Фото: НП Београд

У Београду 24. децембра преминула је Божана Јовановић, чувена позоришна, филмска и телевизијска костимографкиња.

Иако је у Српском народном позоришту радила непуне три сезоне, од 1957. до 1959, у редовном радном односу, Божана Јовановић је била стално присутна на новосадској сцени пуних двадесет седам година: од своје испитне представе (Коломба, 1955), за коју даје и сценографско решење, креирала је костиме за четрдесетак представа Драме, Опере и Балета. Посебно су успешно остварена и запажена њена решења за војвођанску класику, историјски костим, али и костим XIX и XX века.

Рођена у Београду, 23. VI 1932. Дипломирала је на Академији за примењену уметност у Београду (1953), на Одсеку сценографије у класи Миленка Шербана. После две сезоне у Југословенском драмском позоришту (20. XI 1955 – 31. VIII 1957) прелази у СНП за сталног костимографа (1. IX 1957 – 31. VIII 1959), а потом се враћа у Београд за модног саветника „Вечерњих новости“ и „Спорта и света“, те креира моделе за трикотажу у Инђији; поново је у СНП-у од 1. X 1965. до 31. VII 1966. уговорно – на одређено време; коначно је, од 1. IX 1966, костимограф Народног позоришта у Београду. Гостовала је широм земље (ХНК у Загребу, СНГ у Љубљани, те позоришта у Осијеку, Подгорици, Шапцу, Зрењанину, Вршцу и друга) и у иностранству (Шилер театар у Берлину, Мали театар у Москви и два пута у тршћанском СНГ); костимограф је у више филмова (Капетан Леши, Љубав и мода, Чудна девојка) и врло ангажована у ТВ драмама.

За успешан костимографски рад добила је многа признања, носилац је пет годишњих награда Удружења примењених уметника, награде за костим на 16. Сусрету војвођанских позоришта (Фамилија Софронија А. Кирића), на Данима комедије у Јагодини (Мистер долар) и на Стеријином позорју (Пучина, 1978). Награђена је Октобарском наградом, Плакетом и Печатом НП Београд, бројним годишњим наградама позоришта и фестивала…

Костимографије у СНП-у: Коломба, Вечити младожења, Фамилија Софронија А. Кирића, Љубавно писмо, Хенрик VIII и његових шест жена, Јеретик, Веселе жене из Виндзора, Кнез од Зете, Анатолове љубави, Госпођа Бовари, Галеб, Платонов, Сан летње ноћи.