Објављено:
1214
прегледа

IN MEMORIAM: ЈОВАН ЋИРИЛОВ

Фото: Јелена Јанковић

Јован Ћирилов, дугогодишњи управник Југословенског драмског позоришта, оснивач и уметнички директор фестивала Битеф, драматруг Атељеа 212, покретач позоришних новина ЛУДУС, ерудита, полиглота, лексикограф, хроничар друштва и театра, модерниста у сталном рату с конвенцијама – једна од највећих личности српске, југословенске и европске културе, преминуо је у Београду 16. новембра у осамдесет и четвртој години живота.


In memoriam: Јован Ћирилов (30. август 1931, Кикинда – 16. новембар 2014,  Београд)

РАТОБОРНИ ПАЦИФИСТА

О Јовану Ћирилову ће тек бити изречене речи опроштаја, сећања и анализа огромног његовог значаја и доприноса овдашњем театру. Но, прво што ми пада на памет у вези са Јованом (јер тако смо га сви ословљавали, просто „Јоване“, док бисмо га у одсуству, исто тако једноставно, најчешће именовали са „Ћирилов“), јесте ситуација у којој се нашао на једном од путовања по Сједињеним Државама, где је трагао за битефовским представама. Стигао је, наиме, пред неко тамошње позориште ненајављен, неочекиван, пред сам почетак премијере, те је, не желећи да прави проблем позоришном протоколу, на благајни купио улазницу и, као и сваки други гледалац, ушао на представу. Кад тамо – у представи се радило о томе како се трупа припрема да на извођење своје представе позове селектора и уметничког директора Битефа – Јована Ћирилова.

И заиста, путујући позоришним пословима по свету, уверио сам се да Ћирилов није само значајан за нас овде, као један од оснивача и уметнички директор Битефа, као управник позоришта, драмски аутор, драматург и преводилац, као инспиратор низа креативних акција, пројеката и подухвата, него да је уједно и лична карта нашег театра у свету, заштитни знак овдашњег театра пред иностраном позоришном јавношћу, али и да је гласноговорник онога најбољег и најквалитетнијег чиме наш позоришни живот располаже.

Уз све то, он је уједно био и сигуран ослонац младим редитељима, којима је пружао несвакидашње шансе, драмским писцима које је и као драматург и као директор Југословенског драмског позоришта, али и као театарски ауторитет, неуморно промовисао, глумцима, које је безрезервно подржавао и храбрио, али и као узданица младим критичарима и театролозима, преводиоцима драмских текстова, речју: свима који су се одважили да се упусте у најразноврсније театарске послове.

Српско народно позориште, Удружење позоришних критичара и театролога Србије и комплетна наша театарска и културна јавност, одласком Јована Ћирилова остали су без поузданог пријатеља, верног саветодавца и значајног ослонца.

Александар Милосављевић


ИНИЦИЈАТИВА У СЛАВУ ЈОВАНУ ЋИРИЛОВУ

Поштоване колеге,
Наша позоришна породица остала је без Јована Ћирилова.
Удружење драмских уметника Србије упућује предлог свим професионалним позориштима у Србији да на дан његове сахране, у четвртак, 20. новембра, пред почетак представа, колеге помену име Јована Ћирилова и заједно са публиком минутом ћутања одају пошту и захвалност његовом животу и делу.

Војислав Брајовић, председник

Подели