ОРДОНО Морис (Maurice Ordonneau) – француски драмски писац (Сент, 18. VI 1854 – Париз, 15. XI 1916). Завршио је лицеј у Версају и права у Паризу. Новинарством се почео бавити још као студент (водио је судску хронику). Као студент се определио и за позориште – први комад, који је доживео преко сто извођења, приказан му је као осамнаестогодишњаку. Написао је преко шездесет оперета, водвиља, ревија, комедија, комедија-буфа, комичних опера, комедија-водвиља, комедија-оперета. Већина ових комада доживела је стотинак извођења, а неке међу њима и више стотина. Имао је велик број сарадника – Е. Хам, Дезорм, В. Бернар, Гранже, Лорансен, Фрагонар, Бирани, Околовиц, Жермоаз, И. Рејмон, Е. Андре, А. Валабрег, А. Керул, Енкен, Коњијар, Грене-Данкур, Силван, Бесије, Лиора. За француску позорницу је адаптирао доста енглеских текстова, међу њима и Ниобу Х. и Е. Полтона и Карлову тетку Брандон-Томаса, који су приказани и у СНП (први 1896, други 1898). Неки од његових комада, као што су Диран и Диран (Durand et Durand, 1887), написан у заједници са А. Валабрегом, Булинарови (Les Boulinards, 1890), написан са Валабрегом и А. Керулом, Лутка (La Poupée, 1896) и Годенове кћери (Les petites Godin, 1884) играни су без прекида преко двесто пута. Сви ови комади приказани су и у СНП: први 1891, други 1896, трећи 1910. и четврти 1922.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 10, с. 2; Ј. Хр(аниловић), „Диран и Диран“, шала у три чина, написали А. Валабрег и Ордоно, превео Г., Јавор, 1892, бр. 6, с. 90-91; М. Д., „Диран и Диран“ од Велбрека и Ордоноа, шала у три чина; са француског превео Г., Весник, Панчево 1895, бр. 2, с. 2; Ј. Хр(аниловић), Булинарови, Позориште, НСад 1896, бр. 10, с. 38-39; Ј. Хр(аниловић), „Булинарови“, комедија-водвиљ у три чина, написали Морис Ордоно, Албен Валабрег и Анри Керул, Браник, 1896, бр. 12, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1896, бр. 51, с. 1; А-м, У суботу, 5. априла приказана је шаљива игра „Диран и Диран“, Слога, Сомбор 1908, бр. 15, с. 10; А-м, „Лутка“, Браник, 1913, бр. 196, с. 2; Зд., „Диран и Диран“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1922, бр. 101, с. 1; Хр., „Годенове кћери“, Јединство, 1. X 1922; А-м, „Годенове кћери“, Застава, 22. II 1923.

С. А. Ј.

ОРЕШКОВИЋ Желимир – драмски редитељ (Загреб, 8. I 1938 – ). Основну школу и Четврту мушку гимназију завршио је у родном граду 1956. Студирао је југословенску књижевност и филозофију на Филозофском факултету Свеучилишта у Згбу, где је дипломирао филозофију 1962. Режију, у класи проф. др Хуга Клајна, дипломирао је на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију 9. VI 1964. Током студија режирао је неколико запажених представа у Драмском студију Дома омладине Врачар – ДАДОВ (Славомир Мрожек: Стриптиз, На пучини и Карол). Као драмски редитељ професионалну делатност је започео 1. IX 1963. у НП у Тузли, где је режирао и своју дипломску представу Арсеник и старе чипке Џозефа Кесерлинга. У истом позоришту режирао је и дело Александра Ривемала Резервиста и добио прву награду за режију Удружења драмских уметника Босне и Херцеговине. У Тузли је остао до 31. VIII 1964, а затим прешао у НП у Мостару, у којем је у сталном ангажману био од 1. IX 1964. до 25. IX 1964. и од 7. IX 1965. до 15. V 1967. За режију представе мостарског НП Слуга двају господара Карла Голдонија добио је награду Удружења драмских уметника Босне и Херцеговине (1966). Трећи професионални ангажман засновао је у НП у Сарајеву (од 20. VIII 1967. до 31. VIII 1970), где је остварио запажене представе Смртоносна мотористика Александра Поповића – 30. X 1968 (награда за режију Удружења драмских уметника Босне и Херцеговине) и Освета руске сиротице Анрија Русоа–Цариника – 22. II 1968 (Златни венац за режију на Фестивалу малих и експерименталних сцена Југославије у Сарајеву). У стални ангажман у СНП дошао је 1. IX 1970. и остао до 31. VIII 1974. За представе СНП Адам и берберин Ј. Игњатовића и Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови Ј. Кесара добио је награде за режију на Сусретима војвођанских позоришта 1970. и 1971. У том раздобљу остварио је у СНП успеле представе: Симпозијум или О љубави М. Кундере, Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша И. Брешана, Награжденије и наказаније Ј. Вујића и Вучјак М. Крлеже. У то време режирао је као гост и четири представе у НП у Сомбору и за представу Родољупци  Ј. П. Стерије добио награду за режију на Сусрету војвођанских позоришта и Награду за режију „Бојан Ступица“ (1972). После одласка из СНП добио је стални ангажман у Београдском драмском позоришту – Сцена на Теразијама у Бгду, где је деловао у периоду од 1. IX 1974. до 21. XII  1978. У Бгду је остварио неколико запажених представа: Самубица Н. Ердмана у Југословенском драмском позоришту, Хасанагиница Љ. Симовића и Градитељ Солнес Х. Ибзена у НП, Пуч М. Илића у Београдском драмском позоришту и Шума А. Н. Островског у Позоришту на Теразијама. Од 1978. живи у Згбу,  у статусу слободног уметника, и као гост режира у позориштима у Згбу, Дубровнику, Марибору, Суботици и НСаду. О. се темељно припремио за редитељски позив (опште, филозофско, књижевно и театарско образовање увршћују га у групу најобразованијих редитеља који су у периоду после Другог светског рата стварали у СНП) и изградио препознатљив став у односу на драмску литературу и њену реализацију на сцени. Пробирљив у избору (најрадије се опредељује за текстове у којима је наглашена критичка тенденција или оне који омогућују експерименте на плану театарске форме и жанровских иновација), он клајновски поштује драматуршку структуру пишчевог дела и приликом припремања представе врши на тексту само најнеопходније, најчешће техничке интервенције. Мизансцен у његовим представама одликују зналачко осећање простора, маштовитост, духовитост и низ занимљивих, а каткад и бизарних, редитељско-глумачких гегова. Способне глумце О. води супериорним интуитивним усмеравањем, помаже им низом драгоцених савета и поуздано контролише њихов рад, док слабије глумачке снаге не успева увек да доведе до задовољавајућег резултата. Његова сарадња са сценографима, костимографима и композиторима сценске музике одликује се толеранцијом, култивисаним укусом и, уз сасвим ретке изузетке, осећањем за меру. На сцени СНП његове режије остају значајан уметнички резултат.

РЕЖИЈЕ: Школа за жене, Адам и берберин, Све због баште, Симпозијум или О љубави, Хоризонтално и вертикално, Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови, Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша, Награжденије и наказаније, Вучјак, Др, Народни непријатељ, Господа и другови.

ЛИТ: М. Радоњић, Школа ни за кога, Сцена, 1966, бр. 4, с. 121-123;  М. Кујунџић, Фигаро из српског Париза, Дневник, 20. XI 1969; М. Мишић, Берберски шеретлуци, Борба, 21. XI 1969; Ж. Јовановић, Глумачке мајсторије, Вечерње новости, 26. XI  1969; С. Божовић, Лош репертоарски потез, Вечерње новости, 17. X 1970; М. Кујунџић, Како волети ружну болничарку, Дневник, 1. XII 1970; М. Мишић, Симпозијум или О љубави, Борба, 3. III 1970; З. Јовановић, „Хоризонтално и вертикално“ Светислава Рушкуца, Вечерње новости,  11. V 1971; М. Мирковић, Волови и зечеви, Политика експрес, 22. IV 1972; М. Кујунџић, Синемаскоп за Мрдушу, Дневник, 25. V 1972; С. Божовић, Провинција у човеку, Вечерње новости, 26. V 1972; Р. Поповић, Желимиру Орешковићу – награда „Бојан Ступица“, Позориште, НСад 1973, бр. 5, с. 6-7; Д. Поповић, Четири савремене драме, У позоришту, НСад 1973, с. 145-170; М. Мирковић, Нова поезија старог театра, Политика експрес, 16. I 1973; М. Мирковић, Вучјак није галеб, Политика експрес, 10. I 1974; Л. Геролд, Bálány a farkasok közöt, Magyar Szó, 13. I 1974.

В. П.

ОРКЕСТАР

 

Василиана АДАМ, виола (Драгашани, Румунија, 1. I 1956 – ), музичка академија, у СНП од 4. VIII 1980. до 4. VIII 1981.

Јожеф АЈТАИ, виолина (Кањижа, 7. III 1955 – ), два разреда средње музичке школе, у СНП од 18. X 1973. до 17. V 1974.

Бранислав АКСИН (в)

Гаврило АНИКА, виолончело (Нови Сад, 2. VII 1934 – Нови Сад, 29. IV 1999), средња музичка школа и музичка академија, у СНП од 1. IV 1965. до 31. VIII 1969. и надаље, по потреби, у хонорарном својству.

Соња АНТУНИЋ, флаута (Копер, Словенија, 5. VI 1962 – ), музичка академија, у СНП од 1. II 1985. до 15. XII 1996.

Злата АРМАЦКИ, виолина (Суботица, 15. III 1954 -), први степен музичке академије, у СНП од 11. XI 1974. до 5. I 1978.

Моника БАБИЋ, виолина (Сремска Митровица, 10. V 1964 – ), средња школа усмереног образовања, у СНП од 1. XI 1983. до 31. VIII 1989.

Васа БАКИЋ, флаута (Велики Гај, 1. VI 1916 – ?), шест разреда основне школе и војна музичка школа, у СНП од 1. VI 1950. до 31. VIII 1953.

Геза БАЛАЖ, виолина (Нови Сад, 8. VIII 1939 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1957. до 27. III 1962. и од 17. XI 1962.

Јо БАЛАЖ, тромбон (Вац, Мађарска, 28. III 1944 – ), музичка академија, у СНП од 16. VIII 1967. до 15. VIII 1969.

Рудолф БАЛАЖ, кларинет (Нови Сад, 1. XI 1962 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1985.

Наташа БАЛИНОВИЋ, виола (Нови Сад, 6. VI 1962 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1985. до 17. VIII 1992.

Јосип БАЛИНТ, виола (Нови Сад, 28. VI 1956 – ), средња музичка школа, у СНП од 11. IX 1976. до 20. III 1979. и од 2. II 1981. до 4. V 1982.

Имре БАЛОГ, флаута (Темерин, 5. IX 1914 – ?), шест разреда основне школе, у СНП од 1. IX 1949. до 1. I 1951.

Јене БАРАЊАИ, виолина (Нови Сад, 14. VIII 1944 – ), средња музичка школа, у СНП од 3. X 1964. до 31. VIII 1970. и од 26. I 1972. до пензионисања, 5. IX 2001.

Јулка БАРАЊАИ-ЈОЈИН-ВАРГА, контрабас (Србобран, 14. III 1948 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. XII 1968. до пензионисања, 6. IV 2012.

Рудолф БАРАЊИ (в)

Елена БАРБУ-ДОРОБАЦ (Dorobaţ), харфа (Фокшани, Вранча, Румунија, 1. VIII 1955 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. III до 31. VIII 1986.

Љубица БАЋАНОВИЋ, харфа (Београд, 31. XII 1923 – Нови Сад, ?. II 1999), музичка академија, у СНП од 1. IX 1966. до 31. III 1974.

Стјепан БАШИЋ, кланирет (Славонски Брод, 12. X 1955 – ), средња музичка школа, у СНП од 15. IX 1978. до 6. VII 1982. и од 10. VI 1983. до 31. VIII 1994.

Тибор БЕРГЕЛ, тромбон (Србобран, 28. XI 1950 – Нови Сад, 14. II 2006), средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1975. до 12. X 1976. и од 15. IX 1977. до 31. XII 1980.

Јанко БИЖИЋ, обоа (Окучани, Хрватска, 1910 – ?), војна музичка школа и шест разреда средње музичке школе, у СНП од 1. IX 1953. до 1. IX 1954.

Александар БИКИЋ, флаута (Шајкаш, 9. III 1915 – ?), четири разреда војне музичке школе, у СНП од 1. XII 1946. до 30. IX 1950.

Север БЛАГА, виолина (Ковин, 6. II 1907 – ?), четири разреда основне школе и војна музичка школа, у СНП од 1. XII 1948. до 31. VIII 1952.

Ћирило БОГДАНОВИЋ, флаута (Београд, 11. IV 1932 – ), војна музичка школа, у СНП од 1. III 1957. до 31. VIII 1959. и од 1. I 1960. до 15. VIII 1968.

Срећко БОГИЋ, флаута (Сплит, 1. XI 1912 – ?), војна музичка школа, у СНП од 1. IX 1954. до 9. XII 1972.

Александар БОГНАР, кларинет (Темерин, 2. II 1915 – ?), пет разреда основне школе и четири разреда средње музичке школе, у СНП од 1. VIII 1947. до 31. VIII 1953.

Атила БОДОР, виола (Унгвар, Мађарска, 12. IV 1944 – ), први степен музичке академије, у СНП од 1. IX 1967. до 15. VIII 1968.

Јосип БОДРИЧ, хорна (Суботица, 24. XII 1929 – Нови Сад, 1. IX 1986), седам разреда основне школе и два разреда средње музичке школе, у СНП од 16. VIII 1971. до 15. VIII 1972. и од 20. IX 1972. до смрти.

Киро БОЖИНОВСКИ, флаута, у СНП хонорарно од 1. II 1953. до 31. VIII 1953.

Карољ БОЛДИЖАР, труба (Мужља, Зрењанин, 19. VIII 1951 – ), први степен музичке академије, у СНП од 1. II 1973. до 10. XII 1975. и од 15. XI 1976. до 28. II 1977.

Лајош БОЛДИЖАР, хорна (Стара Моравица, 9. XI 1942 – ), средња музичка школа, у СНП од 12. X 1965. до 15. VIII 1966.

Иван БРУЧИЋ, у СНП хонорарно у сезони 1945/46.

Карољ БУРАИ, кларинет (Фекетић, 9. XII 1952 – ), музичка академија, у СНП од 1. IV 1978. до 12. IX 1979. и од 14. VIII 1980.

Ева БУРЈАН-ВЕРЕБЕШ, виолина (Суботица, 19. IX 1957 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1976. до пензионисања, 30. IX 2011.

Винко ВАЛЕЧИЋ (в)

Никола ВАЛЕЧИЋ,  (Окић, 1930 – ), у СНП од 7. VI 1955. до 31. VIII 1956.

Јосип ВАЊИЧЕК, виолина (Млада Болеслав, Чехословачка, 1901 – ?), у СНП од 1. IV 1953. до. 31. VIII 1957.

Ђула ВАРГА, виолина (Нови Сад, 7. XII 1947 – ), два разреда средње музичке школе, у СНП од 8. X 1968. до 31. I 1972. и од 16. VIII 1972. до 31. VII 1973.

Имре ВАРГА, виолина (Темерин, 27. IV 1931 – ), основна школа, у СНП од 29. XII 1949. до 15. X 1950. и од 15. XII 1950. до 31. VIII 1951.

Јожеф ВАРГА, виола (Панчево, 13. IX 1955 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1975. до 8. X 1979.

Марија ВАРГА, виолина (Темерин, 27. XI 1929 – ?), четири разреда грађанске школе, у СНП од 1948. до 30. XI 1950.

Миклош ВАРГА, виолина (Нови Сад, 30. VIII 1937 – ), основна школа и три разреда средње музичке школе, у СНП од 1. IX 1954. до 25. II 1957, од 1. III 1959. до 30. IX 1969. и од 8. XII 1969. до пензионисања, 30. VI 1987.

Мирко ВДОВИЋ, флаута (Крапина, Хрватска, 8. XII 1929 – ?), Војно-музичко училиште ЈНА, у СНП од 1. IX 1959. до 30. IX 1965.

Пал ВЕРЕБЕШ, виола (Нови Сад, 4. IX 1959 – ), средња музичка школа, у СНП од 19. IX 1979. до 8. I 1983. и од 15. XII 1983. до 10. I 1989.

Карољ ВИРАГ, виолончело (Нови Сад, 2. IX 1919 – Нови Сад, априла 1950), један разред гимназије, у СНП од 1. I 1946. до априла 1950.

Људевит ВИРАГ, контрабас (Панчево, 9. VI 1920 – ?), средња музичка школа, у СНП од 22. VIII 1962. до 31. I 1965.

Јоаким ВИСЛАВСКИ, хорна (Нови Сад, 9. VI 1952 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1973. до пензионисања, 29. XII 2014.

Миран ВИХЕР (в)

Никола ВЛАДУ, виолина (Вршац, 22. V 1913 – ?), четири разреда основне школе, у СНП од 1. IX 1959. до 30. IX 1959.

Божидар ВУКАШИНОВИЋ, контрабас (Свилајнац, Србија, 10. V 1914 – ?), војна музичка школа и средња музичка школа, у СНП од 15. XI 1951. до 9. IX 1953.

Антон ВУКОВИЋ, виолина (Петроварадин, 29. V 1911 – ?, ? VII 1993), шест разреда музичке школе, у СНП од 1. IX 1954. до 31. VIII 1971.

Бранислав ВУКОВИЋ, виолина (Шабац, 5. IV 1935 – ), средња економска школа, средња музичка школа и музичка академија, у СНП од 1. IX 1963. до 15. VIII 1965.

Васа ВУЧКОВИЋ, виолина (Стара Пазова, 22. XI 1910 – Нови Сад, 8. II 1976), правни факултет, у СНП хонорарно од 1. XI 1947. до 31. VII 1948.

Јосип ГАБОР, виолина (Бачко Градиште, 4. IX 1929 – ?), седам разреда основне школе, у СНП од 1. IX 1954. до 15. VIII 1961. и од 1. VI 1973. до 15. XI 1976.

Розалија ГАБОР, виолина (Бечеј, 27. III 1951 – ), средња музичка школа, у СНП од 11. III 1971. до 30. XI 1972.

Ђорђе ГАВРИЛОВИЋ, виола (Београд, 7. IV 1923 – Нови Сад, 25. X 2009), два разреда гимназије и војна музичка школа, у СНП од 1. IX 1952. до 31. VIII 1983.

Золтан ГАЈДОШ, корепетитор (Нови Сад, 28. II 1961 – Нови Сад, 18. IX 2021), средња музичка школа, у СНП од 12. X 1982. до 20. VII 1983. и од 1. X 1984, до смрти.

Димитрије ГАЈИЋ, виола (Шабац, 11. V 1924 – Нови Сад, 2. II 1959), основна школа, у СНП од 1. IX 1954. до 2. II 1959.

Станојло ГАЈИЋ, кларинет (Шабац, 28. VII 1929 – Нови Сад, 27. IX 2008), средња музичка школа и први степен музичке академије, у СНП од 1. IX 1956. до пензионисања, 2. IX 1994.

Евгенија ГЕНЧЕВА, виолончело (Софија, Бугарска, 14. X 1945 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. VI 1984. до 22. X 1984.

Иван ГЕОРГИЈЕВ, хорна (Видин, Бугарска, 24. IX 1933 – ), средња музичка школа, у СНП од 16. VIII 1965. до 31. X 1965.

Рудолф ГЕРЛИХ, виолина (Мар. Хармесдорф, Аустрија, 13. IX 1906 – ?), у СНП од 1. I 1953. до 30. VI 1957.

Маргарета ГОБОР, фагот (Апатин, 1940 – ), средња музичка школа, у СНП од 10. X 1960. до 15. VIII 1962.

Рудолф ГОДЕЦ, виолина (Грац, Аустрија, 10. X 1919 – ?), четири године Школе уметничког занатства у Грацу, у СНП од 1. IX 1948. до 31. VII 1949.

Олга ГРУЈИЋ, корепетитор (Бечеј, 14. VIII 1961 – ), средња музичка школа, у СНП од 28. VIII 1984. до 31. X 1984.

Јожеф ГУБИК, флаута (Сента, 25. VIII 1945 – ), музичка академија, у СНП од 1. IX 1981. до 31. VIII 1984.

Адам ГУТВАЈН, виолина (Фекетић, 23. VII 1941 – ), средња музичка школа и музичка академија, у СНП од 1. X 1962. до 15. VIII 1966. и од 16. XII 1969. до пензионисања, 30. VI 1987.

Марија ГУТВАЈН-ГАБОР, виолина (Бечеј, 4. VIII 1949 – ), средња музичка школа, у СНП од 16. VIII 1968. до 12. I 1982.

Андреи ДАЖДИУ, виола (Ечка, 7. III 1961 – ), средња музичка школа, у СНП од 26. VIII 1985. до 29. II 1988.

Стеван ДАРВАШ, контрабас (Стари Бечеј, 10. VIII 1906 – Суботица, 1975), средња музичка школа, у СНП од 16. IX 1959. до 15. VIII 1965.

Асим ДЕЛИБЕГОВИЋ, виолина (Тузла, 6. I 1959 – ), музичка академија, у СНП од 15. XII 1979. до 5. IX 1980.

Љиљана ДИМИТРИЈЕВИЋ, харфа (Београд, 21. VIII 1952 – ), музичка академија, у СНП од 16. I 1978. до 4. I 1979.

Владимир ДОБРОВСКИ, контрабас, у СНП хонорарно од 1. IX 1957. до 30. VI 1965.

Мирослав ДОЈКОВ, виолина (Зрењанин, 16. VII 1946 – ), први степен музичке академије, у СНП од 17. IX 1974. до 30. XI 1975.

Зоран ДУНЂЕРСКИ, виолина (Нови Сад, 21. II 1952 – ), Државни конзерваторијум у Москви, у СНП од 1. II 1980. до 30. XI 1981.

Зора ДУШАНОВИЋ, виолина (Печуј, Мађарска, 21. II 1908 – ?), музичка академија, у СНП од 1. IX 1945. до 31. VII 1952.

Никола ЂИРЛИЋ, флаута (Каштел Стари, 4. V 1914 – ?), у СНП од 1. VIII 1952. до 31. VIII 1955.

Лазар ЂУКИЋ, обоа (Шид, 2. XI 1907 – ?), музичка академија, у СНП од 1. VIII 1948. до 30. IV 1963.

Феликс ЂУКИЋ, кларинет (Баја, Мађарска, 7. X 1947 – ), музичка академија, у СНП од 13. XI 1972. до 15. VIII 1974.

Имре ЂУРАКИ, виолина (Темерин, 1. VII 1952 – ), средња музичка школа и музичка академија, у СНП од 1. X 1971. до 10. XI 1972. и од 1. IX 1979. до пензионисања, 20. VII 1991.

Јосип ЂУРИН, хорна, у СНП хонорарно у сезонама 1972/73. и 1973/74.

Ђорђе ЂУРИЋ, виола (Зрењанин, 13. I 1959 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1979. до 6. I 1982. и од 22. XII 1982. до 31. I 1985.

Антон ЕБЕРСТ (в)

Маријан ЕГИЋ (в)

Неџип ЕМИНОВИЋ, виолина (Лесковац, 22. IX 1958 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. II 1980. до 8. I 1984. и од 17. XII 1984. до 18. IX 1988.

Јожеф ЕРДЕЉИ, виолина (Зрењанин, 21. V 1933 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. X 1971. до 30. IX 1972.

Јанош ЕРИ, виолина (Пачир, 26. IV 1939 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. X 1961. до 15. VIII 1962.

Ћира ЕРНОИЋ, у СНП хонорарно у сезони 1945/46.

Терезија ЖАДАЊИ-ЋУКОВИЋ, виолина (Мали Иђош, 18. V 1937 – ), средња музичка школа и први степен музичке академије, у СНП од 1. IX 1962. до 30. IX 1966. и од 16. VIII 1968. до пензионисања, 26. II 1998.

Стеван ЖИГА, виолина (Суботица, 26. II 1940 – ), шест разреда ниже музичке школе, у СНП од 1. IX 1963. до 31. X 1964, од 1. XII 1965. до 5. III 1970. и од 16. VIII 1970. до 15. VIII 1972.

Трандафир ЖУРЖОВАН, виола (Делиблато, 5. II 1924 – Делиблато, 6. II 2011), учитељска школа и војна музичка школа, у СНП хонорарно у сезонама 1955/56. и 1956/57.

Бранко ЗДЈЕЛАР, труба (Винковци, 24. III 1931 – ), војна музичка школа, у СНП од 20. IV 1960. до 15. VIII 1961.

Михајло ЗИЛИХ, хорна (Суботица, 26. IX 1925 – ?), средња музичка школа и први степен музичке академије, у СНП од 16. VIII 1965. до 30. XI 1969.

Адолф ЗУПАНЦ, виолончело (Љубљана, 4. I 1914 – ?), средња грађанска школа и војна музичка школа, у СНП од 1. XI 1962. до 31. V 1967.

Карло ИЖАК (в)

Геза ИЛИЈА, тромбон (Зрењанин, 21. I 1955 – ), музичка академија, у СНП од 1. XII 1980. до пензионисања, 29. X 2012.

Мирјана ИЛИЋ-СТАНЧИЋ, обоа (Доњи Товарник, 31. I 1950 – ), први степен музичке академије, у СНП од 7. X 1974. до пензионисања, 12. X 2015.

Јосип ИШТОК, хорна (Нови Сад, 28. II 1935 – ), гимназија и средња музичка школа, у СНП од 1. I 1961. до 15. VIII 1961. и од 1. V 1963. до 15. VIII 1965.

Иван ЈАНЧИКИЋ, виолина (Нови Сад, 14. III 1921 – ?), гимназија, у СНП од 1. XI 1950. до 31. VIII 1951. и од 1. V 1952. до 15. VIII 1963.

Маћеј ЈЕЗЈЕРСКИ, хорна (Скорзиско, Пољска, 31. V 1939 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. V 1983. до 31. XI 1983.

Драго ЈЕЛАВИЋ, обоа (Инђија, 13. VII 1956 – ), музичка академија, у СНП од 15. IX 1981. до 5. I 1983. и од 21. XII 1983.

Јанош ЈО, кларинет (Тоткомлош, Мађарска, 19. VIII 1946 – ), средња музичка школа, у СНП од 20. IX 1967. до 15. VIII 1968.

Божидар ЈОВАНОВИЋ, контрабас (Осијек, 8. I 1922 – ?), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1959. до 31. XII 1965.

Иван ЈУРЕЦ, хорна (Дуго Село, Хрватска, 4. XI 1921 – ?), четири разреда средње музичке школе, у СНП од 1. IX 1951. до 20. VII 1983.

Стеван КАЗИМИЋ, фагот (Сомбор, 25. XI 1954 – ), средња музичка школа и музичка академија, у СНП од 15. IX 1978. до 25. IX 1979. и од 11. IX 1980.

Маргита КАКОЊИ, виолина (Сатмар, Мађарска, 27. VI 1944 – ), први степен музичке академије, у СНП од 16. VIII 1970. до 15. VIII 1972.

Алберт КАТАРИВАС, удараљке, у СНП хонорарно у сезони 1974/75.

Алојз КАУЧИЋ, обоа (Горња Радгона, Словенија, 24. IV 1913 – ?), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1953. до 31. VIII 1954. и од 16. VIII 1960. до 15. VIII 1963.

Емилијан КАЧИНА, флаута, у СНП хонорарно од 1. II 1946. до 15. IX 1946.

Калман КЕКЕЊИ, виолина (Нови Сад, 24. IX 1939 – ), шест разреда ниже музичке школе, у СНП од 1. IX 1961. до 8. III 1962.

Михаило КЕЛБЛИ (в)

Золтан КЕНДЕРЕШИ, виола (Зрењанин, 11. XII 1962 – ), средња музичка школа, у СНП од 26. VIII 1985. до 31. XII 1989.

Ђула КЕЊЕРЕШ, обоа (Кечкемет, Мађарска, 24. VIII 1946 – ), музичка академија, у СНП од 1. X 1968. до 15. VIII 1974.

Јанош КЕЊЕРЕШ, фагот (Кечкемет, Мађарска, 4. XI 1939 – ), музичка академија, у СНП од 25. IX 1965. до 15. VIII 1973.

Лајош КЕСЕГИ, обоа (Србобран, 15. VIII 1910 – Нови Сад, 10. IV 1975), војна музичка школа, у СНП од 1. IX 1945. до 15. VIII 1965.

Јене КЕЧКЕШ, фагот (Сента, 9. VII 1908 – ?), основна школа, у СНП од 1. XII 1945. до 25. IV 1963.

Карл КНАЈП, флаута (Зрењанин, 21. VII 1942 – ), музичка академија, у СНП од 1. IX 1970. до 31. X 1974.

Јосип КОВАЧ, виола, концертмајстор (Темишвар, Румунија, 2. IV 1925 – ?), средња музичка школа и једна г. музичке академије, у СНП од 1. VI 1954. до 30. IX 1958, од 1. XI 1958. до 31. VIII 1959, од 6. I 1966. до 22. V 1966. и од 1. IX 1970. до 30. IV 1984.

Мирко КОВАЧ, виолончело (Суботица, 25. XII 1931 – ), војна музичка школа, у СНП од 1. X 1963. до 15. VIII 1965. и од 1. X 1976. до 10. III 1980.

Нандор КОВАЧ, виолина (Нови Сад, 20. XI 1947 – ), два разреда средње музичке школе, у СНП од 2. IX 1967. до 31. VIII 1970.

Ружица КОВАЧ, виолина (Куманово, Македонија, 14. VII 1939 – ), средња музичка школа и музичка академија, у СНП од 1. X 1966. до 15. X 1969.

Ференц КОВАЧ, контрабас (Мирковац, Бели Манастир, Хрватска, 8. IV 1955 – ), машинско-техничка школа, у СНП од 1. XII 1981. до 31. VIII 1989.

Шандор КОВАЧ, виола (Нова Црња, 7. II 1945 – ), средња музичка школа, у СНП од 3. IX 1964. до 30. XI 1966.

Светозар КОВАЧЕВИЋ (в)

Стјепан КОСТА, удараљке (Беч, Аустрија, 13. V 1892 – ?), Конзерваторијум у Бечу, у СНП од 15. XI 1945. до 1. XI 1950. и хонорарно од 1. IX 1957. до 15. VII 1968.

Мартин КРАУТХАКЕР, труба (Братонци, Мурска Собота, Словенија, 19. X 1912 – Нови Сад, 14. II 1977), војна музичка школа, у СНП од 1. I 1951. до 31. V 1967.

Звонимир КРСТИЋ, контрабас (Плавна, 10. I 1953 – Ратково, 26. XI 2020), средња музичка школа, у СНП од 10. IX 1977. до пензионисањa 10. I 2018.

Радојко КУЗМАНОВИЋ, тромбон, у СНП хонорарно од 10. XII 1962. до 30. VI 1963.

Ирена КУНСТ, виола (Нови Сад, 21. XI 1918 – ?), четири разреда гимназије, у СНП од 1949. до 31. VIII 1951.

Фрањо КУРИНА, виола (Хоргош, 1912 – ?), пет разреда основне школе, у СНП од 1. IX 1954. до 31. VIII 1955.

Андрија ЛАЗАР, виолина (Нова Црња, 20. IV 1900 – ?), музичка школа, у СНП 1947.

Драгомир ЛАЗАРЕВИЋ, фагот (Борча, 11. XII 1921 – Нови Сад, 12. VI 1990), Војна музичка школа у Вршцу, у СНП од 1. IX 1962. до 7. III 1977.

Ђула ЛАКАТОШ, виолина (Оџаци, 1. II 1943 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1971. до 30. XI 1973.

Имре ЛАКАТОШ, виолина (Нови Сад, 4. VI 1959 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1980. до 6. VII 1983. и од 1. VIII 1984. до 14. XI 1999.

Павле ЛАКАТОШ, виолина (Суботица, 8. IX 1939 – ), три г. средње музичке школе, у СНП од 1. IX 1957. до 15. VIII 1961.

Атила ЛАСЛО, удараљке (Клуж, Румунија, 2. XII 1961 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1983. до 1. XII 2000.

Петер ЛАСЛО, контрабас (Зрењанин, 19. XI 1912 – ?), средња музичка школа, у СНП од 1. VIII 1947. до 31. VIII 1951. од 1. II 1952. до 31. VIII 1953, од 1. X 1954. до 31. VIII 1955. и од 1. IX 1963. до 31. III 1977.

Тибор ЛАСЛО, виолина, концертмајстор (Суботица, 25  IX 1946 – ), музичка академија, у СНП од 27. IX 1965. до 30. VI 1966. и од 16. X 1971. до 14. IX 1974.

Ференц ЛАСЛО, виолина (Нови Сад, 7. III 1955 – ), основна и средња музичка школа, у СНП од 1. IV 1973. до 31. XII 1973.

Фрања ЛАСЛО, виолина (Зрењанин, 1937 – ), у СНП од 1. III 1962. до 30. VI 1962.

Лаура ЛЕВАИ-АКСИН, флаута (Суботица, 21. III 1962 – ), средња музичка школа, у СНП од 20. X 1980. до 31. I 1981. и од 1. VII 1984. до 30. IX 1986.

Валтер ЛЕШАНЦ, харфа, у СНП хонорарно од 7. X 1953. до 13. X 1953.

Рудолф ЛЕШНИК, виолина (Марибор, Словенија, 23. III 1914 – ?), војна музичка школа, у СНП од 1. IX 1953. до 15. VIII 1961.

Јосип ЛУКЕНИЋ, кларинет (Зрењанин, 1930 – ), у СНП од 1. IX 1955. до 31. VIII 1956.

Емина ЛУКИН, виолина (Темишвар, Румунија, 12. IX 1963 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IV 1985. до 31. VIII 1986.

Миомир МАКСИМЧЕВ, виола (Зрењанин, 13. III 1955 – ), средња музичка школа и музичка академија, у СНП од 16. X 1980. до 31. XII 1981.

Илона МАЛУШЧИК, виолина (Нови Сад, 7. VIII 1947 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1967. до 31. XII 1968.

Томислав МАНЕВСКИ, виолончело (Битољ, Македонија, 25. III 1956 – ), музичка академија, у СНП од 1. XI 1983. до 2. II 1985.

Јулио МАТИЋ, корепетитор (Херцег Нови, Црна Гора, 1937 – ), музичка академија, у СНП хонорарно од 1. XI 1960. до 30. VI 1961.

Димитрије МАРКОВИЋ, виолина (Крагујевац, 16. X 1914 – ?), војна музичка школа, у СНП од 1. VI 1946. до 30. XI 1961.

Дубравко МАРКОВИЋ, труба (Сарајево, 24. V 1942 – ), у СНП од 16. VIII 1970. до 15. VIII 1971.

Иван МАРУШЕВИЋ (в)

Барна МАТЕ, флаута (Сентандреја, Мађарска, 14. III 1945 – ), гимназија и музичка академија, у СНП од 1. IX 1968. до 15. VIII 1969.

Мирко МАТОШИН, контрабас, војна музичка школа, у СНП од 1. IX 1953. до 31. VIII 1954.

Ладислав МЕНЕШИ, хорна (Ада, 18. IV 1910 – ?), пет разреда основне школе, један разред грађанске школе и војна музичка школа, у СНП од 1. XII 1945. до 15. VIII 1965.

Ибрахим МЕРЏИЋ, хорна (Сарајево, 16. IX 1933 – ), средња музичка школа, војна музичка школа, музичка академија и факултет политичких наука, у СНП од 1. III 1961. до 15. VIII 1962.

Петар МЕСАРОШ, труба (Јазово, 11. V 1914 – ?), четири разреда основне школе, четири разреда грађанске школе и средња музичка школа, у СНП од 7. XII 1945. до 15. VIII 1968.

Анте МИЛАЧИЋ, труба (Биоград на мору, Хрватска, 1934 – ), музичка академија, у СНП од 23. VI 1958. до 15. VII 1960.

Драган МИЛКОВ, контрабас (Нови Сад, 6. II 1954 – ), гимназија, у СНП од 17. IX 1974. до 15. I 1977.

Антоније МИЛОШЕВИЋ, кларинет (Крагујевац, 15. IV 1910 – ?), војна музичка школа, у СНП од 1. II 1955. до 31. XII 1965.

Милош МИЛОШЕВИЋ, флаута (Сплит, Хрватска, 4. V 1920 – ?), докторат правног факултета и диплома филозофског факултета, у СНП од 1947. до 1948.

Никола МИЛОШЕВИЋ, фагот (Београд, 26. X 1922 – Нови Сад, 6. XI 1978), четири разреда основне школе, два разреда грађанске школе и војна музичка школа, у СНП од 16. IX 1954. до 31. VII 1977.

Зоран МУЛИЋ (в)

Станимир МУНЋАН, у СНП од 15. XII 1945. до 31. VII 1946.

Иштван НАЂ, виолина (Суботица, 24. II 1937 – ), музичка академија, у СНП од 1. X 1966. до 15. VIII 1967.

Јанош НАЂ, труба (Нови Сад, 10. VIII 1949 – ), средња музичка школа, у СНП од 16. VIII 1972. до пензионисања, 30. IX 2012.

Фрања НАЂ, виолина (Кула, Бачка, 5. V 1896 – ?), средња музичка школа, у СНП од 1. XII 1950. до 31. VIII 1954.

Драгана НАНИЋ-ОГЊЕНОВИЋ, фагот (Нови Сад, 1. I 1947 – ), музичка академија, у СНП од 16. VIII 1973. до пензионисања, 30. XII 2012.

Лудвиг НЕМЕЧЕК, труба (Београд, 20. XII 1923 – Нови Сад, 8. V 1997), средња музичка школа, у СНП од 16. IX 1964. до 15. VIII 1966. и од 11. IX 1968. до 26. V 1980.

Предраг НИКОЛИЋ, труба (Београд, 11. V 1942 – ), први степен уметничке академије, у СНП од 20. IX 1969. до 31. V 1970.

Слободан НОВАКОВИЋ, флаута (Бања Лука, 26. II 1960 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. VI 1981. до 22. VII 1982.

Архангело НОВНЕЛО, виола (Бари, Италија, 1912 – ?), у СНП хонорарно од 1. IX 1953. до 31. VIII 1954.

Ђула ОЛАХ (в)

Шандор ОЛАХ, тромбон (Темерин, 24. XI 1929 – ?), четири разреда средње музичке школе, у СНП од 1. IX 1959. до 15. IX 1979.

Велимир ПАВЛОВИЋ (в)

Раденко ПАВЛОВИЋ, виолина (Чачак, 26. VII 1905 – ?), у СНП од 1. IX 1953. до 30. IV 1963.

Ђанфранко ПАЗЕЛО, обоа (Ферара, Италија, 1. XI 1928 – ?), музички конзерваторијум, у СНП од 15. I 1955. до 31. VIII 1955. и од 16. VIII 1968. до 15. VIII 1974.

Иштван ПАЛИНКАШ, хорна (Сента, 30. V 1942 – Мишелук, Сремска Каменица, 23. III 2022), музичка академија, у СНП од 1. X 1968. до 31. I 1982. и од 1. II 1983. до пензионисања, 21. VIII 2002.

Оскар ПАНДИ (в)

Срећко ПЕЈИЋ, виолончело (Ужице, 4. IV 1930 – ), четири разреда музичке школе, у СНП од 1. IX 1960. до 15. VIII 1962.

Анушка ПЕЈОВИЋ, корепетитор (Малоле Бен, Француска, 20. X 1964 – ), средња музичка школа, у СНП од 26. VIII 1985. до 31. VIII 1988.

Андраш ПЕНЗЕШ, виолина (Сегедин, Мађарска, 10. VI 1942 – ), у СНП од 1. IX 1960. до 16. VIII 1961.

Станислав ПЕРДАН, труба (Шкедењ, Трст, Италија, 4. V 1914 – ?), војна музичка школа, у СНП од 1. IX 1953. до 3. XI 1971.

Маријана ПЕРИЋ, виолончело (Призрен, 2. VI 1961 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1985. до пензионисања, 11. IX 2007.

Димитрије ПЕРЛИЋ, виолина, у СНП 1946.

Агнеш ПЕРЧЕВИЋ, виолина (Нови Сад, 26. IX 1964 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1985. до 31. III 1986.

Зоран ПЕТКОВИЋ, контрабас (Перућац, Србија, 1. XII 1955 – ), гимназија, у СНП од 19. IV 1981. до 15. VIII 1982.

Филип ПЕТРОВ, виолина (Софија, Бугарска, 20. III 1935 – ), музички конзерваторијум, у СНП од 19. VI 1964. до 8. IV 1968.

Јован ПЕТРОВИЋ, виолина (Крушедол, Срем, 30. XI 1909 – ?), четири разреда основне школе, у СНП од 1. X 1949. до 30. IV 1950. и од 1. VIII 1953. до 31. VIII 1954.

Тодор ПЕТРОЊЕ (в)

Фердинанд ПИЖЕТА, контрабас (Ладањ, Хрватска, 11. V 1914 – ?), војна музичка школа, у СНП од 1. X 1952. до 30. IX 1959.

Јулије ПИШЛАР (в)

Станислав ПИШЛАР, виолончело (Винковци, 2. I 1936 – Нови Сад, 7. III 2012), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1960. до 15. VIII 1962. и од 1. IX 1967. до пензионисања, 22. IV 1994.

Никола ПОПОВ (Сканданско, Благојевград, Бугарска, 8. XI 1905 – ?), средња музичка школа, у СНП хонорарно од 1. IX 1964. до 15. VIII 1965.

Марко ПРИКИДАНОВИЋ, виола (Бачалмаш, Мађарска, 16. VI 1928 – ?), војно музичко училиште, у СНП од 26. III 1973. до 3. II 1979.

Звонимир ПРОСЕНИК, контрабас (Бјеловар, Хрватска, 1. VIII 1916 – ?), у СНП од 16. VIII 1962. до 15. VIII 1963.

Бранко ПУГАР, кларинет (Копривница, 12. XII 1927 – Нови Сад, 26. VI 1978), војна музичка школа, у СНП од 1. X 1961. до смрти.

Владимир ПУШКАШ, обоа (Нови Сад, 24. IV 1959 – ), гимназија, у СНП од 9. I 1981.

Ђорђе РАДОВНИКОВИЋ, тромбон (Сплит, 13. III 1949 – ), средња музичка школа и виша поморска школа, у СНП од 1. X 1979. до 15. X 1979.

Паун РАДОСАВЉЕВИЋ, виолина (Шабац, 10. IV 1893 – ?), основна школа, три разреда гимназије и музичка школа, у СНП од 1945. до 1. XI 1950.

Стеван РАДОСАВЉЕВИЋ, хорна (Зрењанин, 10. IV 1922 – Крк, Хрватска, 31. VIII 1984), војна музичка школа и музичка академија, у СНП од 1958. до 1960.

Драги РАНЂЕЛОВИЋ, виолончело (Бивоље, Крушевац, 22. XI 1960 – ), у СНП од 1. I 1986. до 10. IV 1989.

Верослав РАНЧИЋ, харфа (Алексинац, 4. VI 1936 – ), музичка школа, у СНП од 16. VIII 1960. до 15. VIII 1961.

Јован РАЦ (в)

Рудолф РЕБ, виолина (Бечеј, 15. V 1956 – ), средња музичка школа, у СНП од 19. IV 1981. до 24. XII 1984.

Маргита РЕПАЦ, флаута (Суботица, 10. III 1946 – ), музичка академија, у СНП од 1. IV 1977. до 6. XI 1979.

Франц РЕСНЕР, виолина (Берн, Швајцарска, 9. IX 1927 – ?), у СНП од 22. IX 1948. до 1950.

Андрија РИТЕР, виолина (Вуковар, 20. X 1901 – ?), пет разреда основне школе, музику учио приватно, а затим у средњој музичкој школи, у СНП од 1. I 1951. до 15. VIII 1967.

Леополд РИХНОВСКИ, контрабас (Требић, Чехословачка, 13. XI 1891 – ?), у СНП хонорарно од 1. X 1952. до 31. VII 1953.

Олгица САВИН, флаута (Зрењанин, 1. III 1950 – ), средња музичка школа и виша педагошка школа, у СНП од 1. IX 1973. до 2. IX 1974.

Риста САВИЋ, тромбон (Ниш, 14. I 1917 – ?), војна музичка школа, у СНП од 1. XI 1957. до 31. III 1964.

Ласло САЈКО, кларинет (Будисава, 23. X 1941 – ), учитељска школа и средња музичка школа, у СНП од 16. VIII 1963. до 30. XI 1966.

Људевит СЕДЛАЧЕК (в)

Стеван СЕКУЛИЋ, виола (Бачко Градиште, 13. V 1923 – ?), средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1955. до 15. VIII 1963.

Александар-Шандор СЕНАШИ, корепетитор (Нови Сад, 13. V 1920 – Нови Сад, 24. XII 1985), два разреда грађанске школе и четири г. музичког конзерваторијума, у СНП од 16. IV 1973. до 10. XII 1974.

Карло СЕНАШИ (в)

Ладислав СЕНАШИ, виолина (Нови Сад, 10. I 1918 – ?), четири разреда грађанске школе и средња музичка школа, у СНП од 1. IV 1973. до 31. VII 1980.

Милан СЕНКОВИЋ, труба (Беочин, 15. I 1956 – Беочин, 21. IV 2016), средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1979. до превременог пензионисања, 15. IX 2007.

Радомир СИБИНОВИЋ, кларинет, у СНП од 1. IX 1952. до 28. II 1955.

Јанош СИЛАЂИ, контрабас (Јеременовци, Банат, 12. XII 1936 – Нови Сад, 6. VI 1994), средња музичка школа и музичка академија, у СНП од 1. IX 1965. до смрти.

Ђорђо СИЛАНИ, виола (Трст, Италија, 1918 – ?), у СНП хонорарно од 1. XI 1954. до 31. VIII 1955.

Антон СИЛБЕРХОЛЦ, контрабас (Рума, 10. XII 1893 – ?), четири разреда основне школе и војна музичка школа, у СНП од 1. X 1946. до 1. XI 1950.

Ева СИТАР, виолина (Будимпешта, Мађарска, 12. I 1943 – ), средња музичка школа, у СНП од 14. IX 1968. до 26. IX 1968.

Катарина СКЕНДЕРОВИЋ-СУВАЧАРЕВ, флаута (Нови Сад, 19. I 1949 – ), средња музичка школа и први степен музичке академије, у СНП од 18. VIII 1969. до 23. IV 1981.

Михаил СКИБА, виолончело (Видин, Бугарска, 21. VIII 1935 – ), средња музичка школа, у СНП од 16. X 1968. до 31. VIII 1969.

Фрањо СКУХАЛО, у СНП 1949.

Никола СРДИЋ, кларинет (Београд, 2. VI 1952 – ), музичка академија, у СНП од 1. XI 1975. до 15. IX 1976.

Силвија СТАН, виолина (Фоскани, Румунија, 17. VIII 1960 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. IX 1985. до 31. VIII 1986.

Предраг СТАНИЋ, виолина (Сарајево, 14. XI 1936 – ), први степен музичке академије, у СНП од 1. IX 1966. до 4. IX 1967.

Миладин СТАНОЈЕВИЋ, удараљке (Готовуша, Србија, 18. III 1950 – ), пет разреда основне школе, у СНП од 1. XI 1975. до 14. XI 1975.

Саша СТЕВАНОВИЋ, флаута (Нови Сад, 19. VI 1961 – ), средња музичка школа, у СНП од 26. VIII 1985.

Домнита-Мариана СТОЕНЕСКУ, виолончело (Букурешт, Румунија, 18. XI 1949 – ), музичка академија, у СНП од 1. X 1983. до 6. X 1983.

Будимир СТОЈАНОВИЋ, контрабас (Мраморак, Ковин, 13. XI 1952 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1982. до 31. VIII 1987.

Марко СТОКАНОВИЋ (в)

Мирјана СУБОТИН, флаута (Нови Сад, 29. VI 1952 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1975. до 24. XII 1976.

Ћезидио СУЗИНИ, виола (Пескара, Италија, 20. IV 1916 – ?), музички конзерваторијум, у СНП хонорарно од 1. IX 1961. до 30. IX 1964.

Ратко ТАСЕВСКИ, кларинет (Куманово, Македонија, 7. VIII 1939 – ), музичка академија, у СНП од 16. VIII 1965. до 26. IX 1966.

Махмут ТАХИРОВИЋ, хорна (Бијељина, БиХ, 25. X 1940 – ), музичка академија, у СНП од 1. IX 1976. до 7. XII 1976.

Дарко ТИКВИЦКИ, флаута (Суботица, 10. V 1955 – ), музичка академија, у СНП од 1. II 1980. до 4. IV 1982. и од 10. III 1983. до 30. IX 1984.

Хрвоје ТИКВИЦКИ, виолончело (Суботица, 30. IV 1952 – ), музичка академија, у СНП од 15. II 1981. до 1. X 1990.

Живојин ТОДОРОВИЋ, тромбон (Крагујевац, 2. VIII 1921 – ?), војна музичка школа, у СНП од 16. IX 1947. до 15. VIII 1965.

Ђула ТОЛ, виолина (Бечеј, 12. II 1959 – ), основна школа, у СНП од 19. X 1982. до 4. IX 1983.

Антон ТОТ (в)

Клаудија ТОТ, виолончело (Осијек, Хрватска, 4. II 1927 – ?), музичка академија, у СНП хонорарно у сезони 1946/47.

Добривоје ТОШИЋ, војна музичка школа, у СНП од 1. IX 1953. до 30. XI 1953.

Левче ТРАЈКОВСКИ, хорна (Кладник, Кичево, Македонија, 18. XII 1941 – ), први степен музичке академије, у СНП од 16. VIII 1965. до 23. IX 1967.

Павел ТУДОР, труба (Печинеага, Румунија, 29. VII 1927 – ?), гимназија, у СНП од 1. X 1981. до 30. VI 1984.

Милун ЋУКОВИЋ, обоа (Радоња, Србија, 5. I 1935 – Нови Сад, 6. X 2018), средња музичка школа, у СНП од 1. V 1958. до пензионисања, 26. II 1998.

Борислав УРОШЕВИЋ, удараљке (Голубац, Србија, 10. VI 1911 – Нови Сад, 13. XI 1997), војна капелничка школа и средња музичка школа, у СНП од 1. I 1958. до 30. IX 1970.

Чаба ФАРКАШ, фагот (Клуж, Румунија, 18. XI 1941 – ), музичка академија, у СНП од 1. II 1983. до 31. VIII 1986.

Шандор ФЕЈЕШ, туба, удараљке (Кањижа, 12. VIII 1926 – Нови Сад, 12. IV 1988), шест разреда основне школе и војна музичка школа, у СНП од 1. VII 1953. до 31. XII 1984.

Јурије Николајевич ФЕТКОВСКИ, труба (Тифлис, Русија, 6. I 1894 – ?), четири разреда гимназије и грађанска школа, у СНП од 1. VIII 1947. до 1. VI 1952.

Фердинанд ХАНЛ, виолина (Фонсдорф, Аустрија, 31. XII 1887 – ?), музичка школа и четири разреда гимназије, у СНП од 1. X 1945. до 30. IV 1954. и хонорарно од 1. V 1954. до 15. VII 1956.

Тибор ХАРТИГ (в)

Хасан ХАСАНОВИЋ, виолина (Лесковац, 26. I 1923 – ?), пет разреда гимназије и средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1951. до 31. VIII 1954.

Петер ХАТВАЊИ, удараљке (Бачка Топола, 29. VI 1920 – ?), војна музичка школа и средња музичка школа, у СНП од 1. XI 1945. до 31. VIII 1969.

Макс ХЕБЛИНГ, виолина (Беч, Аустрија, 26. IX 1902 – ?), пет разреда основне школе, четири разреда средње музичке школе и музичка академија, у СНП од 21. VI 1948. до 31. XII 1970.

Ђерђ ХЕРБЕРТ, хорна (Вемено, Мађарска, 21. VIII 1942 – ), средња музичка школа, у СНП од 7. X 1967. до 15. VIII 1969.

Ђорђе ХЕРЦЕНБЕРГЕР, туба (Нови Сад, 21. III 1926 – Београд, ?), четири разреда основне школе, у СНП од 10. IX 1977. до 31. VIII 1978.

Роберт ХЕРЦЕНБЕРГЕР, виолина (Суботица, 28. VI 1962 – ), први степен музичке академије, у СНП од 16. III 1985.

Стеван ХОЛОВИЋ, хорна (Бачка Топола, 13. VII 1925 – ?), један разред средње музичке школе, у СНП од 1. IX 1961. до 15. VIII 1963.

Карољ ХОРВАТ, концертмајстор (Суботица, 14. V 1950 – ), музичка академија, у СНП од 21. IX 1977. до 19. IX 2001.

Ласло ХОРВАТ, виола (Сушак, код Ријеке, 19. VI 1934 – ), средња музичка школа „Исидор Бајић“ у НСаду, Музичка академија у Бгду (1961), у СНП хонорарно од 1962. до 1969.

Бранко ХОУФ, тромбон (Загреб, Хрватска, 14. VI 1924 – Нови Сад, 24. XI 1980), музичка академија, у СНП од 16. VIII 1966. до смрти.

Фрања ХОШЕК, виолина, у СНП хонорарно у сезонама 1945/46. и 1946/47.

Исмет ХУСЕИНОВИЋ, виолина (Ниш, 30. XII 1938 – ), музичка академија, у СНП од 1. IV 1973. до 30. IX 1993.

Фрањо ЦВИТАНОВИЋ, виолончело (Сарајево, БиХ, 18. V 1908 – ?), у СНП од 1. IX 1953. до 31. VIII 1954. и од 1. IX 1955. до 15. VIII 1960.

Шандор ЦЕЛЕР, тромбон (Србобран, 9. II 1949 – ), средња музичка школа и први степен музичке академије, у СНП од 16. VIII 1969. до 30. XI 1974.

Драган ЦИЦОВИЋ, флаута (Калиновик, БиХ, 18. XII 1955 – ), средња музичка школа, у СНП од 15. IX 1978. до 15. IX 1979.

Иван ЧУКЉАШ, тимпани (Нове Плавце, Бјеловар, Хрватска, 31. XII 1934 – Нови Сад, 5. IX 2002), четири г. војног музичког училишта, у СНП од 16. VIII 1969. до 30. IX 1983.

Бела ШАРКЕЗИ, виолина (Сомбор, 16. IV 1920 – ?), четири разреда основне школе и један разред средње музичке школе, у СНП од 1. X 1950. до 31. V 1951. и од 1. IX 1955. до 31. VIII 1956.

Марија ШАУЛА, корепетитор, у СНП од 1. IX 1945. до 31. X 1946.

Обрен ШЕВАРЛИЋ, хорна (Гроцка, Србија, 24. II 1912 – Нови Сад, ?, VIII 1993), војна музичка школа, у СНП од 1. I 1947. до 31. III 1967.

Јосип ШЕН, виолина (Зрењанин, 25. I 1924 – ?), средња музичка школа, у СНП од 1. II 1951. до 31. V 1951, од 1. IX 1967. до 30. VI 1968. и од 1. IX 1969. до 30. VI 1970.

Франц ШИНДЛЕР, кларинет (Клајн Моран, Аустрија, 14. I 1907 – ?), у СНП хонорарно од 1. IX 1953. до 31. X 1956.

Даница ШКРБИНЦ, виолончело (Нови Сад, 1. VI 1957 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. X 1980. до 14. IV 1981.

Кармело ШКРБИНЦ, тимпани (Љубљана, 15. I 1910 – Нови Сад, 15. VI 1957), војна музичка школа, у СНП од 1. IX 1953. до смрти.

Олга ШЛЕМЕНДЕР-БАНОВЧАНИН, обоа (Нови Сад, 7. I 1951 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. I 1974. до пензионисања, 31. X 2009.

Фрања ШПЕС, тромбон (Марибор, Словенија, 8. XI 1907 – ?), два разреда занатске школе, у СНП 1949.

Ерне ШУРАЊИ, хорна (Јањина, 27. VIII 1953 – ), средња музичка школа, у СНП од 1. II 1982. до 10. IV 2000.

Ј. М. и В. В.

ОРЛОВ (Der Orlow) – оперета у 3 чина. Музика: Бруно Гранихштетен. Либрето: Ернест Маришка. Прво извођење у Бечу, 3. IV 1925, у нашој земљи 31. X 1925. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 25. X 1926. Превео: Радослав Веснић. – Рд. Р. Веснић, дир. Ф. Селински; М. Краљева (Нада), Д. Кранчевић (Џон Вош), К. Клеменчић (Жоли), Љ. Стојчевић (Хари), Б. Врачаревић (Фред), Ђ. Јечинац (Редброк), М. Душановић (Џон), Т. Хаџић (Шарл), Јаковљевић (Браун), М. Вебле (Степанов), М. Васић (Билетар), С. Јовановић (Абе), Г. Миковић (Хунтер), М. Михлова (Доли), И. Хорак (Дорошински). – Изведено 18 пута.

Прво извођење у СНП 11. X 1929. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. М. Краљ; И. Горски, М. Краљ, П. Матић, М. Мајић, Е. Миљуш, С. Савић, Д. Балковић. – Изведено 12 пута.

ЛИТ: С. Секулић-Цеца, Гостовање новосадског позоришта у Сомбору, Застава, 7. XI 1926; А-м, „Орлов“, оперета, премијера, Нови Сад, 1926, бр. 41, с. 5; К. Николић, „Орлов“, Нови Сад, 1928, бр. 39, с. 5; А-м, „Орлов“, Ново време, Стари Бечеј, 1931, бр. 42, с. 3; М., Гранихштетенова оперета „Орлов“, Нови Сад, 1932, бр. 7, с. 3.

В. В.

ОРЛОВИЋ Мара – драмска глумица (Вршац, 18. IV 1897 – ?). Завршила је основну школу и два разреда грађанске школе. Први пут је ступила на сцену 15. V 1921. у НП у Зрењанину. Надаље је играла у више позоришта где и њен супруг Милан Орловић (в): у СНП (1922), Градском позоришту у Нишу (1923-1925), у супруговом позоришту „Југ“ (1928), НП у Сарајеву (1928-1929), у трупи Д. Животића (1929-1930), поново у СНП (1930-1932), у НП на Цетињу (1932-1933), НП у Бањој Луци (1933-1934. и 1941-1943), НП у Сарајеву (1934-1941); после рата били су у саставу ансамбла ХНК у Згбу. Истакла се у карактерним улогама одмереном и реалистичном игром.

УЛОГЕ: Бланка (Госпођа полаже матуру) и у комадима Зона Замфирова и Три девојчице.

ЛИТ: А-м, „Зона Замфирова“ од Ст. Сремца, Нови Сад, 1930, бр. 4-5, с. 2; А-м, „Три девојчице“, музика Франца Шуберта у облику оперете, у преради Вертера, Нови Сад, 1930, бр. 48, с. 2.

Б. С. С.

ОРЛОВИЋ Милан – драмски глумац и редитељ (Ривица, Срем, 5. X 1899 – Задар, 5. VIII 1958). Завршио је гимназију и две г. студирао на Филозофском факултету у Бгду. Први пут је ступио на сцену 1919. у НП у Бгду као Буљубаша у Хајдук Станку. Од 1919. до 1920. био је ангажован у позоришту „Стерија“ у Вршцу. Крајем 1922. кратко време је био члан СНП; од 1923. до 1925. је радио у Градском позоришту у Нишу под управом Љубомира Рајичића Чврге; 1928. је једно време водио своје позориште „Југ“; од 1928. до 1929. био је у НП у Сарајеву, од 1929. до 1930. у трупи Душана Животића, од 1930. до 1932. поново у СНП у НСаду, од 1932. до 1933. у НП на Цетињу, од 1933. до 1934. у НП у Бањој Луци, од 1934. до 1941. опет у НП у Сарајеву и од 1941. до 1943.  други пут у Бањој Луци. Од 20. VI 1944. до 6. X 1945. био је у Југословенској народној армији, где је радио у културно-уметничком сектору, а од 1. XI 1945. до пензионисања, 1956, у ХНК у Згбу. Предавао је и на глумачкој академији у Згбу. Тридесетогодишњицу уметничког рада прославио је у Згбу 1. IV 1951. улогом Гојка Новаковића у Вечери Скендера Куленовића. У скоро свим позориштима радио је истовремено и као редитељ. Интелигентан, лепо образован, даровит и студиозан у раду и као глумац и као редитељ, стварао је подједнако успешно као драмски, карактерни и комични глумац, реалистичан, одмерен у уметничком изразу. Он је увек сигурно владао улогом и игром трудећи се да се одржи на уметничком нивоу. Његове режијске обраде су најчешће складне и брижљиво постављене инсценације. Његовом игром нису доминирали толико стваралачке емоције и полет колико солидно знање, одмереност и уметничка дисциплина.

РЕЖИЈЕ: Риђокоса.

УЛОГЕ: Ђорђе (Циганин), Антоније (Крвна освета на Корзици), Архиђакон (Звонар Богородичине цркве у Паризу), Џек (Карлова тетка), Рабинер Јаков Аронс (Три пута венчани), Мајор Ликонда (Свети пламен), Барон Тома од Урлиха (Црквени миш), Кнез Плато (Олимпија), Шујић (Пут од два до једног света), Чеда (Госпођа министарка), Лилиом (Лилиом).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 47, с. 2; Д. Хаднађев, Истину морамо рећи да смо зебли у срцу пре но што је позориште дошло у наше место, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 53, с. 3; А-м, „Риђокоса“ од Лукачија, Нови Сад, 1930, бр. 40, с. 3; А-м, „Трипут венчани“, комедија од А. Николсонове – премијера, и „Олимпија“, драма од Молнара – премијера, Нови Сад, 1930, бр. 41, с. 4; А-м, „Црквени миш“, весела игра од Л. Фодора,  Нови Сад, 1930, бр. 49, с. 3; А-м, „Риђокоса“, Југословенски дневник, 1931, бр. 3, с. 4; А-м, „Црквени миш“, Југословенски дневник, 1931, бр. 9, с. 2; В. М., „Свети пламен“, Југословенски дневник, 1931, бр. 13, с. 4; А-м, „Олимпија“, Југословенски дневник, 1931, бр. 20, с. 4; А-м, Гостовање СНП у Сомбору, Глас народа, Сомбор 1931, бр. 6, с. 2; В. Н., „Лилиом“, Југословенски дневник, 1932, бр. 235, 236, 238, с. 5.

Б. С. С.

ОРЛОВИЋ Петар – возач, шеф Возног парка (Плоча-Грачац, 18. IV 1943 – Раковац, 18/19. II 1989). Завршио је осмогодишњу школу и два разреда саобраћајне школе са испитом за квалификованог возача. У СНП је дошао из Туристичког предузећа „Путник“ 25. VIII 1980. и у њему радио до смрти.

Р. Б.

ОРОЗОВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ-КОСТИЋ Вукосава-Вука – в. КОСТИЋ-ОРОЗОВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ Вукосава-Вука

ОРТОН Џо (Joe Orton) – енглески драмски писац (Лестер, 1. I 1933 – Лондон, 9. VIII 1967). Отац му је био вртлар а мајка фабричка радница. После завршене средње школе бавио се различитим занимањима, за њега незанимљивим и бесперспективним, а затим је неочекивано добио стипендију за двогодишње школовање на Краљевској академији за драмску уметност у Лондону. Као глумац наступао је само четири месеца у једној провинцијској трупи. Неколико г. касније поново се појавио у театру, али сада као драмски писац. Пре свега је познат по драмама пуним црног хумора чије су теме углавном убиство, хомосексуализам, садизам и некрофобија: Будите добри према господину Слоуну (Entertaining Mr. Sloane, 1964), Пљачка (Loot, 1965), Шта је видео батлер (What the Butler Saw, 1967). Ове три целовечерње драме са још две радио-драме у једном чину чине цео његов драмски опус. Његова дела доживела су изузетан успех код публике и критике, што му је убрзо донело репутацију највеће наде савременог енглеског театра. Та бриљантно започета каријера имала је неочекиван крај, окрутан и језив. Шофер који је дошао да га одвезе на договор за екранизацију Пљачке нашао га је мртвог, располућене главе, а покрај њега је лежао његов пријатељ Кенет Хеливел, са којим је – пошто се развео од жене – живео неколико г. и којем је посветио своје прво дело – Будите добри према господину Слоуну. Лекари су констатовали убиство, а затим самоубиство барбитуратима. Отварањем тестамената утврђено је да су један другога именовали за наследника. У СНП је 1971. изведена његова Пљачка.

БИБЛ: Будите добри према г. Слоуну, драма у три чина, прев. Иво Јуриша, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1776; Пљачка, прев. Зденко Лешић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1723.

ЛИТ: М. Кујунџић, Веспазијанове одаје, Дневник, 16. X 1971; С. Божовић, Црни хумор на безболан начин, Индекс, 27. X 1971; П. М., Суђење комедији „Пљачка“, Политика експрес, 8. I 1972; В. Миросављевић, Позорница, судница, лудница, Дневник, 13. I 1972.

В. В.

ОРФ Карл (Carl Orff) – немачки композитор и диригент (Минхен, 10. VII 1895 – Минхен, 29. III 1982). Студирао је на Музичкој академији у Минхену, а затим радио као диригент у Минхену, Манхајму и Дармштату. Од 1919. делује у Минхену као композитор и педагог. У овом граду је заједно са Доротеом Гинтер 1924. основао школу за гимнастику, музику и плес. У настојању да код деце развије жељу за музицирањем служио се посебним дечјим инструментаријем (тзв. Орфов инструментариј). Творац је широко прихваћеног система музичког васпитања који се делимично примењује и изучава и код нас. Као композитор у почетку се огледао у најразличитијим жанровима вокалне и инструменталне музике, али је пун успех постигао тек у театру. Написао је преко 13 репертоарских сценских дела и већи број разних вокалних и инструменталних композиција од којих се важнијима сматрају: трилогија сценских кантата Тријумфи (Carmina burana, Catuli carmina, Тријумф Афродите) и опере Мудра девојка (Die Kluge) и Месец. До сопственог израза дошао је 1957. у сценској кантати Carmina burana (Буранске песме), писаној на основу профаних средњовековних текстова нађених у манастиру по којем је добила име. За исходиште својих дела О. не узима савремени живот и његову сложену проблематику, него налази побуде у тематици антике и симболичној легендарности средњег века. Користећи се новим односом између речи, покрета и музике, он се у свом језгровитом изразу подједнако ослања на народну музику и грегоријанско певање. У СНП су на репертоару била два О. дела: сценска кантата Кармина бурана и опера Мудра девојка.

М. Х.