Стеван Христић

ОХРИДСКА ЛЕГЕНДА

балет у четири слике

Либрето, по народним мотивима: Стеван Христић
Кореограф и редитељ: Владимир Логунов, к.г. (Београд)
Диригент: Александар Којић
Сценограф: Саша Сенковић
Костимографкиња: Мирјана Стојановић Маурич
Дизајнер светла: Марко Радановић
Фотографије: Срђан Дорошки

Улоге:
Биљана, Бисерка:
Катарина Кљајић / Ана Ђурић, Лана Стојановић, Олга Аврамовић

Марко:
Самјуел Бишоп / Андреј Колчериу, Милан Иван

Везир:
Милан Иван / Самјуел Бишоп, Андреј Колчериу, Александар Бечварди

Султан:
Иван Ђерковић / Бојан Раднов

Иван, младожења:
Зоран Трифуновић / Милан Иван

Звезда Даница:
Катарина Зец / Сања Павић, Луиз Дикре, Мелиса Брођин

Пратиље Звезде Данице:
Милица Јелић, Верица Козарев Кларић, Бојана Митић, Марија Трифуновић / Марија Јанковић, Олга Врбашки, Јелена Дангузов, Луиз Дикре, Катарина Зец, Ајака Саито, Хана Салак, Христина Станковић, Лана Стојановић, Ивана Трпчевић

Биљанина мајка:
Јелена Вукадиновић / Мирјана Дробац

Биљанин отац:
Иван Ђерковић / Бојан Раднов

Иванова мајка:
Ивана Прибић / Биљана Бабијановић

Иванов отац:
Ранко Лазић

Деверуша:
Ирена Месарош / Јелена Вукадиновић, Надежда Салак

Румунска игра:
Милена Кркотић / Катарина Кљајић, Луиз Дикре, Мина Радовић, Рајна Ремовић

Бугарска игра:
Лана Стојановић / Рајна Ремовић, Мина Радовић, Јана Черепанова

Грчка игра:
Јована Дацин, Давид Груосо / Олга Аврамовић, Катарина Зец, Соња Батић, Мелиса Брођин, Александар Бечварди

Маркови пријатељи:
Давид Груосо, Михаил Сергејев

Соло oдалиска:
Мина Радовић / Милена Кркотић, Дуња Лепуша

Девојке у харему (одалиске): Мелиса Брођин, Олга Врбашки, Јелена Дангузов, Катарина Зец, Милица Јелић, Миња Јокановић, Верица Козарев Кларић, Бојана Матић, Јелена Милошев, Станислава Николић, Ајака Саито, Христина Станковић, Марија Трифуновић, Ивана Трпчевић, Јана Черепанова, Теодора Шпер, Лаура Шпиндел

Језерске виле (русалке): Соња Батић, Мелиса Брођин, Олга Врбашки, Јелена Дангузов, Јована Дацин, Миленица Јовић, Миња Јокановић, Милена Кркотић, Бојана Матић, Станислава Николић, Мина Радовић, Ајака Саито, Лана Стојановић, Ивана Трпчевић, Јана Черепанова, Теодора Шпер

Јаничари: Наојуки Ацуми, Александар Бечварди, Александар Ђурђевић, Марко Иван, Ђулио Милите, Бојан Раднов, Рафаел де Мора Родригез, Михаил Сергејев, Никола Стаменовић, Зоран Трифуновић

Народ: Мелиса Брођин, Олга Врбашки, Јелена Дангузов, Милица Јелић, Миленица Јовић, Миња Јокановић, Бојана Митић, Јелена Милошев, Станислава Николић, Мина Радовић, Ајака Саито, Христина Станковић, Марија Трифуновић, Ивана Трпчевић, Јана Черепанова, Теодора Шпер, Лаура Шпиндел, Дмитриј Арбузов, Наојуки Ацуми, Александар Бечварди, Донато Давид Груосо, Александар Ђурђевић, Марко Иван, Милан Иван, Ђулио Милите, Бојан Раднов, Рафаел де Мора Родригез, Михаил Сергејев, Никола Стаменовић, Зоран Трифуновић

Статисти: Ненад Вуковић, Мирослав Стојиљковић, Владислав Шегуљев

Учествују: Балет, Хор и Оркестар Опере СНП-а

Хор припремила: Весна Кесић Крсмановић
Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Репетитори: Оксана Сторожук, Маја Грња, Весна Бркић, Бранка Глигорић
Консултант за народну игру: Душан Милосављев, к.г. (Београд)
Балетски педагог: Сергиј Бондур, к.г. (Украјина)
Корепетитори: Золтан Гајдош, Дејан Бркић
Тонски сарадник: Предраг Петрушевски
Инспицијенти: Тања Цвијић, Иван Свирчевић
Сараднице сценографа: Невена Ковачевић, Александра Жепинић, Емилија Нађ и Ана Бокан, студенткиње Академије уметности Нови Сад – Дизајн ентеријера
Асистенткиње костимографкиње: Радмила Несторовић, Ивана Ћеран
Асистенткиња сценографа: Надица Даниловац
Видео бим: Ђорђе Верначки, Срђан Миловановић
Мајстор светла: Ђорђе Бедов
Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта.

Прво извођење: 28. новембра 1947, НП Београд (1933. само један чин)
Прво извођење у СНП-у: 20. априла 1951.
Премијера: 30. октобра 2021, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Реприза: 2. новембра 2021.

Представа траје око два сата са једном паузом (после II слике).



Прва слика – Село у околини Охрида. Воћњак богатог домаћина, оца Биљаниног. Сељани, момци и девојке весело раде. Док Биљана ради, Марко, леп, млад али сиромашан сељак у служби код Биљаниног оца, из даљине је усхићено посматра.
Чује се свирала па понеки гледају у правцу одакле допире звук. Момци и девојке се весело хватају у коло. Биљанин отац прекида игру и строго прекорева младе што су напустили посао. Улази у дом, а млади невесело продужују са послом. Биљана се загледала у даљину, сетна је и замишљена, а Марко је с љубављу посматра, па позива момке на игру. Придружују се и нове групе и игра се све раздраганије развија; у центру су Биљана и Марко.
Момци и девојке полако скупљају напуњене корпе и одлазе. Заљубљени Марко и Биљана остају сами, срећни су заједно али и тужни, јер да им Биљанин отац неће лако дати благослов да се венчају…
Отац саопштава Биљани своју намеру – удаће је за богатог младића Ивана, који ће убрзо доћи да је проси. Биљана, поражена и очајна, моли га да је не даје Ивану, али он остаје непоколебљив.
Забринута мајка долази из куће, а љутит отац одлази. Биљана тихо плаче, а мајка је нежно теши.
Музика из даљине наговештава долазак просаца. Окупља се народ, отац и мати са Биљаном дочекују просиоце. Стижу Иван и његови родитељи. Иван игра и сватовском колу се сви придружују.
Биљанин отац даје руку своје кћери Ивану. Сви улазе у кућу на гозбу и весеље, а Марко остаје сам.
Биљана убрзо излази из дома и опрашта се са Марком. Сунце већ залази, житно поље је обасјано последњим сунчевим зрацима. Марко је скрхан болом. У дому се осветљава, чују се ударци у бубањ. Облаци замагљују месечину, као да наговештавају неку опасност…
У даљини се чује марш јаничара. Они упадају у село и настаје борба. Одводе људе у ропство, спаљују село. На прагу дома своје невесте Биљане гине младожења Иван, док је бранио улаз у кућу. Јаничари одводе Биљану која се очајнички брани, док рањени и немоћни отац и мати гледају како им кћер одводе. Пролази поворка заробљеног народа и одред јаничара, а Марко стиже прекасно.

Друга слика – На обали Охридског језера налази се велика стена са невидљивим улазом у пећину. Чаробна месечина обавија предео прозрачном, једва осетном магловитом копреном, а језеро блиста. Иза шибља и трске, појављују се русалке и започињу игру на месечини.
Појављује се Бисерка. Оне са чуђењем гледају у даљину.
Полако им се приближава Звезда Даница са осталим звездама – за њима иде Марко. Звезда Даница га показује Бисерки и прича јој његову судбину. Бисерка жели да се са њим опроба у њеној игри па ако се он снађе, она ће му помоћи. Марко, мислећи на Биљану и њихову будућу срећу, прихвата.
Бисерка и Марко играју, док им се повремено придружују русалке и звезде. Бисерка признаје Марку да изврсно игра и вољна је да му помогне. Дарује му чаробне предмете – ружу и мач помоћу којег ће савладати све непријатеље на своме путу.
Марко занесено игра с мачем који при месечини блиста у његовој руци.

(пауза)

Трећа слика – Палата султана у Цариграду. Сунце обасјава врт са великим двориштем, у позадини се види Босфор. Чује се марш. Дворјани се окупљају да присуствују дефилеу јаничара и свечаности бирања нових робиња за султанов харем. Стиже султан са свитом, долазе харемске жене и изводе оријенталну игру. Свечаност почиње – отварају је јаничари својом игром. Везир наређује да уђу робови. Пролази поробљени народ, међу њима Румунка, Бугарка, Гркиња и Биљана. Поједине робиње се показују. Румунска робиња изводи своју живу игру која има трагичан карактер. Румунка, изнемогла и скрхана душевним болом и, чинећи узалудне напоре да продужи игру, повлачи се.
Игра Бугарке. И она се очајнички труди да не посустане, али се ипак, као и Румунка, повлачи.
Почиње игра Гркиње која евоцира слике из класичне Грчке. Повлачи се, а на њено место долази Биљана.
Биљана игра своју трагичну игру засновану на емоцијама и драматичном изразу судбине. Султан је усхићен и бира Биљану за свој харем. По његовом наређењу је одводе. Биљана је ужаснута, противи се, а у том часу из даљине се чују звуци борбе. Појављује се група стражара која одступа под борбом. Њих потискује Марко. Борба се појачава, Марко је у великој опасности због надмоћ ности јаничара, али тада се дешава нешто неочекивано. Кулминација борбе престаје када Марко даје Биљани чаробну ружу. Она нестаје, а на њеном месту подиже се бела голубица и на опште запрепашћење Турака, одлеће у небо.

Четврта слика – Село крај Охрида се обнавља. Рано је јутро, а Марко седи замишљен и тужан.
Гледа око себе, надајући се Биљанином повратку, али брзо клоне. Шум лета птице га је пренуо.
Приметио је белу голубицу да слеће на дрво. Голубица нестаје, а под дрветом се појављује Биљана која трчи Марку у загрљај. Поново су заједно, заљубљени и озарени.
Отац и мати долазе из дома и радосно љубе своју кћи. И суседи журе у село да објаве радосну вест. Народ пристиже, поздрављају се и веселе се. Биљанине другарице се окупљају око ње, ките је цвећем и опремају је. Маркови другови се хватају у момачко коло, ките га цвећем и опремају га, а Марко их позива на игру. По завршетку, Марко прилази својој невести Биљани и родитељи их благосиљају.