Објављено:
1089
прегледа

Дан Српског народног позоришта

Фото: Бојан Квргић

Свечаном академијом, на сцени „Јован Ђорђевић” данас је обележен дан Српског народног позоришта, чиме је оно званично ушло у 162. годину. Као и сваке године, овим свечаним поводом, додељене су и годишње награде и медаље Јован Ђорђевић, као највише признање ове институције.

Галерија Матице српске, Српска читаоница у Иригу, костимографкиња Српског народног позоришта Марина Сремац и др Зоран Ђерић, добитници су Златне медаље „Јован Ђорђевић“, највећег признања ове куће, а које им је свечано уручено на Дан СНП-а. Ауторски тимови драмских представа „Голманов страх од пенала“, „Кафка машин“, балетских „Охридска легенда“ и „Мадам Батерфлај“, као и хор и оркестра Опере Српског народног позоришта добили су годишње похвале за изузетно висок ниво уметничког ангажмана.

Управник, Александар Станков, истакао је да је у протеклих годину дана Српско народно позориште остварило низ успеха, који су крунисани учешћем и великим бројем награда на прошлогодишњем Стеријином позорју, али и највишим државним орденом. Међутим, како је рекао, још увек није савршено.

„Задатак нам је да понудимо другачији организациони модел који би био примерен стварним потребама Позоришта, који би његов рад учинио ефикаснијим него што је данас, али га и прилагодити савременим трендовима, користећи позитивна искуства других. Задатак нам је да људе којима је представа основни производ, поставимо на место које им припада.“, казао је Станков.

Уручене су и остале награде СНП-а. Сребрну медаљу добили су агенција Кућа Чуваркућа, као и Београдско драмско позориште, а годишње награде, између осталих, балетани Андреј Колчериу и Самјуел Бишоп, глумци Драгиња Вогањац и Сања Ристић Крајнов, те солисткиње опере Вишња Радосав и Данијела Јовановић.

На поменутој свечаности, у Српском народном позоришту истакнуто је да Позориште мора и може отворити врата и савременим ствараоцима, младим људима, људима који су својим делима већ остварили значајне репутације, али и онима који ће их тек остварити. Неговање и откривање оних који долазе је такође обавеза једне овакве институције, било да је у питању музичко, балетско или драмско стваралаштво.

Ове године Српско народно позориште улази у завршницу међународног пројекта Крос опера, поставља праизведбу опере Владимир и Косара, на сцени Јован Ђорђевић поставља се највећа драмска представа у Позоришту – Мефисто. Позориште је добило још два велика пројекта из фонда Креативне Европе. После дужег времена читав тим иностраних уметника ради у Српском народном позоришту што је делимично и последица чињенице да се ствара у Европској престоници културе.

”Показали смо да можемо да померимо границе, да можемо да искорачимо, да можемо да направимо спектакл попут Аиде, на ком даноноћно ради цео ансамбл, а о ком, потом, месецима прича цео град, покрајина, држава”, додаје Станков.

”Евидентни су потенцијали које има Српско народно позориште, пре свега у смислу зграде, људства, али и уметничких достигнућа ансамбала који су на завидном нивоу, не само у Србији, већ и региону, па и Европи. Сви потребни ресурси постоје. Потребно је само дати подршку људима који имају спремност и знање да те ресурсе активирају и да од постојеће институције направе пример одрживог, покретног Позоришта за цео регион”, закључује.

Дан позоришта вечерас ће бити обележен праизведбом опере Владимир и Косара. Године 1981, 28. марта Српско народно позориште добило је нову зграду и тако је установљен Дан СНП-а, дан када се сумирају једногодишњи уметнички резултати и награђују најбоља индивидуална и колективна уметничка остварења.

Подели