МИХЛЕР Маргита – оперска певачица, сопран (Вршац, 20. I 1907 – Штутгарт, 3. VIII 1974). Похађајући музичку школу, коју је завршила 1937, певала је у оперском хору у НП у Бгду од 1. IX 1935. до 1. I 1948. и поново од 1. I 1950. до 31. III 1951. У СНП је била ангажована као солист Опере од 1. II 1951. до 31. VIII 1959. Каријеру је наставила у иностранству.

УЛОГЕ: Ћо-Ћо-Сан (Мадам Батерфлај), Ларина (Евгеније Оњегин), Лудмила (Продана невеста), Фраскита (Кармен), Амелија (Бал под маскама), Ђула (Еро с онога свијета).

ЛИТ: Н. Петин, „Мадам Батерфлај“, СВ, 7. VI 1951; М. Кујунџић, Бал под маскама, НС, 1954, бр. 77, с. 2; Н. Грба, „Евгеније Оњегин“ на сцени Новосадске опере, Дневник, 15. III 1955.

В. В.

МИХЛОВА Милка – певачица и балетска играчица (Загреб, 1899 – ?). У родном Згбу, где је похађала Балетску школу при ХНК од 1909. до 1912, презиме јој је писано: Michel. Од 1922. до 1925. је била чланица НК у Осијеку. Од 1925. до 1927. била је ангажована у НП у НСаду – тада већ више није плесала него је наступала искључиво као певачица у оперетама. Каријеру је наставила у Н-Оп. Живог и полетног сценског темперамента, заузимала је видно место у оперетском ансамблу новосадског НП и била веома омиљена код новосадске публике.

УЛОГЕ: Лиза (Грофица Марица), Перикола (Перикола), Мими (Adieu, Mimi), Дениза од Флавињија (Мамзел Нитуш), Маријета (Бајадера), Доли (Фраскита), Маргита (Шева), Мидили Ханум (Стамбулска ружа), Кло-Кло Мусташ (Кло-Кло), Орест (Лепа Јелена), Лици (Игра у срећу), Мис Моли (Гејша).

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, Гостовање гђице М. Михел у „Бајадери“, Застава, 31. V 1925; А-м, Летња активност српске Атине, Comoedia, 1925, бр. 41, с. 10; (Б. Ј.), Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 22, с. 7; О. С(уботи)ћ, „Игра у срећу“, Застава, 30. I 1926; А-м, „Грофица Марица“, оперета од Калмана, Нови Сад, 1926, бр. 9, с. 6-7; Р., Гостовање Новосадске оперете, Књижевни север, Суботица 1926, св. 4, с. 168; О. С(уботи)ћ, „Шева“, Застава, 26. V 1926; А-м, Повратак гце Михл, Застава, 6. X 1926; К. Н(иколић), „Лепа Јелена“, оперета, Нови Сад, 1927, бр. 3, с. 5; О. С(уботи)ћ, „Adieu, Mimi“, Застава, 1. III 1927; К. Николић, „Стамбулска ружа“, оперета, Нови Сад, 1927, бр. 11, с. 6; А-м, Оперета у Новом Саду, Застава, 12. X 1928.

В. В.

МИЦИЋ Јулка – драмска глумица (Нови Сад, 1878 – Београд, 28. XI 1968). Девојачко презиме јој је било Почуч; супруг јој је био глумац Љубомир Мицић (в). Први пут је ступила на сцену 1896. у нишком позоришту „Синђелић“, а затим је играла: 1897. у путујућој дружини Владе Поповића, 1899. у трупи „Србадија“ Димитрија Нишлића, у сезони 1907/08. кратко време у СНП у НСаду, од 1909. до 1911. код Николе Хајдушковића и Р. Млинарића, од 1911. до 1912. у НП на Цетињу и од 1913. до рата у Покрајинском позоришту у Дубровнику под управом Петра Ћирића. После Првог светског рата она и супруг су потпуно напустили позориште. Била је осредња драмска и карактерна глумица са лепом дикцијом и доста брижљива у карактеризацији ликова.

УЛОГЕ: Олга (Као пиле у кучинама), Емика (Мишоловка).

ЛИТ: Р., Као пиле у кучинама, Позориште, НСад 1907, бр. 26, с. 157-158; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Мишоловка“, шаљива игра у три чина, написао Густав Давис, превео Ј. Грчић, Браник, 1908, бр. 15, с. 3.

Б. С. С.

МИЦИЋ Љубомир-Лала – драмски глумац (Панчево, 1. или 3. I 1874 – Београд, 22. III 1950). Завршио је трговачку школу у Бгду. Први пут је ступио на сцену септембра 1890. у путујућој дружини Михаила Пешића и у њој остао до 1893, а 1894. је био у позоришту Богобоја Руцовића код „Коларца“ у Бгду. Исте г. је наступао у путујућој дружини Михаила Хаџи-Динића. Од 1895. до 1897. је био у нишком „Синђелићу“, од краја 1897. до априла 1899. у СНП у НСаду; крајем 1899. краће време је са Димитријем Нишлићем водио путујућу дружину „Србадија“, 1900. је сâм водио трупу по Србији, 1901. са Владом Поповићем, а од 1902. до 1905. поново самостално. У позоришној трупи Загребачке филијале под управом Михаила Марковића Ерчуге био је 1906. Од 1907. до 1908. је поново ангажован у СНП у НСаду, од 1909. до 1911. у путујућој дружини Н. Хајдушковића и Р. Млинарића, од 1911. до 1912. је био глумац и редитељ у НП на Цетињу, од 1913. до 1914. у Покрајинском казалишту у Дубровнику под управом Петра Ћирића. Од 1917. до 1919. играо је у путујућој трупи Р. Динуловића и Н. Хајдушковића, а затим је, са супругом Јулком (в), такође глумицом, потпуно напустио позориште и посветио се трговини и индустрији и обогатио се, а бавио се и поезијом. Успешно је тумачио драмске и карактерне улоге. У игру је уносио јак темперамент, лепу осећајност и животни реализам. Његова дикција је била тонски пријатна и изражајно одмерена. Спадао је међу глумце новије реалистичке школе са студијом у карактеризацији ликова и у психолошкој анализи.

УЛОГЕ: Гроф Роби (Психе), Брасет (Карлова тетка), Ђорђе (Брбљуша), Лансло (Присни пријатељи), Момак (Максим), Жермен (Себичњак), Петар Шнипс (Корак у страну), Прокоп (Лажни цар Димитрије), Жикић (Јасмина и Ирена), Звездан (Прибислав и Божена), Петар морнар (Сестре), Ханке (Ханела), Ђорђе (Крајишкиња).

ЛИТ: Ј. Грчић, Сезона Српског народног позоришта 1898, ЛМС, књ. 195, с. 174; Ј. Хр(аниловић), Карлова тетка, Позориште, НСад 1898, бр. 9, с. 46-47; П., Карлова тетка, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 41, с. 4.

Б. С. С.

МИЏОР Славко – преводилац (из Згба). Заједно са Маријом Даниром (в) превео је комедију Сапутници Јана де Хартога, која је у СНП изведена 31. III 1956.

БИБЛ: Јан де Хартог, Сапутници, комедија у три чина и седам слика, прев. С. Миџор и М. Данира, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 583.

МИШ – шала у 2 чина. Написао: Милоје Коча.

Праизвођење у СНП 22. XII 1932. у Вршцу. – Рд. П. Матић; С. Савић (Геца), М. Динићка (Марија), М. Штефанекова (Љубица), Ј. Јевтићева (Јелена), Х. Вугринчићева (Јевросима), Р. Ферари (Служавка), М. Миљуш (Младен), Л. Лазаревић (Јован), Г. Николић (Стеван). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: М. В. И., Српско народно позориште из Новог Сада, Панчевачка недеља, 1933, бр. 15, с. 2.

В. В.

МИШ (La souris) – весела игра у 3 чина. Написао: Едуар Пајрон. Прво извођење у Паризу, 18. XI 1887, у нашој земљи 12. II 1889. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 14. VI 1920. Превео: Душан Л. Ђокић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у СНП 14. VII 1930. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

БИБЛ: Е. Пајрон, Миш, прев. Ј. Романић, Згб б. г.

В. В.

МИШЕЛ Марк-Антоан-Амеде звани МАРК-МИШЕЛ (Marc Michél) – француски драмски писац (Марсеј, 22. VII 1812 – Париз, 12. III 1868). У Марсеју је живео до 1834, бавећи се разним пословима. Затим је отишао у Париз, повезао се са тамошњим литерарним круговима и почео да пише елегичне песме за књижевне ревије и часописе. Упознавши се са Лабишем (в), Лефранком, Делакуром (в) и још неким другим позоришним писцима, дефинитивно се определио за водвиљ, којим се бавио, као искључивом професијом, до краја живота. Највећим делом свога комедиографског рада припадао је Лабишевој „радионици водвиља“. У огромној продукцији којом је требало да се непрекидно задовољава права помама тадашње париске публике за комадима лаког жанра, М. је сарађивао са Лабишем на преко четрдесет водвиља које су заједнички потписали. Од њихових заједничких комада СНП је извело три: Пргав човек (1903), Зет или Једва стече зета (1905, 1925) и Флорентински шешир или Сламни шешир (1925, 1975). У сарадњи са другим писцима (Боплан, Лефранк, Делакур) написао је још много лаких и веома забавних позоришних текстова, чији број није тачно утврђен. Рачуна се да је са Лабишем и са другима, за више од две деценије, радио на више од сто водвиља. У неколико махова појавио се и као самосталан аутор.

БИБЛ: Једва стече зета, шала у једном чину, НСад-Скопље 1934; Сламни шешир, прев. Вјенцеслав Капурал, НСад 1974. и ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1870; Флорентински шешир, комедија у пет чинова с куплетима, прев. Живојин Петровић, НСад 1974. и ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1985; Једва стече зета, комедија у једном чину, прев. Милован Ђ. Глишић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 562.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1906, бр. 3, с. 95; Б. Ј., Е. Лабиш и М. Мишел: „Флорентински шешир“; редитељ Р. Веснић, Јединство, 12. II 1925; А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 12, с. 7.

В. В.

МИШЕЛ ПЕРЕН ИЛИ УХОДА ПРОТИВ СВОЈЕ ВОЉЕ (Michel Perrin) – шаљива игра у 2 раздела. Написали: Жозеф Мелвил и Шарл Диверије. Прво извођење у Паризу, 19. II 1834.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 7. III 1863. у НСаду. Превео с немачког: Лаза Телечки. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – П. Маринковић (Мишел Перен), Н. Зорић (Фуше), П. Видаковић (Дезоне), Н. Недељковић (Јулије), Л. Телечки (Бернар), Ј. Кирковићева, М. Цветковићка (Терезка). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 6. V 1867. у Великом Бечкереку. – П. Маринковић (Мишел Перен), С. Андријевић (Фуше), Д. Ружић (Дезоне), Н. Недељковић (Јулије), Л. Телечки, Л. Поповић (Бернар), М. Гргурова, С. Максимовићка (Терезка). – Изведено 11 пута.

Премијера у СНП 30. I 1874. у НСаду. – Д. Ружић (Мишел Перен), Н. Зорић (Фуше), А. Сајевић (Дезоне), В. Марковић (Јулије), Н. Недељковић (Бернард), И. Сајевићка (Тереска), Ђ. Соколовић (Вратар), А. Лукић (Први званичник), П. Добриновић (Други званичник), Ј. Божовић (Први младић), Љ. Петровић (Други младић), Г. Пешић (Жандар). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 24. X 1905. у Осијеку (са једночинком После игранке). – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Мишел Перен), Д. Матејићка (Тереска), Д. Спасић (Фуше), К. Васиљевић (Дезоне), М. Матејић (Јулије), А. Стојановић (Бернард), Р. Спиридоновић (Први младић), С. Лијанка (Други младић), В. Виловац (Вратар), Д. Кранчевић (Секретар). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, У четвртак, 7. марта: „Мишел Перен или Увода против воље“, весела игра у две радње од Мелвила и Диверијера, прерадио Л. Телечки, Србски дневник, 1863, бр. 56, с. 4; А-м, Србско народно позориште, Н. Сад, 7. III 1863. „Мишел Перен или увода против воље“, Даница, 1863, бр. 10, с. 159-160; А-м, У четвртак, 7. марта: „Мишел Перен или увода против воље“, весела игра у две радње, превео Л. Телечки, редитељ друштву, Јавор, 1863, бр. 7, с. 110; А-м, Србско народно позориште, Сомбор, 16. XI 1863. „Мишел Перен“, Даница, 1863, бр. 51, с. 813-814; А-м, У четвртак, 23. јануара: „Мишел Перен“, Србски дневник, 1864, бр. 11, с. 4; А-м, У четвртак, 23. јануара играо се комад „Мишел Перен“ или „Увода преко воље“, Напредак, НСад 1864, бр. 13, с. 4; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 32, с. 766; А-м, „Мишел Перен“, Позориште, НСад 1874, бр. 17, с. 66-67; А-м, У уторак, 14. фебруара одржана је комедија „Мишел Перен“, Слога, Сомбор 1906, бр. 9, с. 2-3; А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1906, бр. 3, с. 95.

В. В.

МИШИЋ Видосава – финансијски књиговођа (Равно Село, код Врбаса, 23. VII 1952 – ). Завршила је Вишу економско-комерцијалну школу у НСаду 1974, а други степен студија на Економском факултету у Суботици 1981. Радила је у предузећу „Маркетинг“ у НСаду од 5. XI 1974. до 5. VIII 1976, па у „Генералекспорту“ у Бгду од 24. I до 23. III 1977. У СНП је ангажована као финансијски књиговођа-аналитичар од 24. I 1978. Уз рад је дипломирала на Економском факултету и из СНП је 22. X 1985. отишла у новосадско Позориште младих за шефа рачуноводства.

Ј. М.