Објављено:
1084
прегледа

Одјеци премијере „Охридске легенде“ у Српском народном позоришту

Фото: Срђан Дорошки

Кореографски вешто, играчки упечатљиво

После тачно четрдесет година, балет „Охридска легенда“ нашег прослављеног композитора Стевана Христића поново је засијао на новосадској сцени, овог пута у кореографији Владимира Логунова. Давне 1981. године, у кореографији Вере Костић, „Охридска легенда“ премијерно је изведена у част отварања нове зграде Српског народног позоришта. Данас, четири деценије касније, „Охридска легенда“, балет који слави љубав и вековну борбу за слободом, управо је била прави избор за обележавање 70 година оснивања Балета СНП-а и представљање Новог Сада као будуће Европске престонице културе.

Садржај „Охридске легенде“ одсликава вековну борбу против непријатеља проткану романтичном љубавном причом, те је чини дубоко везаном за наше поднебље. Вечно питање које се намеће када је реч о „Охридској легенди“ јесте, да ли је оставити традиционалном или је стилизовати и осавременити? Кореограф Владимир Логунов успешно и готово савршено уклапа кораке народних плесова са класичном техником, користећи пун капацитет технички уиграног новосадског ансамбла. Он нас води кореографски вешто и зналачки и кроз љубавну и кроз причу о вековној борби за слободу, опредељујући се за класичан кореографски израз проткан традиционалним фолклорним елементима.

Кроз два чина и четири слике, Логунов је прелепо оживео причу не прекидајући њену нит, од почетка до краја, кроз себи својствен и кореографски упечатљив рукопис. Изузетно снажне драмски и кореографски, групне сцене ансамбла нису оставиле публику равнодушном. Вешто кореографско умеће Логунова да извуче максимум из ансамбла и у техничком и у драмском смислу дошло је до пуног изражаја кроз темпераментне сцене поробљавања народа и султановог табора. Насупрот њима, присуство фантазије кроз игру језерских вила и харемских жена доноси мноштво прелепих лирских тренутака. Љубавна прича Биљане и Марка јасно је кореографски испричана и инспиративна је како у дуетима тако и у соло играма.

Надахнута игра првакиње Балета Ане Ђурић доживљај је сам за себе. Тумачећи лик Биљане и Бисерке, Ана технички беспрекорно и лирски надахнуто оживљава оба лика. Кроз снажан смисао да пантомимски нијансира улогу, у њеној Биљани преплиће се борба за љубав и борба за слободу. Као Бисерка, она доминира лепим линијама, чистом техником, изражајношћу читавог тела и сваког покрета. Лик Марка, сиромашног момка у којег се Биљана заљубљује, тумачи првак Балета Андреј Колчерију. Својом зрелом појавом и кроз игру снажних и драмских покрета Колчерију гради херојски лик из народа који на крају побеђује.

Поред главних ликова, свакако најупечатљивији утисак оставио је сjајни Семјуел Бишоп тумачећи лик султановог везира. Бишоп је својом изузетном појавом, добром техником и изузетним осећајем за драмско нијансирање улоге оставио дубок утисак на публику, а публика га је за то и наградила. Сјајна солисткиња балета Катарина Кљајић била је упечатљива као поробљена Румунка. Зрело, чисто и технички сигурно, Катарина је успела драмски да нијансира и сценски прикаже како тугу тако и пркос поробљеног народа. Солисти Лана Стојановић као Бугарка и Олга Аврамовић и Давид Груосо у грчкој игри верно су дочарали време робовања под Турцима. Солисткиња Сања Павић као Звезда Даница оставила је упечатљив лирски утисак и својом филигранском фигуром верно је дочарала свет вила.

Упечатљива и богата сценографија Саше Сенковића као и прелепи костими Мирјане Стојановић Маурич допринели су Владимиру Логунову да направи представу изузетне стилске чистоће, технички захтевну и драмски занимљиву.

Сања Вучуревић, „Дневник“, 2. новембра 2021, стр. 8

Подели