МАКСИМОВИЋ Борис

МАКСИМОВИЋ Борис – сценограф (Нови Сад, 20. X 1949 – ). Отац Стеван (в) био је дугогодишњи сценограф СНП и сликар, а мати Вера (в) архивист и референт за пропаганду у СНП. Основну школу и гимназију завршио је у НСаду, а 1974. Факултет ликовне уметности, смер графике у Бгду, где је и магистрирао 1977. У СНП се запослио као сценограф 1. X 1979. и у њему остао до 31. III 1992, када је прешао у НП у Бгд, али је са новосадским театром наставио да сарађује к. г. Као и сваки млади уметник почео је са мање захтевним представама, да би поступно овладао законима позоришне сцене. Његови каснији радови одавали су снажну експресивност. Увек је био доследан у изналажењу и тумачењу правих сценских израза. Гостовао је у најзначајнијим театарским кућама у Југославији, касније у Србији и Црној  Гори. Реализовао је многобројне сценографије за балет, опере, оперете, корео-драме, мјузикле, драме и комедије. Само у СНП урадио је 40 сценографских решења. Сарађивао је са најзначајнијим редитељима из наше земље као и са редитељима из САД, Украјине, Холандије, Француске, Грчке, Румуније, Италије, Мађарске, Велике Британије, Русије… После одласка из СНП наставио је сценографски рад и са запаженим успехом гради уметничку каријеру у НП у Бгду.

СЦЕНОГРАФИЈЕ: Покојник, Думанске тишине, Олуја, Лов на дивље патке, Догодине у исто време, Наш Тито, Плутање, Мушке ствари, Дом Бернарде Албе, Платонов, Обешењак, Светислав и Милева, Сан летње ноћи, Човек је човек, Комуњара, Господа и другови, Доктор и апотекар, Турандот, Аида, Лучија од Ламермура, Бал под маскама, Манон, Прождрљивко, Шумска краљица, Тророги шешир, Прича са западне стране, Копелија, Дон Кихот, Вече балетаДивертисман, Враголанка, Вечити младожења, Пепељуга, Орион, Смрт Смаилаге Ченгића, Силвија, Два балета, Кнегиња чардаша, Продана невеста, Мајска ноћ, Вертер.

ЛИТ: Ђ. Шаула, Сценографски дар, Вјесник, 12. X 1984; В. Копицл, Дизајн живе прошлости, Дневник, 28. VII 1986; Далибор Форетић, Поглед из пањега, Вјесник, 14. XII 1987; Бојан Коренић, Пораз слободе, Ослобођење, Сарајево 15. II 1988.

М. Л.