Објављено:
535
прегледа

Сем нестварног ништа стварно није – премијерно изведен „Магбет“ у Српском народном позоришту

Фото: М. Ердељи

Стварно и нестварно, могуће и немогуће, реално и фиктивно – публика Српског народног позоришта синоћ је била увучена у својеврсни кошмарни сан Магбета који је одигран премијерно у Новом Саду. Магбет јесте изузетно комплексан Шекспиров комад који доноси причу о трагедији амбиције и жељи за влашћу, али редитељ Никита Миливојевић, који је уједно радио и адаптацију дела, сматрао је да то није довољно, да је Магбет ипак више од тога, те је акценат ставио на Магбета из снова.

„Магбет је јако везан за сан, чувена реплика каже: Магбет је убио сан, спавати више неће, то је био неки први кључ и траг да уствари да ми покушамо да направимо представу која кад је прати гледалац, она се заправо дешава у глави Магбета”, истакао је Миливојевић и додао да представа тражи „неку врсту интуиције и инстинкта, неког емотивног доживљаја, и ако се препустите том доживљају онда сте нашли, чини ми се, кључ, који може да вас ухвати да будете део представе“.

Управо ово тумачење, умножило је Магбета, па тако на сцени преплићу се три Магбета ког тумаче Бранислав Јерковић, Понго Габор и Арпад Месарош, као и пет лејди Магбет које су сјајно употпуниле кошмар – Аница Петровић, Невена Неранџић, Ивана Панчић Добродолац, Маја Стојановић, Јелена Симић.
Глумац Бранислав Јерковић истиче да је процес био неизмерно узбудљив те је остао као посебан у његовој досадашњој каријери.

„Увек је инспиративно радити Шекспира. У ком год је он редитељском облику или везији, концепту, радити Шекспира је нешто најозбиљније и најтеже нешто што вам нуди драма. Сам процес је био узбудљив јер су дошли глумци из више позоришта, са више страна, а са већином се нисмо познавали и била је добра енергија. Ево шест месеци траје то наше дружење као и магбетовски пут, а ми смо остали пријатељи“, рекао је Јерковић.

У представи играју још и Дејан Ђоновић, Марко Марковић, Милан Зарић. Магбет је настао удруживањем пет копродуцената – Будва Град театра, Српског народног позоришта, Београдског драмског позоришта, ИТАКА Арт центра, Инђија и Újvidéki Színház (Новосадског позоришта).

Поред Никите Миливојевића који потписује адаптацију и режију, а заједно са Жељком Пишкорићем сценографију, ауторски тим представе чине и Амалија Бенет, која је задужена за сценски покрет и избор музике, Јелена Стокућа, костимограф, и др Дејан Средојевић, сценски говор.

Репризно извођење представе је вечерас, 22. октобра на сцени „Пера Добриновић“.

Подели