АПОТЕОЗА ЦРЊАНСКОГ
Ораторијум посвећен Милошу Црњанском (1893–1977)
Либрето: Зоран Ђерић
Ауторка музике: Јасмина Митрушић
Режија: Филип Марковиновић
Учествују:
Соња Дамјановић, првакиња Драме СНП-а
Небојша Савић, драмски уметник, СНП
Јована Ковачевић, сопран, студент у класи проф. Николе Мијаиловића
Тамаш Киш, баритон, студент у класи проф. Николе Мијаиловића
Оскар Ритер, клавирска пратња
Костими: Сташа Јамушаков
Израда маски: Дарко Ивановић
Дизајн светла: Никола Маринков
Видео пројекција: Радивоје Дозић
Шеф сцене: Станоје Жеравица
Премијера: 21. децембар 2022, Камерна сцена
АПОТЕОЗА, женски род
Обожавање, проглашавање неке личности божанством. Одавање нарочитих почасти некоме. Величање, слављење. Раскошна слика неке позоришне приредбе којом се велича нека личност или идеја. Уздизање умрлог јунака или великог човека до божанства; обожавање, величање.
Ораторијум (лат. oratorium, простор за молитву, од лат. orare, молити се) име је за наративно-драмску музичку форму коју изводи више соло гласова.
Ораторијум и опера
За разлику од опере, ораторијуми се изводе у концертној, а не сценској форми. Радња се публици представља текстом и музиком. Ораторијуми обично садрже: инструменталну увертиру, арије за вокалне солисте и речитатив, који обично служи да објасни радњу.
Маска (из латинског mascus, masca = дух) културни је предмет којим се човек маскира односно сакрива лице или његов део. Маска тако сакрива идентитет свога носиоца и по правилу имитира неки други идентитет. Најстарије маске су маске ритуалне или маске погребне, после позоришне, плесне или карневалске маске. Позоришне маске у старогрчком и староримском позоришту сакривали су индивидуалност глумца и појашњавали су да глумац врши јавно функцију и не прича за себе. Маске су омогућавале да један глумац наступа у неколико рола. После пропасти старих култура маске се опет поjављују у позоришту, плесу и разним прославама.
Прва књига Милоша Црњанског била је поетична комедија МАСКА (1918).
О маскама:
„Уметник трага за маском, с почетка да би сакрио своје природно биће, али на крају открива своје имагинарно биће, тело своје уметности. Ако маска већ треба да открије било шта битно, онда до одређене мере мора бити маска једног доба. Отуда ће велики песници сваке генерације бити они који су у стању да личну маску изједначе с историјском.“
Нортроп Фрај
„Карневалски лик тежи да обухвати и уједини у себи оба пола постојања или оба члана антитезе: рођење – смрт, младост – старост, горе – доле, лице – наличје, похвала – покуда, афирмација – негација, трагично – комично, итд.“
Михал Бахтин
О поезији и опери:
Опера је од свих извођачких врста најближа поезији.
