardee)

комични балет у два чина и четири слике

Либрето: Жан Добервал; оркестрација и аранжман музике: Џон Ланчбери
Кореограф и редитељ: Калин Ханциу, к.г. (Румунија)
Диригент: Александар Којић
Сценограф: Саша Сенковић
Костимограф: Мирјана Стојановић Маурич
Репетитори: Оксана Сторожук, Милан Лазић, Андреја Кулешевић, Весна Бркић, Бранка Глигорић
Дизајнер светла: Марко Радановић


Улоге:

Лиза, сеоска девојка:
Рајна Ремовић / Лана Стојановић

Мајка Симона:
Самјуел Бишоп / Давид Груосо

Колен, сеоски младић:
Милан Иван / Андреј Колчериу

Томас, богати трговац:
Давид Груосо / Самјуел Бишоп

Ален, његов син:
Александар Бечварди

Фани Елслер:
Мина Радовић

Петао:
Зоран Трифуновић / Наојуки Ацуми

Кокошке: Jелена Дангузов, Милица Јелић, Миња Јокановић, Теодора Шпер, Ивана Трпчевић, Миленица Јовић

Лизине пријатељице: Олга Аврамовић, Соња Батић, Сања Павић, Катарина Кљајић, Мелиса Брођин, Олга Врбашки

Коленови пријатељи: Дмитриј Арбузов, Михаил Сергејев, Артеммиј Макаров

Сељанке: Ирена Месарош, Ивана Прибић, Надежда Салак, Верица Козарев Кларић, Бојана Матић, Јелена Марковић, Зорана Димитријевић, Весна Бишоп

Нотари: Иван Ђерковић, Зоран Трифуновић

Женски ансамбл: Јелена Дангузов, Милица Јелић, Марија Трифуновић, Христина Станковић, Јана Черепанова, Станислава Николић, Миленица Јовић, Теодора Шпер, Ивана Трпчевић, Миња Јокановић, Јелена Милошев, Анастасија Никчевић

Мушки ансамбл: Бојан Раднов, Зоран Трифуновић, Марко Иван, Александар Ђурђевић, Дмитриј Арбузов, Михаил Сергејев, Рафаел де Мора Родригез, Франческо Коча, Грегори Хамфриз, Лука Делер, Артемиј Макаров

Учествује: Оркестар Опере СНП-а

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Корепетитори: Дејан Бркић, Димитрије Бељански
Тонски сарадник: Предраг Петрушевски
Инспицијенти: Тања Цвијић, Иван Свирчевић
Асистент сценографа: Младен Стојановић
Асистент костимографа: Сенка Раносављевић
Сликари декора: Марко Миловић, Ђорђе Ћорић
Вајарски радови: Иван Киш
Видео бим: Ђорђе Верначки, Срђан Миловановић


Премијера: 23. фебруара 2019, сцена „Јован Ђорђевић“

Представа траје око два сата са једном паузом.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.

Пројекат суфинансиран средствима Градске управе за културу, Нови Сад.

La fille mal gardee by Ferdinand Herold in the arrangement and orchestration by John Lanchbery © Oxford University Press 1963, 2003. Performed by arrangement with Oxford University Press. All rights reserved.



I чин:

Јутро је на имању богате удовице Симоне, а петао са кокошкама наговештава нови дан. Симонина лепа кћи Лиза храни живину и гледа около, не би ли угледала Колена, момка којег воли. Њена мајка се противи тој љубави, јер жели за своју јединицу богатог мужа. Весели мештани долазе и позивају Лизу, али јој мајка Симона забрањује да иде са жетеоцима у поље и са девојкама у игру. Лиза радије машта о свом вољеном него што се прихвата послова на имању. Колен користи Симонино одсуство и поново долази код Лизе. Њихова наивна и детињаста игра убрзо прераста у љубавни дует. Долази богати трговац Томас и његов син Ален, за кога би Симона хтела да уда своју кћи. Али, пошто је Ален детињаст, Лиза неће ни да чује за њега. Упркос њеном противљењу, родитељи уговарају свадбу, свађајући се око мираза и трошкова венчања. Сви одлазе на излет у поље. Жетва се ближи крају, a уморни жетеоци поздрављају Симону и њено друштво које им доноси храну и пиће. Аленови покушаји да се приближи Лизи, пропадају због његове неспретности, па је и његов отац Томас због тога увређен. Музика увесељава цело друштво. На излет је позвана и Фани Елслер која задивљује све својим заносним плесом о слободном и лепшем свету о којем маштају мештани. Лиза и Колен славе ту визију света испуњеног слободом, радошћу и животом. Сви су весели и плешу, чак и Симона учествује у игри. Наилази олуја која прекида весеље, а жетеоци беже, тражећи заклон…


(Пауза)


II чин:

Симона и Лиза вратиле су се кући. Посао је оно што треба да одврати Лизине мисли од Колена, па јој мајка наређује да преде. Колен користи прилику и дозива Лизу да изађе на прозор. У тренутку док је Симона дремала, Лиза је кришом узела кључ из мајчине кецеље и пустила Колена. Али предострожна мајка прекида сусрет па се Колен сакрива у Лизину собу. Веселе жетеоце на колима пуним благородног жита дочекује Симона и позива на окрепљење. Усамљена и љута, Лиза сањари о браку и деци. Појављује се Колен и налази Лизу. Њихову љубавну игру прекида Симона. Лиза је преплашена, а Колен се поново сакрива у собу. Мајка за казну закључава Лизу у њену собу, заправо и не знајући да је Колен већ тамо. Долази Томас са нотарима да потпишу брачни уговор, а придружује им се и Ален који нерадо испуњава очеву жељу. Симона даје Алену кључ и шаље га по невесту у спаваћу собу. Сви су запањени када угледају Лизу и Колена у загрљају, а увређени Томас и Ален, одлазе. Лиза и Колен уз помоћ свих суседа наговарају Симону да им дозволи брак. После дужег наговарања, Симона коначно пристаје. Љубав Лизе и Колена побеђује. Прослава се наставља на тргу, радосном догађају се придружују мештани и све се завршава веселом игранком. А, путем своје среће и љубави одлазе и Симона и Томас…

анка“

Бравурозна „Враголанка“

За сваку похвалу је нова балетска премијера у Српском народном позоришту у Новом Саду – „Враголанка“, која је у овој кући имала и три раније поставке. По допадљивој музици данас углавном заборављеног композитора Фердинанда Херолда (чија је опера „Поповски пашњак“ само у Паризу током четири деценије изведена преко хиљаду пута), „Враголанка“ („Лоше чувана девојка“ – La fille mal gardé) врви од хумора, плесних ритмова и нежних лирских сцена, у којој су вешто инкорпорирани одломци Дулкамаре из Доницетијевог „Љубавног напитка“ и сцена олује из Росинијевих опера „Севиљски берберин“ и „Пепељуга“. Под диригентском палицом Александра Којића ова партитура оживљена је бриозно и захуктало, са предивно извајаним интарзијама соло-флауте, која се појављује готово лајтмотивски и прелудирањима харфе. Кореографију и режију поставио је гост из Румуније Кaлин Ханциу, не дајући играчима ни минутни предах, а у општем доживљају знатно су му помогли сценограф Саша Сенковић, са својим покретним кулисама који брзо претварају сцену сеоског дворишта у житну равницу и костимографкиња Мирјана Стојановић Маурич која је маштовито и лепршаво оденула протагонисте чак два пута мењајући костиме и балетским хористима. Највећи аплауз добила је мајка Симона – у сјајној хуморној поставци Самјуела Бишопа, уз Ану Ђурић и Милана Ивана – младог љубавног пара. Најблазиранији љубитељи играчке уметности долазе на овај балет само ради „холандске“ варијације са кнекулама, међутим, читава представа урађена је перфекционистички и визуелно и аудитивно и корeографски, те треба отићи у Нови Сад и погледати је и чути је, а после ње живот ће вам се учинити мање сложеним и допадљивијим него што јесте.

Гордана Крајачић, Политика, рубрика „Међу нама“, 4. марта 2019, стр. 21

Враголанка – неговање балетске традиције
Враголаста слобода избора
Премијерно изведен балет „Враголанка” у Српском народном позоришту


Избор из текста

Враголанка Л. Ј. Ф. Херолда у оркестрацији и аранжману музике Џ. Ланчбериja
(поводом премијере 23. фебруара 2019)

Давно је представа Враголанка у кореографији Ике Отрина играна током скоро 25 година у Балету СНП. На њој је стасала генерација љубитеља балета, али и балетских играчица и играча. Стигла је нова генерација и гледалаца и играча па је нова верзија исте представе добродошла данас.
У репретоару су се ове сезоне нашле две представе, Пинокио и Враголанка, које покрећу педагошко питање одрастања са једним родитељом: Пинокио са оцем, Лиза у Враголанки са мајком. Они воде своје борбе против патријархалног модела васпитања у који их родитељ уоквирује (у најбољој намери). И док Пинокио пролази кроз различите (непријатне) животне ситуације трагајући за знањем, Лизина мајка будно бди над животом девојке коју жели добро да уда, али и да је научи обављању кућних послова. Оба родитеља су строга, али попуштају пред вољом своје деце. Тако са њима могу емпатисати деца која успешно одрастају уз једног родитеља данас код нас (чији број и није тако мали).
Кореограф Калин Ханциу, гост из Румуније, шаље основну поруку у представи да млади имају слободу избора, а порука је вишеслојна и по начину на који је кореографија сачињена. Она је духовита, игрива, веома полетна у којој је јасно испричана основна прича. Ханциу је унео неке режијске измене […], направио је одличну поделу улога: у улози мајке Симон посебно се истакао Самјуел Бишоп, Лиза у интерпретацији Ане Ђурић одавала је утисак као да је улога писана за њу, док је Милан Иван у улози Колена, сеоског младића заљубљеног у Лизу, више бринуо да помогне Лизи да се докаже у игри, него о својој игри. Игор Таубер у улози детињастог младожење Алена (увек) уз оца, богатог трговца, ког тумачи Давид Груосо, били су изузетан играчки пар.
[…] За успех представе свакако је заслужан, пре свега, диригент Александар Којић под чијом је управом Оркестар СНП-а имао надахнут и квалитетан музички израз.
Враголанка је захтевна представа која укључује цео ансамбл, много играча и играчица, уз употребу различитих реквизита, па се може проценити успешним и допринос репетитора (Оксана Сторожук, Милан Лазић, Весна Бркић, Бранка Глигорић).
[…]

Свенка Савић, 27. фебруар 2019.