Објављено:
911
прегледа

А нама не остаје ништа друго него да живимо онако како бисмо желели да живимо поново

Фото: Дејан Петровић

„Увек се схвати једна ствар док се хиљаду других пропусти. Ја не могу да видим наранџу док пада са дрвета, за мене ће она или пасти овог тренутка или је већ доле на тлу. Не могу да видим далеко, не могу даље од своје руке, кад имам две… то постаје озбиљан проблем”, управо овим речима Бранислав Јерковић као лик Ебена Бајерса започиње представу „Велика депресија” која је недавно премијерно изведена у Српском народном позоришту.

Дипломска представа Марка Челебића на Факултету драмских уметности у Београду, рађена по оригиналном комаду „Вилица Ебена Бајерса” Филипа Грујића, на почетку нас уводи у историјску причу о истинитим догађајима и околностима које је произвело масовно коришћење радијума почетком 20. века. После Првог светског рата, радијум је био коришћен у свакодневном потрошачком животу. Сматрало се да лечи све – од менталних болести до импотенције. Та фатална заблуда и илузија у коју је поверовало скоро цело друштво у том тренутку о чудотворности радијума доводиле су до неизбежних трагичних последица…

Опширније: Александра Никодијевић, Хоћу у позориште, 11. јануар 2021.

Подели