МИЛОСАВЉЕВИЋ Драгољуб-Гула

МИЛОСАВЉЕВИЋ Драгољуб-Гула – глумац (Петровац на Млави, 29. V 1923 – Београд, 26. III 2005). Потиче из занатске породице. У родном месту завршио је основну школу, затим је од 1936. до 1939. похађао Занатско-трговачку школу и радио код оца у кројачкој радионици. За време школовања учествовао је на рецитаторским приредбама, писао песме и играо у аматерским позориштима. Као шеснаестогодишњак напустио је занат јер се придружио Предићевој путујућој позоришној трупи. За време окупације пришао је илегалном покрету отпора и као скојевац примљен 1941. у КПЈ. Током рата више пута је хапшен и одвођен на принудни рад. Крајем рата основао је своју позоришну дружину са којом је играо борбене комаде за које је углавном сам писао текстове, режирао и глумио. После рата у Пожаревцу је 1946. водио пропагандни рад и организовао културно-уметничко друштво при ОК СКОЈ. После завршеног курса за руководиоце окружних позоришта и радничких универзитета учествовао је 1947. у оснивању професионалног позоришта у Пожаревцу. Крајем 1947. премештен је у Централни комитет Народне омладине Србије у Бгду. Државну позоришну школу у НСаду уписао је 1948, а завршио 1951. Члан СНП постао је 1. VIII 1951. и у њему остао до 31. VIII 1969, када је на позив Бојана Ступице отишао у Југословенско драмско позориште. У СНП је од 1957. до 1964. био члан Уметничког већа, а од 1961. до 1964. члан Школског одбора Државне позоришне школе. Радо је глумио за децу и са децом, био је чест гост и сарадник Змајевих дечјих игара (члан Савета фестивала 1967. и глумац домаћин 1985). На ТВ Бгд 1965/66, пре почетка другог „Дневника“, сваки дан је приказивана кратка емисија под називом Лаку ноћ, децо – лаку ноћ, Гула рађена по текстовима Д. Радовића. За свој уметнички рад више пута је награђиван: Похвала-диплома СНП 1952, Награда „Дневника” на Стеријином позорју за улоге у Страдији 1959, Награда за глуму у Иркутској причи на Сусретима војвођанских позоришта 1961; Награда „Вечерњих новости” на Стеријином позорју за улогу у Интимним причама 1963; Награда за глуму у Интимним причама на Сусретима војвођанских позоришта 1963;  Стеријина награда за глуму у Халелуји 1965; Октобарска награда НСада 1966; Орден рада са сребрним венцем 1970; Награда Змајевих дечјих игара за допринос популарисању књижевности 1986. Играо је у више филмова, ТВ серија и драма: Госпођа министарка 1958, Избирачица 1961, Бој на Косову 1964, Лицем у наличје 1965, Лаку ноћ Шњука 1967, Волите се људи 1967, Пробисвет 1967, Велики повратак 1968, Слепи миш 1968, Пријатељство, занат најстарији 1968, Права адреса 1968, Самци 2 1969, Заобилазни Арцибалд 1969, Бурна ноћ 1970, Рођаци 1970, Улази слободан човек 1970, Капетан из Кепеника 1971, Дан дужи од године 1971, Дипломци 1971, Злочин и казна 1972, Време коња 1972, Самоубица 1972, Глумац је глумац 1972, Дамон 1972, Женски разговори 1972, Сланици 1973, Камионџије 1973, Мистер долар 1974, Канаринац 1974, Против Кинга 1974, Трећи за преферанс 1975, Игњатовић против Гебелса 1975, Циклус бува 1975, Вуци и овце 1976, Салаш у малом риту 1976, Два другара 1976, Више од игре 1977, Част ми је позвати вас 1977, Окасион 1977, Дан када се рушио свет 1978, Сумњиво лице 1979, Господин Димковић 1979, Луде године II 1980, Било па прошло 1980, Авантуре Боривоја Шурдиловића 1980, Врућ ветар 1980, Смрт пуковника Кузмановића 1981, Ми смо смешна породица 1981, Маратонци трче почасни круг 1982, Још овај пут 1983, Освајање среће 1983, У срцу моје плавуше 1984, О покојнику све најлепше 1984, Како се калио народ Горњег Јауковца 1984, Друга Жикина династија 1986.

УЛОГЕ: Лекар (Ромео и Јулија), Риста (Ливница), Алемпије (Сеоска учитељица), Витез Андреја Грозница (Богојављенска ноћ), Трифун (Ивкова слава), Судија (Број 72), Судски иследник (Живи леш), Сима Поповић, Ујка Васа (Госпођа министарка), Сцеледро (Хвалисави војник), Бележник (Учене жене), Лено де Заулиго (Манде), Гробар (Еквиноцио), Пјер (Дон Жуан), Феликс (Људи без вида), Живорад (Ка новим обалама), Максим (Ђидо), Виктор (На западним котама), Сима (Др), Ирл Виљемс (Насловна страна), Младен (Хајдук Станко), Марко Папић (Над попом попа), Четврти господин с Кипра (Отело), Таса (Сумњиво лице), Живојин Панић Паника (Љубав је свему крива), Писар начелства (Путујуће друштво), Ла Сирет (Коломба), Филип Анагнос (Филип и Јона ), Јегор (Кројцерова соната), Риста (Пут око света), xxx (Војводина), Кроксон (Хајде да се играмо), Човек под капом (Небески одред), Калем (Сан летње ноћи), Писар (За Лукрецију), Други официр (Оптимистичка трагедија), Милоје (Власт), Васа (Покондирена тиква), Шериф (Чаробњак који доноси кишу), xxx (Страдија), Јовица Јеж (Доживљаји Николетине Бурсаћа), Ага (Женидба председника кућног савета), Природњак, Капетан Љуба, Војник (Аутобиографија), Афанусиј Лапченко (Иркутска прича), Јеротије Пантић (Сумњиво лице), Џокер Дејли (Јунона и паун), Жорж (Прљаве руке), Побожник (Кристифор Колумбо), Милан (Вечити младожења), Јеврем Прокић (Народни посланик), Прока Калупић (Три бекрије), Први грађанин (Јулије Цезар), Гркљан (Коштана), Мајше (Халелуја), Чебутикин (Три сестре), Грош (Позабави се Амелијом), xxx (Лаждипажди), Алфредо (Филумена Мартурано), Нестор Профит (Фамилија Софронија А. Кирића), Менато (Мушица), Клавириста (Женски оркестар), Шалом (Викторија), Питер Флин (Плуг и звезде), Смрдић (Родољупци), Девети поротник (Дванаест гневних људи), Човек с ташном (Интимне приче).

БИБЛ: Очи у башти (збирка песама), Бгд 1977.

ЛИТ: А-м, Молијерова комедијаУчене жене, СВ, 23. V 1952; А-м, Једно гостовање, НС, 1952, бр. 39-40, с. 8; А-м, Данас је премијера комедије Путујуће друштвоу СНП, Дневник, 23. XII 1954; Д. Поповић, Ервин Шо: Филип и Јона, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 50; Д. Поповић, Јубилеј Стојана Јовановића, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 390; Д. Поповић, Лебовић Обреновић: Небески одред, ЛМС, 1957, књ. 379, с. 502: М. Кујунџић, Небески одредЛебовића и Обреновића, Дневник, 23. III 1957; М. Кујунџић, Порота на испиту савести, Дневник, 13. X 1959; М. Кујунџић, Сизифов посао, Дневник, 30. X 1963; В. У(рбан)., Драмски студио, Дневник, 12. VII 1964; Ј. Виловац, Природни одрази животне међустопе, Дневник, 21. XI 1964; Ф. Пашић, Један тренутак саДрагољубом Милосављевићем Гулом, Борба, 15. VI 1969; А-м, Драгољуб Милосављевић Гула, глумац. До виђења Гула!, Дневник, 2. IX 1970; М. Миленковић, Лирска комика Драгољуба Милосављевића Гуле, Лудус, 2011, бр. 169-170, с. 8.

М. Л.

 

 

 

МИЛОСАВЉЕВИЋ Душан

МИЛОСАВЉЕВИЋ Душан – глумац (Шабац, 1898 – ?). У Бгду је похађао глумачку школу, а потом студирао права. У НП у НСаду био је ангажован од 1922. до 1924, у НП у Сарајеву у сезони 1924/25, а у ХНК у Згбу у сезони 1925/26. Потом је потпуно напустио позориште и посветио се адвокатском позиву.

УЛОГЕ: Манелик (У долини), Ђидо (Ђидо), xxx (Част).

ЛИТ: Зделар, У четвртак „У долини“, драма од Ечегареја, Радикалски гласник, 1924, бр. 29, с. 1; А-м, „У долини“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1924, бр. 13, с. 2; А-м, У недељу је игран Веселиновићев „Ђидо“, Ново време, Стари Бечеј 1924, бр. 7, с. 2.

В. В.

МИЛОСАВЉЕВИЋ Живко

МИЛОСАВЉЕВИЋ Живко – преводилац (Пожаревац, 24. II 1860 – Београд, 26. VII 1900). Гимназију је похађао у Бгду, где је и завршио права (1884). Високе правне науке студирао је као државни питомац у Паризу (1885-1888). Потом је предавао римско право на Великој школи у Бгду. Објавио је већи број стручних радова у часописима „Бранич“ и „Правник“, као и више књига, оригиналних и преведених са француског, које су биле уџбеници на Великој школи (Функ-Брентан и Сорел, Јавно међународно право, Бгд 1893; Ф. де Куланж, Држава старога века, Бгд 1895; П. Виљемс, Римско јавно право, Бгд 1899; оригинални уџбеник Римско приватно право, књ. 1-3, Бгд 1899-1900). Комедију у 3 чина А. Белоа и Е. Вијтара Цезаров тестамент у његовом преводу СНП је извело 1896.

Ђ. П.

МИЛОСАВЉЕВИЋ Живојин

МИЛОСАВЉЕВИЋ Живојин – оперски певач, лирски баритон (Бата, Мађарска, 10. VII 1913 – ?). Завршио је Средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у НСаду 1946. код педагога Олге Молчанове. Од 1948. до 1974. непрекидно је солист Опере НП у Бгду, са којом је гостовао у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Италији, Египту, Француској, Пољској и широм Југославије. У СНП је као гост наступио два пута: као Жорж Жермон у Травијати 21. V 1950. и као Директор циркуса у Проданој невести 12. III 1970.

В. В.

МИЛОСАВЉЕВИЋ Милиша

МИЛОСАВЉЕВИЋ Милиша – балетски играч (Суботица, 18. X 1921 – ?). Завршио је 4 разреда гимназије. Од 30. X 1951. до 31. VIII 1953. припадао је балетском ансамблу СНП у статусу солисте.

Љ. М.

МИЛОСАВЉЕВИЋ Нада

МИЛОСАВЉЕВИЋ Нада – секретар Драме (Руменка, Бачка, 28. VIII 1935 – ). Завршила је Вишу педагошку школу у НСаду. Била је супруга глумца Драгољуба-Гуле Милосављевића (в). На дужности секретара Драме СНП радила је од 1. X 1957. до 31. VIII 1958.

В. В.

МИЛОСАВЉЕВИЋ Петар

МИЛОСАВЉЕВИЋ Петар – драмски глумац (Ниш, 25. VIII 1903 – Београд, 8. I 1973). У родном граду завршио је основну школу и четири разреда гимназије. Први пут је ступио на сцену 1. I 1921. у путујућој трупи „Гундулић“ под управом Љубомира Рајичића Чврге и у њој остао до 1924. Од 1924. до 1925. је био у трупи Петра Христилића, од 1926. до 1929. у „Орфеуму“ Бране Цветковића у Бгду, 1929. хонорарно у НП у Бгду, од 1930. до 1932. у НП у Нишу, од 1932. до 1933. у НП у Пожаревцу, од 1934. до 1935. у СНП у НСаду, од 1933. до 1936. код Душана Животића, од 1. VIII 1936. до 31. VII 1940. у НПДб, од 1940. до 1941. и од 1945. до 1948. у НП у Сарајеву, 1948. у НП у Шапцу, од 1948. до 1949. у НП на Цетињу, од 1949. до 1951. у НП у Пљевљима, од 1951. до 1952. у НП у Мостару, од 1952. до 1953. у НП у Вршцу, од 1953. до 1957. поново у НП у Пљевљима, од 1957. до 1959. у НП у Тузли и од 1959. до 1961. глумац и редитељ Пионирског позоришта у Горажду (Босна), где је и пензионисан. Тридесетогодишњицу свог уметничког рада прославио је у Пљевљима 13. I 1954. улогом Јола у Будаковој Мећави, коју је и режирао. Био је добар, природан и реалистичан карактерни и комични глумац, разноврстан и вешт у карактеризацији ликова, понекад склон и умереном гротескном изражавању. Умео је да свестрано развије лик и да га оживотвори на сцени. Супруга Ана рођ. Беланов (в) такође је била глумица.

УЛОГЕ: Срета (Народни посланик), Марко (Коштана), Јеротије Пантић (Сумњиво лице), Богљаш (Риђокоса), Бимбаша (Зулумћар), Стари Хусеин (Хасанагиница, Огризовић), Реб (Бог освете), Плантрос (Париска сиротиња), Пикар (Две сиротице), Скијероне (Тоска, Сарду), Сава Савић (Протекција), Мића Станимировић (Ожалошћена породица), Пера Каленић (Госпођа министарка), Судија (Волпоне), Сојкин муж (Др), Васерман (Контушовка), Петровић (Силе), Професор математике (Матура), Степан (Женидба), Михејев (Нови дом), Држиморда (Ревизор), Ћата (Вода са планине), Неша Зелембаћ (Подвала), Труфалдин (Слуга двају господара), Коста „Турчин“ (На леђима јежа), Бивши официр (Растанак на мосту), Господин од Пурсоњака (Господин од Пурсоњака), Вурм (Сплетка и љубав), Никола (Каплар Милоје), Линк (Улични свирачи), Виктор Викторович Мишлајевски (Бела гарда), Председник суда (Браћа Карамазови).

ЛИТ: Сведин (С. Динчић), „Народни посланик“ од Б. Нушића, Југословенски дневник, 1934, бр. 178, с. 2; Сведин (С. Динчић), Премијера „Зулумћара“ од Светозара Ћоровића, Југословенски дневник, 1934, бр. 185, с. 4; Сведин (С. Динчић), „Протекција“ од Бранислава Нушића, Југословенски дневник, 1934, бр. 237, с. 4; М. М. Весин, Г. Никола Стојановић и г. Перица Милосављевић о животу и даскама што живот значе, Југословенски дневник, 1934, бр. 242, с. 5; А-м, Бен Џонсон: „Волпоне“, Дан, 1936, бр. 287-288, с. 6; А-м, Аксел Нилзен: „Контушовка“, Дан, 1936, бр. 297, с. 6; А-м, Гостовање Народног позоришта у Суботици, Невен, Суботица 1937, бр. 14, с. 3; А-м, Премијера „Новог дома“ од Булгакова, Дан, 1937, бр. 25, с. 6; А-м, „Слуга двају господара“ Голдони, Југословен, Кикинда 1939, бр. 502, с. 2; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у Сенти, Време, Бгд 4. XI 1939; С., Позориште, Војводина, Вршац 1940, бр. 9, с. 3.

Б. С. С.

МИЛОШ ОБИЛИЋ

МИЛОШ ОБИЛИЋ – жалосна игра у 5 радња с певањем. Написао: Јован Стерија Поповић. За позорницу прерадио: Јован Ђорђевић. Музика: Даворин Јенко. Прво извођење 1837. у Летећем дилетантском позоришту у НСаду.

Прво извођење у СНП 30. I 1862. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 4. VII 1871. у Вршцу. – Н. Недељковић (Кнез Лазар), Д. Ружић (Југ Богдан), М. Суботић (Вук Бранковић), С. Анђелић (Милош Обилић), Г. Пешић (Милан Топлица, Заир), М. Станчић (Иван Косанчић), Л. Лугумерски (Стеван Мусић), Ј. Маринковићева (Вукосава), Н. Рашић (Негода), Н. Зорић (Мурат), К. Хаџић (Осман), Ђ. Соколовић (Алија). – Од 1862. до 1907. изведено 63 пута (такође и под насловом Бој на Косову).

БИБЛ: Јоан С. Попович, Милош Обилић, Будим 1828.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 4, с. 62; А-м, Србско народно позориште (Из Вел. Бечкерека 1. IV 1862. г. „Милош Обилић“), Даница, 1862, бр. 10, с. 170; А-м, У Земуну. 24. нов.-, Србски дневник, 27. XI 1862; А-м, У четвртак, 10. јануара: „Милош Обилић“, жалосна игра у пет радњи са песмама, за нар. позориште прерадио Ј. Ђорђевић, Јавор, 1863, бр. 3, с. 45; А-м, Србско народно позориште, Н. Сад, 10. I 1863. „Бој на Косову“, Даница, 1863, бр. 3, с. 47; А-м, Србско народно позориште, Вршац, 2. VI 1863. „Милош Обилић“, Даница, 1863, бр. 23, с. 366; А-м, Србско народно позориште, Темишвар, 28. VII 1863. „Милош Обилић“, Даница, 1863, бр. 32, с. 511; А-м, Србско народно позориште, Кикинда, 25. VIII 1863. „Милош Обилић“, Даница, 1863, бр. 37, с. 592; А-м, Србско народно позориште, Сента, 3. X 1863. „Милош Обилић“, Даница, 1863, бр. 42, с. 671-672; А-м, Винковци, у суботу, 4. јулија „Милош Обилић“ или „Бој на Косову“ од Ј. С. Поповића, прерадио Ђорђевић, Србски дневник, 19. VII 1864; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-1866, бр. 3, с. 70; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-1866, бр. 8, с. 188.

В. В.

МИЛОШ ОБИЛИЋ

МИЛОШ ОБИЛИЋ – историјска трагедија у 5 чинова с певањем (играно и под називом Бој на Косову). Написао: др Јован Суботић. Музика: Аксентије Максимовић.

Праизвођење у СНП 4. VII 1866. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 18. IX 1866. у Земуну. – П. Маринковић (Цар Лазар), Ђ. Пелеш (Југ Богдан), С. Андријевић (Вук Бранковић), Н. Недељковић (Милош Обилић), xxx (Бановић Страхиња), М. Бошњаковић (Мусић Стеван), К. Хаџић (Срђа Злопоглеђа), xxx (Милан Топлица), М. Цветић (Иван Косанчић), М. Станишић (Бошко Југовић), Н. Зорић (Мурат), Д. Ружић (Бајазит), П. Видаковић (Осман), А. Савић (Јусуф-паша), М. Брнићева (Мара Бранковићка), Љ. Коларовићка (Вукосава Обилићка), М. Рашићка (Јевросима), М. Недељковићка (Јерина). – Изведено 16 пута.

Премијера у СНП 7. VI 1870. у Сремским Карловцима. – П. Маринковић (Цар Лазар), Ђ. Соколовић (Југ Богдан), Д. Ружић (Вук Бранковић), С. Анђелић (Милош Обилић), Н. Зорић (Бановић Страхиња, Мурат), xxx (Мусић Стеван), К. Хаџић (Срђа Злопоглеђа), Л. Поповић (Милан Топлица), М. Србендић (Иван Косанчић), М. Станчић (Бошко Југовић), Ј. Бунић (Дворанин), Л. Лугумерски (Бајазит), С. Стефановић (Осман), М. Суботић (Јусуф-паша), Д. Ружићка (Мара Бранковићка), Ј. Маринковићка (Вукосава Обилићка), Ј. Поповићева (Јевросима), К. Савићева (Јерина). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 18. V 1875. у Великом Бечкереку. – А. Лукић (Цар Лазар), Ј. Божовић (Југ Богдан), Д. Ружић (Вук Бранковић), Вујић (Милош Обилић), Ј. Маринковићка (Вукосава Обилићка), Д. Ружићка (Мара Бранковићка), xxx (Бановић Страхиња), xxx (Стеван Мусић), xxx (Срђа Злопоглеђа), Ј. Бунић (Милан Топлица), xxx (Иван Косанчић), П. Добриновић (Бошко Југовић), Ј. Поповићева (Јевросима), Б. Хаџићева (Јерина), Н. Зорић (Мурат), А. Сајевић (Бајазит), Ј. Божовић (Осман), В. Марковић (Јусуф-паша). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 19. XII 1876. у Сомбору. – А. Лукић (Цар Лазар), Д. Ружић (Југ Богдан), В. Јуришић (Вук Бранковић), С. Рајковић (Милош Обилић), Л. Хаџићева (Вукосава Обилићка), Д. Ружићка (Мара Бранковићка), Н. Зорић (Бановић Страхиња, Мурат), С. Бунић (Милан Топлица), С. Бошковић (Иван Косанчић), П. Добриновић (Бошко Југовић), Ј. Поповићева (Јевросима), Б. Хаџићева (Јерина), А. Сајевић (Бајазит), Н. Рашић (Осман), В. Марковић (Јусуф-паша). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 19. II 1878. у Панчеву. – Д. Ружић (Цар Лазар), С. Ђурђевић (Југ Богдан), В. Марковић (Вук Бранковић), С. Рајковић (Милош Обилић), Л. Хаџићева (Вукосава Обилићка), М. Рајковићка (Мара Бранковићка), Н. Зорић (Бановић Страхиња, Мурат), С. Вујковић (Милан Топлица), xxx (Иван Косанчић), П. Добриновић (Бошко Југовић), Ј. Поповићева (Јевросима), Б. Хаџићева (Јерина), А. Лукић (Бајазит), xxx (Осман), В. Јуришић (Јусуф-паша). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 5. II 1884. у НСаду. – А. Лукић (Цар Лазар), И. Станојевић (Југ Богдан), А. Милосављевић (Вук Бранковић), Д. Ружић (Милош Обилић), М. Рајковићка (Вукосава Обилићка), Т. Брашованова (Мара Бранковићка), М. Марковић (Бановић Страхиња, Мурат), М. Хаџи-Динић (Милан Топлица), М. Барбарић (Иван Косанчић), Љ. Станојевић (Бошко Југовић), Ј. Добриновићка (Јевросима), Љ. Динићка (Јерина), М. Димитријевић (Бајазит), Б. Рашић (Осман), М. Суботић (Јусуф-паша). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 12. VI 1898. у НСаду. – Рд. А. Лукић; А. Лукић (Цар Лазар), Д. Ружић (Југ Богдан), М. Хаџи-Динић (Вук Бранковић), К. Васиљевић (Милош Обилић), Т. Лукићка (Вукосава Обилићка), С. Вујићка (Мара Бранковићка), М. Николић (Бановић Страхиња), Л. Поповић (Милан Топлица), М. Марковић (Иван Косанчић), П. Добриновић (Стеван Мусић), Д. Спасић (Бошко Југовић), М. Тодосићка (Јевросима), Д. Васиљевићка (Јерина), Ј. Душановић (Мурат), Ј. Тодосић (Бајазит), Р. Павићевић (Осман), Љ. Мицић (Јусуф-паша), Ђ. Бакаловић (Ибрахим), Л. Рајковић (Ухода). – Изведено 38 пута.

Премијера у СНП 16. IV 1902. у Сомбору. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Цар Лазар), Д. Ружић (Југ Богдан), М. Хаџи-Динић (Вук Бранковић), К. Васиљевић (Милош Обилић), С. Бакаловићка (Вукосава Обилићка), Т. Лукићка (Мара Бранковићка), М. Николић (Бановић Страхиња), М. Матејић (Милан Топлица), А. Ботић (Иван Косанчић), В. Јуришић (Стеван Мусић), Е. Слука (Бошко Југовић), М. Тодосићка (Јевросима), Л. Вујичићева (Јерина), С. Стефановић (Мурат), Д. Барјактаровић (Бајазит), В. Виловац (Осман), А. Стојановић (Јусуф-паша), Ђ. Бакаловић (Ибрахим), С. Шикопарија (Ухода). – Изведено 11 пута.

Премијера у СНП 10. XII 1905. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Цар Лазар), Р. Спиридоновић (Југ Богдан), Д. Спасић (Вук Бранковић), К. Васиљевић (Милош Обилић), С. Бакаловићка (Вукосава Обилићка), Т. Лукићка (Мара Бранковићка), М. Николић (Бановић Страхиња), М. Матејић (Милан Топлица), С. Лијанка (Иван Косанчић), Д. Кранчевић (Стеван Мусић), Ђ. Маџарић (Бошко Југовић), М. Тодосићка (Јевросима), К. Виловчевица (Јерина), С. Стефановић (Мурат), Ј. Душановић (Бајазит), В. Виловац (Осман), А. Стојановић (Јусуф-паша), Ђ. Бакаловић (Ибрахим), Д. Кранчевић (Ухода). – Изведено 13 пута.

Премијера у СНП 20. X 1907. у Осијеку. – Рд. А. Лукић; А. Лукић (Цар Лазар), Р. Спиридоновић (Југ Богдан), Д. Спасић (Вук Бранковић), К. Васиљевић (Милош Обилић), С. Бакаловићка (Вукосава Обилићка), Т. Лукићка (Мара Бранковићка), М. Марковић (Бановић Страхиња), Н. Сланкаменац (Милан Топлица, Осман), М. Матејић (Иван Косанчић), Д. Кранчевић (Бошко Југовић), С. Стефановић (Мурат), Љ. Иличић (Бајазит), А. Стојановић (Јусуф-паша), М. Николић (Ибрахим), xxx (Ухода). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 20. II 1910. у Сомбору. – Рд. К. Васиљевић; А. Лукић (Цар Лазар), Р. Спиридоновић (Југ Богдан), М. Хаџи-Динић (Вук Бранковић), Ј. Антонијевић (Милош Обилић), С. Бакаловићка (Вукосава Обилићка), Д. Николићка (Мара Бранковићка), М. Марковић (Бановић Страхиња), М. Матејић (Милан Топлица), Д. Кранчевић (Стеван Мусић, Ухода), С. Ђуркић (Бошко Југовић, Осман), В. Виловац (Иван Косанчић, Мехмед), С. Стефановић (Мурат), Д. Спасић (Бајазит), М. Николић (Јусуф-паша). – Изведено 9 пута.

Премијера у СНП 11. VIII 1912. у Меленцима. – Рд. М. Хаџи-Динић; В. Виловац (Цар Лазар), В. Ристић (Југ Богдан), М. Хаџи-Динић (Вук Бранковић), К. Васиљевић (Милош Обилић), З. Тешићева (Вукосава Обилићка), Д. Васиљевићка (Мара Бранковићка), И. Динуловић (Бановић Страхиња), М. Матејић (Милан Топлица), С. Ђуркић (Стеван Мусић, Мехмед), Ј. Цвијановић (Бошко Југовић, Ухода), В. Ивановић (Иван Косанчић), С. Стефановић (Мурат), Д. Спасић (Бајазит), Р. Алмажановић (Осман), Н. Гошић (Јусуф-паша). – Изведено 15 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 29. VI 1919. Подела узета са плаката представе одржане 28. VI 1923. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; В. Виловац (Цар Лазар), Д. Спасић (Југ Богдан), Ј. Стојчевић (Вук Бранковић), Б. Цветковић (Милош Обилић), П. Алмажановићка (Вукосава Обилићка), Д. Васиљевићка (Мара Бранковићка), М. Хаџи-Динић (Бановић Страхиња), М. Пашко (Милан Топлица), М. Душановић (Иван Косанчић), Стеван Јовановић (Бошко Југовић), Р. Алмажановић (Мурат), В. Ивановић (Бајазит), Ј. Силајџић (Осман), К. Васиљевић (Јусуф), Д. Бајић (Мусић Стеван), Л. Лазаревић (Турчин), С. Савић (Ухода), М. Авировићева (Паж), О. Кожај (Војник). – Изведено 6 пута.

БИБЛ: Ј. Суботић, Милош Обилић, НСад 1868.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 29, с. 690-692; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 20, с. 477; Л., Српско народно позориште, Матица, 1870, бр. 7, с. 163-166; Ј., „Милош Обилић“, Позориште, НСад 1872, бр. 16, с. 67; П., Ст. Бечеј, 29. 5. „Милош Обилић“, трагедија од Јована Суботића, Застава, 1882, бр. 53, с. 3; Б., Вршац, 1. 3. „Милош Обилић“ од Јована Суботића, Застава, 1883, бр. 44, с. 2; С., Милош Обилић, Позориште, НСад 1884, бр. 15, с. 59; С., „Милош Обилић“ од дра Јована Суботића, Јавор, 1884, бр. 10, с. 315-318; др Д., Рума 28. 7. „Милош Обилић“, историјска драма од Ј. Суботића, Застава, 1885, бр. 127, с. 2; М., „Милош Обилић“, трагедија у 5 чинова, с певањем, од дра Јована Суботића, Браник, 1886, бр. 2, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Милош Обилић, Позориште, НСад 1886, бр. 8, с. 30-31; М. Ш. М., „Милош Обилић“, трагедија од Јована Суботића, Јавор, 1886, бр. 3, с. 85-91; Т. О(стојић), „Милош Обилић“, трагедија у 5 чинова од Јована Суботића, Браник, 1891, бр. 143, с. 4; Т. О(стојић), Милош Обилић, Позориште, НСад 1891, бр. 29, с. 118-119; Ј. Храниловић, „Милош Обилић“, трагедија у 5 чинова од Ј. Суботића, Јавор, 1892, бр. 8, с. 121-124; С., У недељу 25. августа: „Милош Обилић или Бој на Косову“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 36, с. 3; М. Д., „Милош Обилић“ или „Бој на Косову“, историјска трагедија у 5 чинова, са певањем, од дра Јов. Суботића, Весник, Панчево 1893, бр. 6, с. 3; А-м, Приказан комад „Милош Обилић“, Стража, НСад 1895, бр. 23, с. 2; Ј., Милош Обилић или Бој на Косову, Позориште, НСад 1898, бр. 17, с. 79; А., У недељу 25. новембра гледасмо: „Милош Обилић или Бој на Косову“, Застава, 29. XI 1901; Ј., Милош Обилић, Позориште, НСад 1904, бр. 46, с. 245-246; А-м, У недељу 12. феб. давана је драма „Бој на Косову“, Слога, Сомбор 1906, бр. 9, с. 2-3; Г., „Милош Обилић“, трагедија у 5 чинова од Јована Суботића, Браник, 1907, бр. 272, с. 3; А-м, Јуче у недељу по подне, била је представа: „Милош Обилић“, Застава, 10. XII 1907; (Ј.) Г(рчић), Милош Обилић, Позориште, НСад 1907, бр. 23, с. 146-147; А-м, „Милош Обилић“, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 28, с. 108; А-м, Српско народно позориште у Новом Саду, Браник, 1912, бр. 6, с. 4; Р., Представа је давана за народ прошле недеље по подне, Застава, 26. I 1912; А-м, „Милош Обилић“ од Јована Суботића, Браник, 1913, бр. 203, с. 2-3.

В. В.

МИЛОШ У ЛАТИНИМА

МИЛОШ У ЛАТИНИМА – слика у 1 чину, с певањем. Написао: Милорад Поповић Шапчанин. Музика: Даворин Јенко. Прво извођење 13. I 1884. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 6. XII 1887. у НСаду. – Рд. В. Миљковић; С. Лазић (Бан од Котора), В. Миљковић (Милош Обилић), А. Лукић (Полихроније), А. Милојевић (Отац Опат), С. Миљковићка (Прва госпа), З. Милојевићка (Друга госпа), М. Врга (Први Латинин), М. Марковић (Други Латинин), М. Живковић (Један Србин), С. Кестерчанек (Звонар), М. Димитријевић (Голубан), К. Васиљевић (Антун). – Изведено 18 пута.

БИБЛ: Милорад Поповић Шапчанин, Милош у Латинима, НСад 1886.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 11, с. 3; Ј. Хр(аниловић), „Милош Обилић у Латинима“, слика у једном чину, с певањем, од М. П. Шапчанина, Браник, 1892, бр. 13, с. 4; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1892, бр. 4, с. 2; Ј. Храниловић, „Милош у Латинима“, слика у једном чину, са певањем, од М. П. Шапчанина, Јавор, 1892, бр. 9, с. 139-141; А-м, У понедељак 14. септембра „Милош у Латинима“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 40, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Милош Обилић, Позориште, НСад 1892, бр. 6, с. 23; А-м, „Милош у Латинима“, слика у 1 чину са певањем од М. П. Шапчанина, музика – Д. Јенко, Весник, Панчево 1893, бр. 2, с. 2.

В. В.