Катар није географска одредница, већ дијагноза нашег друштва. Он је прича о свима нама, о нашим комшијама, о паралелним животима који се дешавају док ми живимо, о паралелном животу који пролази док нам се чини да живимо, о историји сукоба, о будућности сукоба и разлозима за исте, о генерацијама које пропадају у нашем бављењу прошлошћу. Чекање би могло бити поднаслов овог комада. Велико, грандиозно чекање, које је обешено о неки телефон који ће нам, када зазвони као Deux ex machina, доћи и решити све. Ово је представа о неделању, о нашој националној болести малодушности и лењости. Ово је комедија о нама. Одрастање у кафани, живот у кафани и махање заставом у осмицу као једином решењу за излаз из свега, а истовремено улаз у круг бесконачности и потпуне духовне пропасти. Како је ово премало редова да опишем све што сам хтео, то сам ставио у 57 страна драме. Све у свему јако забавна и духовита представа.
