Прошло је више од десет година од када сам први пут прочитао ову драму. Осећај језе који сам имао након прочитаног дела није ме прошао ни данас.

Ђорђе Лебовић је мајсторским рукописом дао својим ликовима такву моћ да пред вашим очима очигледну истину кидају, трансформишу, манипулаторски беспрекорно первертују у своју супротност, тако да ви можете само да се смрзнете од страха кад схватите са каквом је лакоћом то могуће учинити.

Оксфордски речник је 2016. за реч године изабрао реч постистина. Дефиниција каже да та реч одражава стање у којем су чињенице мање важне од од личног убеђења шта је истина и тиме отвара простор за манипулацију сваке врсте. Велики писац Ђорђе Лебовић је за то знао и много пре, у овом тексту писаном пре више од педесет година, на то нас је пророчки и упозоравао.

Ову представу посвећујемо свим оним жртавама сексуалног насиља које су смогле храбрости да изађу и јавно „упере прстом директно у лице зла” али оним које још ћуте, јер ова представа приказује сав пакао који једна жртва пролази када реши да проговори.

Слободан Бранковић, редитељ