ПОДЕЛАО ДЕЛУПОЈМОВНИКФОТОВИДЕО
Копродукција: Српско народно позориште и ОПЕНС

Џефри Јуџинидис

МИДЛСЕКС

Адаптација и драматизација романа: Димитрије Коканов
Превод романа: Александра Чабраја
Редитељка: Јована Томић
Драматург: Димитрије Коканов
Сценографкиња: Јасмина Холбус
Костимографкиња: Маја Мирковић
Композитор: Лука Мејџор
Кореограф: Игор Коруга
Асистенткиња костимографкиње: Селена Бачкалић
Дизајнер светла: Никола Маринков
Мајстор звука: Стефан Сеетхалер
Продуценткиња: Јудит Ференц
Дизајн плаката: Нада Божић

Играју:
Калиопа – Бојана Милановић
Кал – Бранислав Јерковић
Милтон – Золтан Молнар
Теси – Драгиња Вогањац
Дездемона – Соња Исаиловић
Лефти / Кармен – Димитрије Аранђеловић
Сурмелина / Мрачни предмет – Тијана Марковић
Једанаесто поглавље / Рекс Рис – Аљоша Ђидић
Џими Зизмо / Боб Престо – Александар Сарапа
Џером / Доктор Фил – Вукашин Ранђеловић
Доктор Лус / Зора – Миа Симоновић

Инспицијент: Владимир Савин
Суфлерка: Наташа Барбир

Премијера: 18. новембар 2021, сцена „Пера Добриновић“

Представа је реализована уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, Градске управе за културу Града Новог Сада и Градске управе за спорт и омладину Града Новог Сада.

Део зараде од представе „Мидлсекс“ усмерен је на програме за оснаживање младих.

Рођен сам два пута.
Прво, као девојчица Калиопа.
Затим поново, као дечак тинејџер Кал.
У мојој крштеници пише да се зовем Калиопа Хелена Стефанидис.
У најновијој возачкој дозволи моје име гласи, једноставно, Кал.
Ја сам хермафродит.
Интерсекс особа.
Међуполност је оно што ме карактерише.


Kроз породичну причу о три генерације грчких емиграната, представа „Мидлсекс“ говори о горућој потреби сваког од нас, а то су лични избор и слобода.

Представа „Мидлсекс“ је прича о интерсекс особи (хермафродиту), која је одгајана као девојчица, да би у тинејџерском периоду уочила различитост свог тела у односу на вршњаке и надаље наставила да живи као мушкарац.


Зашто ова представа?

Друштвене околности, политички, етнички, културолошки обрасци који су нам рођењем дати или наметнути утичу на формирање наше личности, а некада и на наша физичка тела за која је неко једном рекао да треба да буду или мушка или женска.

У време малих победа у погледу давања гласа „другачијима“ и сужавању поља за већу борбу за индивидуалност и слободну вољу, када се борбе, ставови, победе, ратови и револуције преламају на третману тела и пола, тема идентитета је изузетно актуелна и есенцијално важна у политичком и друштвеном домену.

Српско народно позориште у копродукцији са ОПЕНС-ом отвара врата за одважну младу екипу која ће проговорити о половима, суочавању са собом, страховима, те поставити питање шта је данас „нормалност“, зашто човек има потребу да сврстава ствари по одређеним нормама и неписаним правилима.


Димитрије Коканов, драматург

Уроњени у различите дискурсе говора о роду и полу, флуидностима и несталностима ових позиција, јасним разликама између биологије и културе, били смо заинтригирани чињеницом да мало знамо или готово ништа не знамо о такозваним „хермафродитима“ односно интерсекс особама.

На одређени начин Јуџинидис романом Мидлсекс управо уводи „хермафродита“, то „чудовиште“ пред којим жмуримо, и о њему не говоримо, у дискурс савремене књижевности. Одлука да пустимо чудовишта да са сцене говоре је наша одлука да ућутканима дамо глас – свесни да је тај глас конструисан дискурсом репрезентације драмског театра.

Одлучили смо да је за овакву причу најкорисније и друштвено најзначајније да пођемо од основних комуникацијских система, дакле, да би смо „чудовиште“ могли да прихватимо морамо прво да га упознамо, а да би смо га уопште упознали морамо му дати могућност да нам се представи.


Јована Томић, редитељка

Давање простора и промишљање позиције интерсекс особа је донело, мимо очигледне политичности и друштвене одговорности, интимност у преиспитивању идентитета појединца спрам заједнице. Анализирајући те релације, у случају Јуџинидисовог романа, добили смо спектар друштвених табуа који нас дефинишу и условљавају данас.

У случају Мидлсекса бавили смо се питањем шта су то друштвена чудовишта и у односу на кога и на шта, неки људи друге људе одређују као такве.

Кроз представу смо инсистирали на нестабилности појма „нормално“. Нормало је оно што се временом само од себе испољи. Ова реченица обједињује све аспекте репресивног друштва у ком сви живимо, а субјективна визура главног лика, интерсекс особе, заправо дочарава једну универзалну позицију свих нас, а то је да потреба за уклапањем, припадањем, стицањем титуле – нормалног, води до постепеног заборава на могућност слободне воље.

Шта је интерсекс?

Интерсекс је кровни термин за особе рођене са варијацијама полних карактеристика, хромозома и/или хормона који не морају одговарати друштвеним и медицинским очекивањима. Тачније речено, интерсекс особе су рођене са физичким или биолошким полним карактеристикама (попут полне анатомије, репродуктивних органа, хормонских образаца и/или хромозомских образаца) који се не поклапају са типичним дефиницијама мушког односно женског тела.

У неким случајевима, интерсекс стање/тело може се открити током детињства, у пубертету, некада чак и у одраслом добу.


Бројке

Тешко је поуздано утврдити број рођене интерсекс деце. Неке процене се крећу од 1 на 200 до 1 на 2000 рођених. Проблем са прецизнијим одређивањем броја интерсекс особа је у томе што се одређене интерсекс варијације не виде на рођењу. Према подацима УН-а најмање 1,7% популације је интерсекс, а тек само 0,5% деце доктори препознају као интерсекс особе.


Са каквим се проблемима суочавају интерсекс особе?

О границама интерсекс стања не одлучује природа него људи. О полу детета у великом броју оваквих случајева одлучују родитељи и лекари, навикнути да размишљају у супротностима – мушко/женско, плус/минус и приступа се „поправљању“ тела. Ипак, чињеница је да одређен број међуполне деце одбацују пол који им је приписан по рођењу. Одлучивањем о полу детета у његово име нарушава се његово основно људско право на телесни интегритет и често може да доведе и до озбиљних психичких последица, па и оних најфаталнијих, попут самоубиства. Организације посвећене људским правима све више скрећу пажњу на праксу која има штетне последице и дискриминацију према интерсекс особама.


Шта је важно да знате?

Сазнање да је ваше дете, или да сте и сами интерсекс, може да представља велики шок и изненађење. Сигурно ће вас преплавити различите емоције и мисли, али треба да знате да нисте ви криви. Бити интерсекс је нешто сасвим природно и није резултат нечега што сте ви урадили. Све је у реду са вашим дететом. Све је у реду са вама.

Интерсекс стања нису вид инвалидитета, већ само један вид разноликости тела. Уколико стање није опасно по живот најсигурније је да сачекате са одлукама о медицинским интервенцијама и дате времена свом детету и себи да свхватите дететов или сопствени родни идентитет.

У реду је да сте љути и збуњени и не треба да игноришете ова осећања. Потражите особу са којом можете да разговарате било да је то блиска особа или неко стручан, попут психолога.

Не морате да знате одговор на сва питања, али што се боље информишете бићете спремнији да одговорите на питања. И запамтите да нисте сами. Све не више организација које раде са интерсекс особама и које вам могу пружити подршку и информације. Једна од њих је и у Србији, организација XY Spectrum (xyspectrum.org) која је посвећена промоцији права, унапређењу положаја и квалитету живота интерсекс и транс особа и њихових породица.

Фотографије: Срђан Дорошки