Копродукција СНП, Културни центар Панчева, БЕО АРТ и Савеза драмских уметника Војводине

Ђорђе Лебовић

ЛУТКА СА КРЕВЕТА БРОЈ 21

Адаптација: Ана Ђорђевић
Редитељ: Слободан Бранковић
Драматург: Николина Ђукановић
Сценограф и костимограф: Миња Пољак
Избор музике: Слободан Бранковић

Играју:
Јасмина Вечански Кујунџић
Бранислав Јерковић
Југослав Крајнов
Марко Марковић

Инспицијент: Снежана Радованов
Суфлер: Снежана Ковачевић
Организатор: Јудит Ференц
Мајстор тона: Душан Јовановић
Мајстор светла: Борислав Гаковић
Асистент костимографа: Снежана Хорват

Премијера: 25. март 2022, Камерна сцена

Декор и костими израђени су у радионицама Српског народног позоришта

Реализацију пројекта помогла Градска управа за културу Нови Сад.

У славу позоришта

Кад су у скоријој прошлости, на неком конкурсу, који се одвијао под мотом „Шта је мени стварно важно“, питали дјечака од 16 година, шта је њему стварно важно, дјечак је одговорио да му је стварно важна машта. Зачуђени испитивачи су га потом питали, због чега му је баш машта најважнија, а дјечак спремно одговорио- зато што је то једино на шта нико не може да ми утиче!

Позориште је важно. И данас, кад се перфидно, гура у естраду, забаву, провод…, позориште је важно. И биће важно, док је свијета и вијека, ако ни због чега другог, оно због тога, што је машта, а то је друго име за позориште, једини, преостали простор слободе, како га дивно формулиса дјечак из наведене приче, нераскидиво везана за нашу унутрашњу слободу. А слобода је, знамо, неодољива…

СНП из Новог Сада и КЦ Панчева су на предлог Бео Aрт-а, чији сам оснивач и умјетнички директор, са радошћу прихватили, да се ухватимо у коштац са фантастичним Лебовићевим текстом, кога је, генијално, адаптирала Ана Ђорђевић, чиме су се, недвосмислено, сврстали у ред оних којима је до позоришта, итекако, стало. Јер наша представа јесте позориште. Право. Поштено. Искрено. Које пропитује, подсјећа, упозорава. Позориште какво треба да буде.

Вјерујем да смо урадили нешто значајно за ово друштво, а то, одмах, чини да се човјек осјећа добро. Надајмо се, да ће се, после сваког извођења представе, тако осјећати и наша публика, да све протекне у славу позоришта!

Борис Мишковић

Прошло је више од десет година од када сам први пут прочитао ову драму. Осећај језе који сам имао након прочитаног дела није ме прошао ни данас.

Ђорђе Лебовић је мајсторским рукописом дао својим ликовима такву моћ да пред вашим очима очигледну истину кидају, трансформишу, манипулаторски беспрекорно первертују у своју супротност, тако да ви можете само да се смрзнете од страха кад схватите са каквом је лакоћом то могуће учинити.

Оксфордски речник је 2016. за реч године изабрао реч постистина. Дефиниција каже да та реч одражава стање у којем су чињенице мање важне од од личног убеђења шта је истина и тиме отвара простор за манипулацију сваке врсте. Велики писац Ђорђе Лебовић је за то знао и много пре, у овом тексту писаном пре више од педесет година, на то нас је пророчки и упозоравао.

Ову представу посвећујемо свим оним жртавама сексуалног насиља које су смогле храбрости да изађу и јавно „упере прстом директно у лице зла” али оним које још ћуте, јер ова представа приказује сав пакао који једна жртва пролази када реши да проговори.

Слободан Бранковић, редитељ

Фотографије: Срђан Дорошки