МАКЕДОНСКИ Георги – играч, шеф Балета, педагог и кореограф (Скопље, 18. VIII 1919 – Скопље, ? 1998). Завршио је Средњу балетску школу у Бгду, а усавршавао се у иностранству неколико месеци у сезони 1952/53. Од 1. IX 1936. до 31. VIII 1941. био је члан балетског ансамбла НП у Бгду. Од 1. IX 1941. до 15. X 1942. и од 1. III 1943. до 31. VIII 1946. наступао је као солиста Балета у Софији. Од 15. X 1946. до 31. I 1947. био је ангажован као играч у ХНК у Згбу, а од 1. II 1947. до 31. VII 1947. у ХК у Сплиту. Балетском ансамблу НП у Бгду припадао је поново од 1. III 1948. до 31. VI 1948. Од 1. VII 1948. до 1. VIII 1952. боравио је у Скопљу, где је био оснивач балетског ансамбла МНТ, његов први шеф и први директор Балетске школе. У СНП је први пут ангажован од 1. VIII 1952. до 31. VIII 1955. као први играч, шеф Балета, педагог и к-раф. Отишао је најпре у Грчку, па се вратио у МНТ у Скопљу, где је од 15. VIII 1956. до 30. IX 1957. био солиста , шеф Балета, педагог и к-граф. Једну сезону је био без ангажмана, а од 1. IX 1958. до 15. VIII 1964. поново је ангажован у СНП. Од 1965. поново је био члан МНТ у Скопљу. Са балетским ансамблом СНП сарађивао је као редован члан и као стални и повремени гост доприносећи техничком и уметничком расту ансамбла. Остварио је разноврстан репертоар и представу Лабудово језеро, велики уметнички успех тек стасалог балетског ансамбла и значајан догађај за приближавање балетске уметности најширој публици, задуго најгледанију представу Балета Опере СНП. Кореографисао је балетске тачке у операма и оперетама; за кореографску замисао балета у Травијати добио је награду.

КОРЕОГРАФИЈЕ: Балетске импресије, Каваљер с ружом, Франческа да Римини, Лабудово језеро, Бахчисарајска фонтана, Шехерезада, Виртуозни балети, На лепом плавом Дунаву, Американац у Паризу, Жизела, Ромео и Јулија, Три балета – Симфонија Ц-дур, Триптихон и Човек у огледалу.

УЛОГЕ: Каваљер с ружом (Каваљер с ружом), Паоло (Франческа да Римини), Принц Зигфрид, Pas d’action (Лабудово језеро).

ЛИТ: Ј. Путник, Поводом премијере балета Новосадске опере, Дневник, 22. XII 1953; О. Церовић, „Лабудово језоро“, велики успех Новосадског балета, Дневник, 12. I 1955; С. Плесац, „Лабудово језеро“ и један даровит ансамбл, НС, 1955, бр. 92-95; Н. Грба, „Бахчисарајска фонтана“, Дневник, 10. V 1957; С. Ђурић-Клајн, Гостовање новосадске Опере у Београду. „Лабудово језеро“, Политика, 23. I 1961; A. M., Balett és Revű. A kék Duna és Egy Amerikai Parizsban. Két táncjáték bemutató a Szerb Népszinházban, Magyar Szó, 30. III 1961; М. Зајцев-Дорић, „Жизела“, премијера новосадског Балета, Борба, 17. III 1962; Ј. Шулхоф, „Жизела“. Поводом премијере Адамовог балета у Српском нородном позоришту у Новом Саду, Дневник, 14. III 1962.

Љ. М.

МАКИЈАВЕЛИ Николо ди Бернардо деи (Niccolo di Bernardo dei Machiavelli) – италијански мислилац, политичар и драмски писац (Фиренца, 3. V 1469 – Фиренца, 22. VI 1527). У његовом делу се истичу, пре свега, његове историјско-политичке расправе, међу којима је најпознатији прозни састав у 26 поглавља Владар (Il Principe, 1513). У његова најбоља драмска дела убраја се Мандрагола (La mandragola, 1520), прва модерна комедија европског позоришта, која се до данас одржала на сценама светског театра. Не држећи се слепо античких узора, М. ствара комедију карактера дајући јој универзалне вредности. Бокачовска ведрина и опорост уоквирују једноставно замишљену причу о насамареном мужу, друштвеном паразиту и поквареном фратру у којој се разоткрива насртљива опасност људске глупости. У овој комедији, за коју се каже да је ремек-дело италијанске комедије 16. века, М. даје снажну критику аморалног друштва свог времена. Сасвим друге природе је његова моралистичка комедија Клижија (Clizia, око 1525), у којој опонаша једно Плаутово драмско дело. М. Мандрагола остаје његово усамљено сценско ремек-дело, које је писац створио готово случајно, бавећи се писањем сасвим друге врсте књижевности. У СНП ова комедија је изведена 1951.

БИБЛ: Мандрагола, прев. И. Франгеш, Згб 1949.

ЛИТ: В. Филиповић, Филозофија ренесансе, Згб 1956; М. Пантић, Поетика хуманизма и ренесансе, I-II, Бгд 1963; Т. Ђукић, Поезија векова, Бгд 1965.

Д. Р.

МАКРАДАЦ Ј.  – превео је и драматизовао прозни текст Виктора Игоа Деведесет трећа, који је у НП у НСаду изведен 1926.

МАКСИМ – весела игра у једном чину. Написао: Брана Цветковић.

Праизвођење у НП у НСаду 25. VII 1925, као корисница пензионог фонда Удружења глумаца (са једночинкама Опрости ми и Отелов успех). Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у СНП 3. XII 1928. у Вршцу, као глумачка корисница (уз концертно-рецитаторски програм певача и глумаца СНП). – М. Динићка (Марија), С. Хурбан (Сретен), С. Савић (Максим). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 12, с. 7; А-м, $A szinészegyesület jutalom játéka, Délbácska, 1925, бр. 170, с. 3.

В. В.

МАКСИМ – шаљива игра с певањем у три чина. Написао: Мита Калић. Музика: Исидор Бајић.

Праизвођење у СНП 22. III 1898. у Сомбору. Подела узета са плаката представе одржане 30. IV / 11. VI 1898. у НСаду. – Рд. Д. Ружић; А. Лукић (Здравко), Д. Николићка (Лојда), М. Марковићка (Милка), П. Добриновић (Ђука), Ђ. Бакаловић (Управник путујућег позоришта), Д. Васиљевићка (Управитељка), К. Васиљевић (Бранко), Д. Спасић (Ђурица), М. Марковић (Капетан Љубинковић), Ј. Душановић (Мијат, Други Бачванин), Љ. Душановићка (Проста жена), Павићевић (Пандур), Поповић (Војнички потпоручник), Ј. Тодосић (Ордонанц-регрут), Николић (Први Бачванин), Љ. Мицић (Први момак), М. Хаџи-Динић (Други момак), Л. Вујичићева (Прва девојка), М. Радошевићева (Друга девојка). – Изведено 3 пута.

БИБЛ: Максим, Сомбор 1896.

ЛИТ: А-м, Сомбор, Браник, 1898, бр. 42, с. 3; А-м, „Максим“, шаљива игра у три чина од Мите Калића, Браник, 1898, бр. 63, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Максим, Позориште, НСад 1898, бр. 16, с. 74-75.

Б. С.

МАКСИМ ЦРНОЈЕВИЋ – трагедија у 5 чинова с певањем. Написао: Лаза Костић. За позорницу удесио: Антоније Хаџић. Музика: Аксентије Максимовић.

Праизвођење у СНП 11. II 1869. у НСаду. – Н. Зорић (Дужде од Млетака), Д. Ружић (Ђорђе), С. Максимовићка (Анђелија), Ј. Маринковићка (Филета), П. Маринковић (Иво), Д. Ружићка, Ј. Бајзова (Јевросима), Л. Телечки (Максим), Н. Недељковић (Милош), Јовановић, М. Петровић (Јован), Ђ. Лесковић (Илија, Прва маска), Л. Лугумерски, Ђ. Соколовић (Милић), М. Петровић, Л. Лугумерски (Ђура), М. Суботић (Надан), Ж. Иличић (Радоје), Л. Лугумерски (Друга маска), К. Хаџић (Виноноша). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 6. VI 1870. у Сремским Карловцима. – Н. Зорић (Дужде од Млетака), Л. Лугумерски (Ђорђе), С. Максимовићка (Анђелија), Ј. Маринковићка (Филета), С. Анђелић (Иво), Д. Ружићка (Јевросима), П. Брани (Максим), Н. Недељковић (Милош), М. Србендић (Јован), Ј. Бунић (Илија, Прва маска), М. Станчић (Милић, Друга маска), Поповић (Ђура), С. Стефановић (Надан), Ђ. Соколовић (Радоје), К. Хаџић (Виноноша). – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 4. I 1872. у НСаду. – Н. Зорић (Дужде од Млетака), М. Станчић (Ђорђе), К. Савићева (Анђелија), Ј. Маринковићка (Филета), Д. Ружић (Иво), Д. Ружићка (Јевросима), П. Брани (Максим), Н. Недељковић (Милош), А. Лукић (Јован), Ђ. Лесковић (Илија), Г. Пешић (Милић, Друга маска), Ђ. Соколовић (Ђура), М. Суботић (Надан), Н. Рашић (Радоје), Ј. Бунић (Прва маска), К. Хаџић (Виноноша). – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 25. V 1875. у Великом Бечкереку. – Н. Зорић (Дужде од Млетака), Ј. Божовић (Ђорђе), Л. Хаџићева (Анђелија), Л. Маринковићева (Филета), А. Лукић (Иво), Д. Ружићка (Јевросима), Д. Ружић (Максим), А. Сајевић (Милош), П. Добриновић (Радоје, Друга маска), Вујић (Јован), Ј. Бунић (Илија, Прва маска), xxx (Милић), xxx (Ђура), В. Марковић (Надан), xxx (Виноноша). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 6. I 1877. у Сомбору. – Н. Зорић (Дужде од Млетака), М. Бошковић (Ђорђе), Л. Хаџићева (Анђелија), М. Рајковићка (Филета), А. Лукић (Иво), Д. Ружићка (Јевросима), Д. Ружић (Максим), А. Сајевић (Милош), П. Добриновић (Радоје, Друга маска), В. Јуришић (Јован), Ј. Бунић (Илија, Прва маска), xxx (Милић), Н. Рашић (Ђура), В. Марковић (Надан), xxx (Виноноша). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 17. VI 1879. у Старом Бечеју. – Ђ. Банковић (Дужде од Млетака), А. Десимировић (Ђорђе), Л. Хаџићева (Анђелија), М. Рајковићка (Филета), С. Рајковић (Иво), Д. Ружићка (Јевросима), Д. Ружић (Максим), А. Лукић (Милош), П. Добриновић (Радоје), Ђ. Јовановић (Јован), xxx (Милић), Ј. Божовић (Ђура), В. Марковић (Надан). – Изведено 1 пут.

Премијера у СНП 19. IV 1881. Музика: Алојзије Милчински. – Ђ. Банковић (Дужде од Млетака), М. Димитријевић (Ђорђе), Л. Хаџићева (Анђелија), М. Рајковићка (Филета), А. Лукић (Иво), Д. Ружићка (Јевросима), Д. Ружић (Максим), В. Марковић (Милош), Б. Рашић (Радоје), Ђ. Јовановић (Јован) xxx (Милић), Р. Поповић (Ђура), П. Добриновић (Надан). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 28. II 1884. у НСаду. – М. Суботић (Дужде од Млетака), М. Барбарић (Ђорђе), Л. Хаџићева (Анђелија), М. Рајковићка (Филета), А. Лукић (Иво), Д. Ружићка (Јевросима), Д. Ружић (Максим), М. Димитријевић (Милош), Б. Рашић (Радоје), Љ. Станојевић (Јован), М. Хаџи-Динић (Илија), М. Марковић (Милић), А. Милосављевић (Ђуро), И. Станојевић (Надан). – Изведено 25 пута.

Премијера у СНП 8. VI 1902. у Великом Бечкереку. – Рд. М. Хаџи-Динић; М. Николић (Дужде од Млетака), М. Марковић (Ђорђе), С. Бакаловићка (Анђелија), Т. Лукићка (Филета), А. Лукић (Иво), С. Вујићка (Јевросима), Д. Ружић (Максим), К. Васиљевић (Милош), Ђ. Бакаловић (Радоје), В. Виловац (Јован), С. Шикопарија (Илија), С. Стефановић (Милић), А. Стојановић (Ђуро), Д. Спасић (Надан), Е. Слука (Прва маска), М. Матејић (Друга маска), А. Ботић (Виноноша). – Изведено 14 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 7. X 1925. – Рд. М. Ковачевић; М. Васић (Дужде од Млетака), Н. Дивјак (Ђорђе), И. Прегарц (Анђелија), Д. Врачаревићка (Филета), С. Колашинац (Иво), Љ. Јовановићка (Јевросима), М. Ковачевић (Максим), Д. Билуш (Милош), Б. Чолић (Јован), М. Степановић (Илија, Прва маска), Парошки (Милић, Друга маска), М. Вебле (Ђура), Ј. Гец (Надан), В. Виловац (Радоје), М. Јекнић (Један млетачки војвода), Ј. Матићева (Виноноша). – Изведено 9 пута.

Премијера у СНП 28. X 1930. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 4. IV 1931. у Вршцу. – Рд. Р. Веснић; С. Јовановић (Дужде од Млетака), С. Душановић (Ђорђе, Надан), С. Бркићева (Анђелија), О. Илићка (Филета), М. Васић (Иво), М. Јовановићева (Јевросима), Љ. Стојчевић (Максим), В. Старчић (Милош), С. Добрић (Јован, Друга маска), Ј. Харитоновић (Кујунџић), С. Савић (Ликовић), Л. Јовановић (Шереметовић), Н. Динић (Радоје), Ф. Клокочки (Прва маска). – Изведено 22 пута.

Премијера у СНП 12. XII 1951. у НСаду. – Рд. Ј. Коњовић, сц. и к. М. Милуновић, к. г., пом. рд. М. Васиљевић и О. Новаковић; П. Вујовић (Дужде од Млетака), С. Нотарош (Ђорђе), М. Коџић (Анђелија), Ј. Арсић (Филета), М. Спасојевић (Иво), О. Животић (Јевросима), Б. Богдановић, С. Комненовић (Максим), М. Поповић Мавид (Милош), С. Симић (Јован), В. Милин (Илија), Н. Митић (Милић), М. Тошић (Ђура), В. Животић (Надан), С. Шалајић (Радоје). – Изведено 9 пута, глед. 3082.

ЛИТ: С., Српско народно позориште у Н. Саду, Подлистак Заставе, 14. XI 1869; С., „Максим Црнојевић“, Позориште, НСад 1877, бр. 14, с. 54-55; А-м, Српско народно позориште, Фрушка гора, Сремска Митровица 1878, бр. 9, с. 70; К. Р., „Максим Црнојевић“, Позориште, НСад 1879, бр. 29-30, с. 114-115 и 118-119; (Ј.) Г(рчић), Максим Црнојевић, Позориште, НСад 1882, бр. 32, с. 126; (Ђ.), „Максим Црнојевић“, трагедија од Лазе Костића, Српско коло, НСад 1884, бр. 19, с. 4; М. Д-ћ, Максим Црнојевић, Позориште, НСад 1884, бр. 25-26, с. 98-99 и 102-103; А-м, „Максим Црнојевић“, трагедија у 5 чинова од Лазе Костића, Јавор, 1886, бр. 6, с. 185-188; А-м, Једна успела представа, Наше доба, НСад 1886, бр. 11, с. 3; О., Максим Црнојевић, Позориште, НСад 1890, бр. 37, с. 146-147; □, Српско народно позориште, Застава, 13. XII 1891; Н., „Максим Црнојевић“, трагедија у 5 чинова од Лазе Костића, Браник, 1891, бр. 153, с. 4; -н, Максим Црнојевић, Позориште, НСад 1891, бр. 36, с. 147; Ј. Храниловић, „Максим Црнојевић“, трагедија у 5 чинова од Лазе Костића, за позорницу удесио А. Хаџић, Јавор, 1892, бр. 8, с. 121-124; С., У суботу 5(17) септембра „Максим Црнојевић“, Банаћанин, Велика Кикинда 13. IX 1892; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Земун 1899, бр. 29, с. 1; а, У петак 4. о. м. гледасмо: „Максим Црнојевић“, Застава, 6. I 1902; А-м, У недељу увече давана је класична трагедија „Максим Црнојевић“, Слога, Сомбор 1906, бр. 11, с. 5; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Максим Црнојевић“, трагедија у пет чинова с певањем, написао др Лаза Костић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића, Браник, 1908, бр. 3, с. 3; Ј. Ћ., 25 марта (7 априла) приказано је поз. дело „Максим Црнојевић“, Наше коло, Сомбор 28. III 1908; А-м, Синоћ је пред пуном кућом игран „Максим Црнојевић“, једна од наших најбољих трагедија, Српска ријеч, Сарајево 1912, бр. 56, с. 3; А-м, „Максим Црнојевић“ трагедија од Лазе Костића, Браник, 1913, бр. 190, с. 3; В. Ј., „Максим Црнојевић“, Јединство, 11. X 1925; (Б. Ј.), Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 23, с. 6; В. Глигорић, „Максим Црнојевић“ на новосадској позорници, Политика, 20. XII 1951; Ј. Виловац, Утисци из свечане перспективе, СВ, 27. XII 1951; С. Петровић, „Максим Црнојевић“ на новосадској позорници, НС, 1. I 1952.

В. В.

МАКСИМИЛИЈАН ВЕРНИ (Otto der Treue) – комедија у три чина. Написали: Тони Импековен и Карл Матерн. Прво извођење у Франкфурту 1924, у нашој земљи 16. IX 1925. у НК у Осијеку.

Прво извођење у НП у НСаду 22. I 1927. Преводилац непознат. – Рд. М. Васић; Д. Спасић (Генерал Аденау), Д. Врачаревићка (Хермина), М. Васић (Максимилијан), Ј. Гец (Фердинанд), Љ. Стојчевић (Алфред), М. Живановић (Др Вернер), Н. Замфировићева (Доли), Морисова (Моли), А. Кранчевићка (Паулина), Д. Матејићка (Вилма), Л. Лазаревић (Иван). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: К., „Максимилијан Верни“, Застава, 25. I 1927; А-м, „Максимилијан Верни“, комад од немачких комедиографа Т. Импековена и К. Матерна – премијера, Нови Сад, 1925, бр. 4, с. 7; А-м, Der treue Maximilian von Toni Impekoven, Deutsches Volksblatt, 25. I 1927.

В. В.

МАКСИМОВИЋ Аксентије – композитор и диригент (Долово, Банат, 13. II 1844 – Праг, 1. II 1873). Основну школу и реалку похађао је у Панчеву а Вишу гимназију у Сремским Карловцима. Још као ученик Карловачке гимназије бавио се компоновањем и сликањем, а дириговао је и гимназијским хором. Први пут се као талентовани диригент показао на прослави хиљадугодишњице Ћирила и Методија, коју је Гимназија приредила 1863. За ову приредбу припремио је неколико хорских композиција и извео их је изванредно добро, што је изазвало дивљење његових професора и присутне публике. Као седмошколац, на стихове С. В. Каћанског, компоновао је патриотску хорску композицију Хај, са почетним стихом (по којем је познатија) „Где је српска Војводина“, те је она убрзо постала веома популарна у целој Војводини. Од 29. III 1865. па до 17. X 1871. радио је као капелник позоришног оркестра СНП (после Адолфа Лифке), композитор и „учитељ певања и појања“. Венчао се 1865. са глумицом Софијом Поповић касније Вујићком, а њихова кћи је глумица и редитељ Милка Марковић. Као први српски позоришни композитор, иако млад, ту дужност је обављао врло предано и успешно: за време рада у СНП компоновао је музику за 16 позоришних комада, а многе његове песме из ових позоришних комада (Еј пусто море, Два се тића побратила, Кад се дану више неће, Док је нама Милоша јунака, Ми и данас остадосмо живи и Бербери су први људи) често су певане на концертима тадашњих певачких друштава широм Војводине. Од јесени 1871. до своје преране смрти (од туберкулозе, 1873) са породицом је живео у Прагу, где је, захваљујући стипендији Српске певачке заједнице, чије је седиште било у Панчеву, студирао музику на Оргуљској школи. Поред своје музичко-сценске делатности, бавио се и компоновањем црквене музике и, што је од нарочитог значаја, писањем музичких уџбеника, од којих је штампано три књиге о учењу нотног певања и свирању на виолини, као и први уџбеник за хоровође на српском језику. Овим уџбеницима треба додати и књиге за основну школу, које је написао 1871-1872: Мала букварска читанка за народ, по природним педагошким законима, I део – Вокалисање и Кажипут учитељима основних школа при предавању буквара и читанке. Како је сам рекао, био је то покушај „како би се у народу на најлакши начин могла распространити наука о музици“. Овим књигама ушао је у историју музике као први српски писац педагошко-музичке литературе. Плодан композитор, активан друштвени радник, идеалиста и напредан човек, из којег је избијала бујна и немирна природа, стварао је мелодиозну и складно инструментирану музику, у духу националног романтизма. Написао је музику за следеће позоришне комаде: Максим Црнојевић (Л. Костић), Добрила и Миленко, Смрт кнеза Добросава и Српске цвети (М. Бан), Милош Обилић, Сан на јави, Крунисање Стевана Немањића (Ј. Суботић), Саћурица и шубара и Уњкава комедија (И. Округић), Љубав није шала (А. Хаџић), Граничари (Ј. Фрајденрајх), Честитам (К. Трифковић), Он и она (К. Нереј), Први састанак (Е. Скриб), Пркос (Р. Бенедикс – дует „Сад ћемо видети“ и завршни секстет „Срећна кућа мир где влада“) и Стари бака и његов син хусар (Ј. Сигети). СНП је 1890. од његове кћери Милке откупило све његове сачуване композиције.

БИБЛ: Изучавање виолине помоћу народних песама за постепено учење, књ. I, НСад 1870; Приправа за учење нотног појања и свирања на виолини, НСад 1871; Буквар и читанка нотног певања за школе, НСад 1872.

ЛИТ: Ј. Ј. Пачу, Наша музика, Подлистак Заставе, 19. XII 1869; С. М., Граничари, Позориште, НСад 1884, бр. 24, с. 94-95; М. Д-ћ, Максим Црнојевић, Позориште, НСад 1884, бр. 25, с. 98-99, бр. 26, с. 102-103; Д. Јанковић, Са гроба Аксентија Максимовића, Застава, 25. I 1887; а, У петак 4. о. м. гледасмо: „Максим Црнојевић“, Застава, 6. I 1902; М. Марковићка-Максимовића, Успомена са татиног гроба, Позориште, НСад 1906, бр. 10, с. 83; В. Р. Ђорђевић, Прилози биографском речнику српских музичара, Бгд 1950; М. Томандл, Удео наших композитора у развитку СНП, НС, 1. XII 1951; М. Томандл, Аксентије Максимовић, НС, 15. VI 1952.

Н. П.

МАКСИМОВИЋ Борис – сценограф (Нови Сад, 20. X 1949 – ). Отац Стеван (в) био је дугогодишњи сценограф СНП и сликар, а мати Вера (в) архивист и референт за пропаганду у СНП. Основну школу и гимназију завршио је у НСаду, а 1974. Факултет ликовне уметности, смер графике у Бгду, где је и магистрирао 1977. У СНП се запослио као сценограф 1. X 1979. и у њему остао до 31. III 1992, када је прешао у НП у Бгд, али је са новосадским театром наставио да сарађује к. г. Као и сваки млади уметник почео је са мање захтевним представама, да би поступно овладао законима позоришне сцене. Његови каснији радови одавали су снажну експресивност. Увек је био доследан у изналажењу и тумачењу правих сценских израза. Гостовао је у најзначајнијим театарским кућама у Југославији, касније у Србији и Црној  Гори. Реализовао је многобројне сценографије за балет, опере, оперете, корео-драме, мјузикле, драме и комедије. Само у СНП урадио је 40 сценографских решења. Сарађивао је са најзначајнијим редитељима из наше земље као и са редитељима из САД, Украјине, Холандије, Француске, Грчке, Румуније, Италије, Мађарске, Велике Британије, Русије… После одласка из СНП наставио је сценографски рад и са запаженим успехом гради уметничку каријеру у НП у Бгду.

СЦЕНОГРАФИЈЕ: Покојник, Думанске тишине, Олуја, Лов на дивље патке, Догодине у исто време, Наш Тито, Плутање, Мушке ствари, Дом Бернарде Албе, Платонов, Обешењак, Светислав и Милева, Сан летње ноћи, Човек је човек, Комуњара, Господа и другови, Доктор и апотекар, Турандот, Аида, Лучија од Ламермура, Бал под маскама, Манон, Прождрљивко, Шумска краљица, Тророги шешир, Прича са западне стране, Копелија, Дон Кихот, Вече балета – Дивертисман, Враголанка, Вечити младожења, Пепељуга, Орион, Смрт Смаил–аге Ченгића, Силвија, Два балета, Кнегиња чардаша, Продана невеста, Мајска ноћ, Вертер.

ЛИТ: Ђ. Шаула, Сценографски дар, Вјесник, 12. X 1984; В. Копицл, Дизајн живе прошлости, Дневник, 28. VII 1986; Далибор Форетић, Поглед из пањега, Вјесник, 14. XII 1987; Бојан Коренић, Пораз слободе, Ослобођење, Сарајево 15. II 1988.

М. Л.

МАКСИМОВИЋ Вера – референт за пропаганду (Жумберак, Мађарска, 5. VII 1911 – Нови Сад, 3. I 1981). Положила је велику матуру и стручни испит рачуноводствене струке. Од 16. VII 1945. до 17. IX 1951. радила је у СНП као шеф рачуноводства. Поново је у СНП била од 5. II 1962. до пензионисања, 1. VIII 1979, као референт за пропаганду и документацију. Муж јој је Стеван М. (в) а син Борис М. (в), обојица сценографи СНП.

Р. Б.