Реч редитеља

Био је ово процес – пут. Пут ка Великој Тајни Драгутина Илића. Дубоко сам захвалан и истински срећан на прилици да се са овако великим и занимљивим духо-човеком сретнемо управо на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду. И да то буде тачно на стогодишњицу краја његовог физичког постојања. Ипак, Драгутин Илић је жив. Жив и расположен да кроз своју поетичну, неописиво нежну и сурову трагикомедију После милијон година поразговара са нама, управо овде и управо сад. За мене је наш пут ка Великој Тајни ново познанство које ми је на најлепши начин обогатило живот. Како другачије могу да се осећам него – захвално. Захвалан сам сваком појединачном члану овог тима за ово ментално путовање у непознато. Свако даље појашњење или анализа нека остане за касније, или никад. Оно најважније, најинтимније и најузбудљивије већ се десило, а сада следи сусрет са реалношћу, каква год да је. Хвала ти, Драгутине.

Драгутине,
мистични пријатељу
Тајанствене Сфинге сапатниче
Градитељу пирамида невиђених
Сарадниче Хермеса Трисмегиста
Ти си лично
Велика Тајна
коју тражиш кроз друге
скривену у себи

„Зато једно не заборављај: Мисао није од људи и времена. Њен извор није у том времену у којем је биће мудраца који је саопштава, она је наставак светле линије која настаје у првобитном извору и у њега се враћа; она је кружна линија, живи круг велике змије која чељустима захвата свој реп.“

Из Аутобиографије одлазећега Драгутина Ј. Илића