Објављено:
844
прегледа

Март у СНП-у: Две драмске, оперска премијера и обележавање јубилеја

Фото: Ана Радуловић

Три премијере, Светски и Дан Српског народног позоришта обележиће март месец у најстаријем српском националном театру!

„Ово је година, а и месец, у ком наше Позориште обележава 161 годину постојања. У периоду за нама, толико лишеном контаката и културе, показали шта све знамо. Како можемо да направимо спектакл, како можемо да будемо ту када смо публици најпотребнији, па где год то било, како можемо да идемо напред. Са наградама које су за нама, сада опет идемо напред и месец у ком обележавамо Светски дан позоришта, али и Дан најстаријег националног театра улазимо, као и у све – амбициозно. Тек ћете видети шта спремамо до краја сезоне“, истакао је управник СНП-а, Александар Станков.

Протекле сезоне, Српско народно позориште на три сцене поставило је 14 нових остварења, а само драмских премијера било је 12. Такође, у последње четири године, запослено је 14 младих глумаца, а младим редитељима је дата шанса да раде на сценама најстаријег српског театра. Стога и не чуди да месец почиње са два драмска наслова: „Берлински зид“ са поднасловом „Кад се ми мртви заиграмо живих“ Жељка Хубача, која ће бити изведена 9. марта, док ће представу „Лутка са кревета бр. 21“ у режији Слободана Бранковића, публика први пут гледати 25. марта.

„У марту постављамо два домаћа текста. Ми као Српско народно позориште, имамо и ту обавезу да негујемо савремену домаћу драму. Искуство је показало да је добра пракса то што дајемо шансу неафирмисаним редитељима да режирају на нашој Камерној сцени“, рекао је директор Драме СНП-а Милован Филиповић.


Породица као покретач, али и жртва патње – Берлински зид 9. марта

Прва на реду је прича о трагедији две породице, српске и албанске, идентитету и поделама. Представа „Берлински зид – Кад се ми мртви заиграмо живих“, по драми и у режији Жељка Хубача, проше године била је одложена због пандемије. Сада ће публика имати прилику да доживи нове слојеве Хубачевог истраживања људске способности за насиље и праштање, али и нов начин артикулисања мотива породице.

„Ми причамо причу о поделама унутар породица које урушавају појединачне судбине без обзира на историју. Рат на Косову и Метохији је био катализатор тог трагичног процеса, али он би се догодио и без овог рата. Говоримо о сложеним односима који доводе до краха појединаца, породица, са историјом и без ње“, додаје Хубач.

У представи сваки члан глумачке екипе игра два лика, па тако Милан Ковачевић тумачи улоге Скендера, односно Велимира. Пеђа Марјановић игра Фарука и Рашка, Душан Вукашиновић – Петрита и Василија, Марија Меденица глуми Диту и Марију, а Марко Савић – Енвера и Димитрија. Нина Рукавина тумачи лик Ане.

Драматург је Александар Милосављевић, док је асистенткиња драматурга Дивна Стојанов. Музику је компоновала Ирена Поповић Драговић, сценограф је Жељко Пишкорић, а костимографкиња Марина Сремац.

Подели