Волфганг Амадеус Моцарт

ФИГАРОВА ЖЕНИДБА

(Le Nozze di Figaro)

комична опера у четири чина

Либрето: Лоренцо да Понте, према комедији Пјер-Огистена Карона де Бомаршеа
Диригент: Александар Којић, к. г.
Редитељ и драматург: Александар Николић
Сценографкиња: Миљена Вучковић, к. г.
Костимографкиња: Сенка Раносављевић
Хор припремила: Весна Кесић Крсмановић
Кореографкиња: Андреја Кулешевић
Сценски покрет: Борис Ерцеговић, к. г.

Улоге:

Гроф Алма-Вива, баритон:
Жељко Р. Андрић

Грофица Алма-Вива (Розина), сопран:
Евгенија Јеремић Покрајац, к. г.

Сузана, грофичина собарица, сопран:
Оливера Кривокућа, к. г.

Фигаро, грофов собар, бас:
Небојша Бабић

Керубин, дворски паж, сопран:
Мартина Кољеншић*

Марчелина, Грофичина неговатељица, сопран:
Ива Исламбеговић*

Бартоло, батлер, бас:
Никола Баста, к. г.

Базилио, дворски капелник, тенор:
Бранислав Цвијић

Дон Курцио, судија, тенор:
Душан Дакић*

Барбарина, служавка, сопран:
Андриана Петровски*

Слуге (статисти):
Владислав Шегуљев, Давид Вјештица, Мирослав Стојиљковић, Лука Станковић

Севиља, 1950-их година

Учествују Оркестар и Хор Опере и Балет СНП-а.

Балетски ансамбл: Верица Козарев Кларић, Милица Стојановић, Христина Станковић, Станислава Николић, Анастасија Никчевић, Јелена Дангузов, Јелена Марковић, Олга Врбашки, Јелена Милошев, Зоран Трифуновић / Милица Јелић

*полазнице Оперског студија „Војислав Солдатовић“ СНП-а, уметнички руководилац: Виолета Срећковић, првакиња Опере СНП-а

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Корепетитори: Данијела Ходоба Леш, Мануел Наваро Брачо, Игор Дражевић, Михајло Милетић, Страхиња Ђокић
Асистент диригента: Михајло Милетић
Асистент редитеља: Борис Ерцеговић
Инспицијенти: Тања Цвијић, Сања Миланов, Иван Свирчевић
Суфлерке: Александра Мајтан, Санела Митровић
Титлови: Иван Свирчевић, Марина Рајновић Бабовић
Лекторка-консултанткиња за италијански језик: Јелена Букуров
Репетиторка Балета: Бранка Глигорић
Вајар: Иван Киш
Сликари: Младен Стојановић, Марко Миловић
Мајстор светла: Ђорђе Бедов
Асистенткиња сценографкиње: Нада Даниловац
Асистенткиње костимографкиње: Миљана Милијашевић, Миња Давидовић

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама СНП-а.

Представа траје: 2 сата и 50 минута, са једном паузом (после II чина)

Праизведба: 1. маја 1786, Бургтеатар, Беч
Прво извођење у СНП-у: 7. јануара 1956.
Премијера: 24. априла 2025, сцена „Јован Ђорђевић“



I чин – Грофов стари гардеробер, просторија између Грофове и Грофичине собе у коју се усељавају Фигаро и Сузана. Док Сузана упозорава свога вереника Фигара да је Гроф Алма-Вива прогања љубавним изјавама, Грофов собар Фигаро размишља како би могао да надмудри свога господара.Фигаро и Сузана одлазе на посао. У њихову собу улазе Бартоло и Марчелина. Она му показујеуговор који је потписала са Фигаром, пошто му је позајмила дукате. Ако не измири дуг, Фигаро ће оженити Марчелину. Бартоло обећава Марчелини да ће јој помоћи да се уда за Фигара. Сузана затиче Марчелину у својој соби и њих две се сукобљавају. Након што је остала сама, у Сузанину собу упада паж Керубино, који је заљубљен у све жене, посебно у грофицу Розину. Пошто је код Сузане видео грофичину врпцу од бадемантила, Керубин је отме, а за одштету јој даје своју нову љубавну песму. Изненадни долазак грофа Алма-Виве, који са Сузаном жели да договори љубавни састанак, присили Керубина да се сакрије испод кревета. Тамо се сакрије и Гроф, кад чује да у собу улази Дон Базилио, који оговара све дворјане и самог Грофа. Испровоциран његовим речима, Гроф излази из скровишта и препричава како је тог јутра пронашао Керубина у Барбарининој соби.
Грофов наступ беса прекидају сељани с имања, предвођени Фигаром. Он је организовао славље у част Грофове, наводне, изјаве како ће Сузана бити прва девојка која пре удаје неће морати да задовољи старо феудално право и да неће поштовати љубавне жеље свога господара, лажно изјављујући како се Гроф сaм одрекао права прве брачне ноћи. Због те Фигарове подвале, Гроф наизглед опрашта и Керубину, при чему га још именује часником и сместа га шаље у своју војску.

II чин – Грофичина соба. Грофица се жали Сузани да је њен муж више не воли и да јој је неверан. Разговор прекида Фигаро, који је дан започео интригама. Сузана и Фигаро наговарају Грофицу да напише лажно љубавно писмо у ком позива љубавника у своје одаје. Потом се договарају да Сузана намами Грофа у врт, где ће га, уместо ње, чекати Керубин преодевен у девојку. Фигаро излази, а у Грофичину собу долази Керубин који јој се удвара. Керубин наставља своје удварање док га Сузана скида како би га пресвукли у хаљину. Гроф куца на врата Грофичиних одаја, а Керубин се скрива у Грофичин ормар. Гроф сумњичаво улази и Грофици предаје Фигарово лажно писмо. Из Грофичиног ормара се чује бука, но врата су закључана. Грофица одбија да преда кључ мужу, па он гневно одлази по пајсер да би разбио врата, водећи са собом своју жену. Сузана, која је била скривена у соби, користи ту прилику да се замени са Керубином, а паж скаче кроз прозор.
Када схвати да ће Гроф развалити ормар, Грофица признаје да је унутра скривен Керубин, али на њихово изненађење из собе излази Сузана. Грофица то користи да све прикаже као сплетку, изругујући се Грофовој неоправданој љубомори, чак признаје и да је аутор лажног љубавног писма – Фигаро. Гроф жели да с Фигаром одмах све разјасни, но он, не знајући за Грофичино признање, упорно тврди како нема појма ни о каквом писму. Фигаро поновно побија Грофове сумње, а тада у Грофичину собу улазе Марчелина, Дон Базилио и Бартоло са намером да казне Фигара због неких његових ранијих подвала. У таквој замршеној ситуацији Гроф сазнаје садржај Марчелининог уговора.

(Пауза)

III чин – Грофова соба. Спрема се суђење Фигару због наводног обећања Марчелини да ће је оженити, ако јој у договорено време не врати позајмљене дукате. Сузана, да би Фигара спасила неприлике, обећава Грофу да ће му исте ноћи испунити све жеље. Они се договарају да се састану у врту. Судница. За време суђења случајно се открива да је Фигаро незаконити син Марчелине и Бартола, украден још по рођењу. Грофичине одаје. Грофица размишља о свом плану да, уз Сузанину помоћ докаже Грофову неверност. Увече у врту, када Гроф и Сузана треба да се виде, собарица и Господарица ће заменити одећу и Грофица ће доћи обучена као Сузана. Она тада схвата колико је ниско пала да тражи помоћ од своје послуге и присећа се лепих дана са Грофом. Након што је одлучила да испуни план, са Сузаном пише љубавно писмо за свог мужа које запечаћују иглом из косе. Прекидају их Барбарина и Керубин обучен у хаљину. Гроф препозна Керубина и жели да га казни јер није отишао у војску, међутим Барбарина вешто успева да одбрани свог вољеног пажа.
Балска дворана. Када се пред Грофом нађу два пара, Сузана и Фигаро и Марчелина и Бартоло, тражећи допуштење за венчање, Сузана спретно користи плес на двору да Грофу преда писмо које је написала са Грофицом. Гроф чита писмо, али му испада игла.

IV чин – Дворски врт. Фигаро проналази Сузанину иглу за косу из писма, али пошто не зна да је то обмана, припрема сведоке за ноћну заседу. У врт долази Грофица преодевена у Сузану. Керубин, мислећи да је то Сузана, покушава да је пољуби. То затиче Гроф који, удварајући се наводној Сузани, дарује јој прстен, али га Фигаро прекида. Лажна Сузана одлази. Фигаро се жали Грофици, заправо преодевеној Сузани, на понашање њеног мужа. Он током разговора препознаје Сузанин глас, али одлучује да настави игру и да се нашали са Сузаном. Она побесни, помисливши да се Фигаро удвара Грофици. Фигаро смирује Сузану, признајући јој да се само шалио, и одлучују да пред Грофом, који се управо вратио, и даље играју своју комедију. Гроф позива сведоке због своје неверне жене и, пошто се сви окупе, светлост открива Сузану у Грофичиним хаљинама. Тада се покаже и права Грофица. Пошто је Гроф увидео да је вишеструко насамарен и откривен у сопственом недоличном понашању, на крају моли Грофицу да му опрости.