Објављено:
463
прегледа

Порука за Светски дан игре и УБУС-ова посланица, 2019.

За аутора поруке за 2019. годину, изабрана је Карима Мансур, истакнута играчица, кореографкиња и педагог из Египта. Ауторка УБУС-ове поруке ове године је Ана Павловић, примабалеринa Народног позоришта из Београда.

Светски дан игре ће у СНП-у бити обележен читањем порука у четвртак, 25. априла, пре извођења балета Враголанка, на великој сцени с почетком у 19.00 часова. Поруку ће прочитати Соња Дамјановић, глумица СНП-а.

Међународни позоришни институт у оквиру УНЕСКА је 1982. године установио Светски дан игре, који се широм планете прославља 29. априла, на дан рођења Жан-Жоржа Новера (1727-1810), утемељивача савремене игре. Идеја поруке која се шаље поводом Светског дана игре, јесте да слави уметничку игру и њену универзалност која превазилази политичке, културне и националне границе, спајајући људе кроз свима разумљив језик. Сваке године по један познат играч или кореограф шаље поруку која кружи светом. Аутора заједнички бирају представници Светске алијансе уметничке игре, са свих пет континената на којима делује ова организација. Тако су ову поруку између осталих слали Морис Бежар, Роберт Џофри, Матс Ек, Јиржи Килијан, Ханс ван Манен, Акрам Кан, Исраел Галван, Саша Валц, Сиди Ларби Шеркауји, Хулио Бока, Мурад Мерзуки, Охад Нахарин…

Карима Мансур је дипломирала и магистрирала савремену игру у Лондону. Наступала је на различитим међународним фестивалима, а има и више од 20 различитих сарадњи у позоришту и на филму. Мансур је оснивачица и уметничка директорка Центра за савремену игру Каира (CCDC). Ради као слободна уметница, кореографкиња, играчица и педагог.

Порука за Светски дан игре 2019.

Карима Мансур, фото: Промо
На почетку беше покрет … и од настанка времена, игра је снажно средство изражавања и славља. Пронађена на муралима египатских фараона и инспиративна њеним креаторима, до данас. Игра се користила да дочара богове и богиње, са свим оним што они представљају у значајном и појмовном, од равнотеже из које произилази правда, до музикалности, ритмичности, индивидуалне и космичке свести…
Једном сам прочитала да се „у време фараона сматрало да игра истовремено уздиже дух публике и учесника. Музика и игра везују се за највише импулсе људског стања, истовремено представљајући утеху приликом животних разочарења и губитака.“
Покрет је језик којим говоре сви. Покрет је универзални говор који припада свима. Позив да се отворе сва чула. Слушање је оно што је потребно, слушање без уплитања, слушање без просуђивања, слушање у тишини и омогућавање покрету да прође кроз тело у тренутку, јер је све у нама и око нас у покрету, у константној динамици. Тело не лаже зато што слуша једну истину и манифестује је. Пратећи сопствене откуцаје срца, људима је дато да играју игру живота, која захтева покрет, агилност и прилагодљивост, константну промену кореографије.
У данашње време, доба у коме су људске везе и повезаност преузели нова правила, и које нас је довело до најниже тачке наше способности да се повежемо, игра постаје најтраженија могућност за поновно успостављање комуникације. Игра нас враћа коренима, у културном смислу, али  и у најужем сензибилном, личном, индивидуалном, све до краја или до срца…. А када се повежемо са собом, када слушамо свој унутрашњи ритам, онда смо у стању да успоставимо везу и са другима, и да комуницирамо.
Игра је место где се културе спајају, а границе падају отварајући простор инклузије и јединства, кроз неизговорени језик универзалности.
Тело је инструмент изражавања, инструмент за наш глас, наше мисли, наша осећања, нашу историју, наше биће и постојање, нашу чежњу да се изразимо, кроз кретање. Игра је простор који дозвољава повезивање са истином. Игра нам омогућава да осетимо целину, и на тај начин пронађемо мир, и тишину кроз коју можемо да чујемо, слушамо, говоримо и учимо.
Покрет и игра чине да успемо да ходамо вертикално и хоризонтално, да се крећемо од горе до доле… Покрет и игра могу створити и реорганизовати хаос, или не. Јер играјући, ми постајемо способни да стварамо сопствене реалности и пролазне, краткотрајне тренутке један за другим. Тренутке који нас могу додирнути и остати у нашим сећањима, надахнути и променити из корена. То је снага истинског израза, а тиме и моћ игре.
Игра је исцелитељска. Игра је место где човечанство може да се сретне.
Позивам људе да иду изван граница, изван кризе идентитета, изван национализма и изван оквира. Можемо ли се ослободити ограничења и пронаћи покрет и замах на том универзалном језику. Позивам све да играју од срца, до њихове унутрашње истине, јер унутрашњи покрети воде до унутрашњих револуција, где се могу десити стварне промене.

Карима Мансур, Египат





Српску посланицу упућује и Удружење балетских уметника Србије, репрезентативно удружење у култури. 29. април – СВЕТСКИ ДАН ИГРЕ

Ана Павловић, фото: Вукашин Бошковић
Угледајући се на светску праксу УБУС сваке године позива нашег еминентног уметника из области уметничке игре да пошаље поруку играчима, љубитељима игре и јавности о лепоти и значају ове професије. То је још један од видова активности УБУС-а за афирмацију, видљивост и бољи положај ове и даље неправедно запостављене уметничке гране и њених прегалаца. Поруци Ане Павловић, примабалерине Народног позоришта, чије је свако појављивање на сцени догађај вредан пажње јер већ више од две деценије плени чистим академизмом сваког покрета показујући нам суштину и лепоту извођења класичног балета, додајемо још две лепе вести вредне пажње.

Наиме, први пут на поштанским маркама Поште Србије, а у сусрет Дану игре, појавиће се личности из сфере уметничке игре. На иницијативу др Свенке Савић, проф. емеритус Филозофског факултета у Новом Саду и др Вере Обрадовић, ред. проф. Факултета уметности у Косовској Митровици, активних сарадница УБУС-а, поштанске марке красиће ликови примабалерина Душке Сифниос и Јованке Бјегојевић, као представница класичног балета и Маге Магазиновић и Смиље Мандукић, зачетница модерне игре у Србији. Најављујемо и публикацију у издању Удружења балетских уметника Србије којим се промовишу добитници награда овог удружења у периоду од 1997. до 2017. године – признања за животно дело и награде Димитрије Парлић, чија ће се промоција одржати у мају.

 

ПОСЛАНИЦA ЗА МЕЂУНАРОДНИ ДАН ИГРЕ ИЗ СРБИЈЕ

Игра је ритам. Ритам добија свако од нас доласком на овај свет. Значи, игра је живот. Покрет који долази као последица наших мисли, емоција и набоја, може бити приказан на безброј начина. Покрет нас увек одаје, јер он никада не лаже.

Плес је пре свега, слика мисли, којој је одузет сваки дух тежине. Плес је светлост свете ватре, као град Сунца. Иако игра можда нема своје место, из ње извиру и зраче сва могућа места, била она стварна или утопијска. Игра је ванвременска, изван свих граница и било којих опредељења. Иако проткана као важан део културног наслеђа сваке нације, игра може само да спаја људе, а не да их раздваја. Кроз лепоту различитости долазимо до спознаје да уметност игре нема домовине. Сви ми, под овим нашим небеским сводом, можемо да стварамо и осетимо позив игре као Божији дар, јер она то и јесте.

На данашњи дан, цео свет слави њено постојање и овом приликом свима вама честитам наш и ваш Светски дан игре.

Ана Павловић

Подели