МИШЕЛ Марк-Антоан-Амеде звани МАРК-МИШЕЛ (Marc Michél) – француски драмски писац (Марсеј, 22. VII 1812 – Париз, 12. III 1868). У Марсеју је живео до 1834, бавећи се разним пословима. Затим је отишао у Париз, повезао се са тамошњим литерарним круговима и почео да пише елегичне песме за књижевне ревије и часописе. Упознавши се са Лабишем (в), Лефранком, Делакуром (в) и још неким другим позоришним писцима, дефинитивно се определио за водвиљ, којим се бавио, као искључивом професијом, до краја живота. Највећим делом свога комедиографског рада припадао је Лабишевој „радионици водвиља“. У огромној продукцији којом је требало да се непрекидно задовољава права помама тадашње париске публике за комадима лаког жанра, М. је сарађивао са Лабишем на преко четрдесет водвиља које су заједнички потписали. Од њихових заједничких комада СНП је извело три: Пргав човек (1903), Зет или Једва стече зета (1905, 1925) и Флорентински шешир или Сламни шешир (1925, 1975). У сарадњи са другим писцима (Боплан, Лефранк, Делакур) написао је још много лаких и веома забавних позоришних текстова, чији број није тачно утврђен. Рачуна се да је са Лабишем и са другима, за више од две деценије, радио на више од сто водвиља. У неколико махова појавио се и као самосталан аутор.

БИБЛ: Једва стече зета, шала у једном чину, НСад-Скопље 1934; Сламни шешир, прев. Вјенцеслав Капурал, НСад 1974. и ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1870; Флорентински шешир, комедија у пет чинова с куплетима, прев. Живојин Петровић, НСад 1974. и ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1985; Једва стече зета, комедија у једном чину, прев. Милован Ђ. Глишић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 562.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Бранково коло, 1906, бр. 3, с. 95; Б. Ј., Е. Лабиш и М. Мишел: „Флорентински шешир“; редитељ Р. Веснић, Јединство, 12. II 1925; А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 12, с. 7.

В. В.