Рођена 1979. године у Сремској Митровици. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, Одсек опште музичке педагогије. Певање је учила у СМШ „Исидор Бајић“ у класи мр Милице Стојадиновић (1998-99) и СМШ „Коста Манојловић“ у класи мр Марине Трајковић Биџовски (2002-03). Од 2008. године певање учи у класи проф. емеритуса Радмиле Смиљанић. Магистрирала 2016. на АУ СПУ, под менторством проф. Александре Ристић.
Од 2002. до 2005. била је ангажована као демонстратор на АУ у Новом Саду, на Катедри за клавир, на предмету Клавирска корепетиција. Од 2002. до 2006. радила је у МШ у Врбасу као наставник солфеђа. Године 2005. оснива градски мешовити, женски и дечији хор у Врбасу који временом прераста у прво дечије музичко позориште у Србији – „Театар Јеж“. Аутор је музике за две дечије опере „Јежева кућица“ (по тексту Бранка Ћопића) и „Плави Кит“ (по тексту Арсена Диклића) и коаутор музике и текстова за мјузикле „Материна маза“, „Чувари Планете“ и „У туђим ципелама“. Представа „Јежева кућица“ проглашена је за најбољу дечију представу у Србији 2006, и за три године, колико је била на репертоару, играна је више од 100 пута.
Од 2006. године ради на Слобомир П Универзитету у Бијељини (БиХ), најпре на месту демонстратора на предметима хор и вокална техника, а 2007. добија звање доцента на предмету Вокална техника и Камерна музика. Од 2016. је ванредни професор на истом универзитету.
Као солиста хора Епархије сремске „Свети Николај“ (Ср. Карловци), са великим успехом коцертирала је на турнејама широм Русије: 2002. и 2003. Москва, Санкт Петербург, Кронштад, Вороњеж; 2007. Ростов, Новочеркаск, Шахти, Батајск; 2012. Москва и Сергејев Посад.
Дугогодишњи је солиста хорова СЦПД „Србадија“ (Бијељина) и „Светозар Марковић“ (Нови Сад), са којима је наступала на бројним турнејама и такмичењима у земљи и иностранству (Француска, Немачка, Аустрија, Словенија, Италија, Грчка, Бугарска, Македонија, Румунија, Мађарска и Русија). Као солиста наступала је и са другим еминентним хорским и оркестарским саставима: хор и оркестар АУ Нови Сад, „Колегијум музикум“, „Гудачи Св. Ђорђа“, Народни оркестар РТВ, Народни оркестар РТС-а, Суботичка филхармонија, Новосадски биг бенд…
Академија уметности Нови Сад је 2017. године објавила музичко-књижевно издање „Радости стварања“, композитора Зорана Јовановића, које садржи соло песме на текстове српских песника, у извођењу најеминентнијих интерпретатора српске соло песме, од којих Верица Пејић изводи 7 песама са овог издања. У сарадњи са НП у Београду и издавачком кућом „Службени гласник“ (2011), учествује као солиста у представи „Српски писци сликари“ у режији Љубивоја Тадића. Као представник оперске уметности, појављује се у филму „Гранде пунто“ (2017), редитеља Вање Хована.
До сада је одржала двадесет солистичких концерата. Са пијанисткињом Нером Грујић Скелеџија сарађује више од петнаест година, негујући класичан репертоар, са посебним акцентом на дела руских композитора. У оквиру летњег музичког фестивала у Отану (Француска) наступила као солиста у „Реквијему“ В. А. Моцарт.
Од сезоне 2006/2007. ангажована је као гостујући солиста опере СНП-а у Новом Саду, до сада је отпевала више од 200 представа, од епизодних до главних рола. Од маја 2019. је стални члан ансамбла опере СНП-а.

Оперски репертоар

Маргарета – Фауст , Ш. Гуно
Леонора – Трубадур, Ђ. Верди
Амелија Боканегра – Симон Боканегра, Ђ. Верди
Сида – Поп Ћира и поп Спира, Д. Деспић
Корила Сартинеки – Позоришне згоде и незгоде, Г. Доницети
Лиза – Пикова дама, П. И. Чајковски
Берта – Севиљски берберин, Ђ. Росини
Тизбе – Пепељуга, Ђ. Росини
Аксиња – Катарина Измаилова, Д. Шостакович
Робијашица – Катарина Измаилова, Д. Шостакович
Флора – Травијата, Ђ. Верди
Анина – Травијата, Ђ. Верди
Ана – Набуко, Ђ. Верди
Доротеа Каћини – Позоришне згоде и незгоде, Г. Доницети
Инес – Трубадур, Ђ. Верди
Маћеха – Пепељуга, Е. Полдини
Ганимед – Лепа Галатеа, Ф. Супе
Маша – Пикова дама, П. И. Чајковски
Милана – Милева, А. Вребалов
Геновева – Сестра Анђелика, Ђ. Пучини
Кејт – Мадам Батерфлај, Ђ. Пучини
Алиса – Лучија од Ламермура, Г. Доницети
Кнегиња Анхилта – Кнегиња чардаша, Ф. Лехар;
Маргарета – Фауст, Ш. Гуно
Сантуца – Кавалерија рустикана, П. Маскањи
Ђула – Еро с оног свијета, Ј. Готовац
Клоринда – Пепељуга, Ђ. Росини
Татјана – Евгеније Оњегин, П. И. Чајковски
Дона Елвира – Дон Ђовани, В. А. Моцарт