Свима је добро позната дирљива прича о љубави између Маргерите Готје, даме с камелијама, и Армана Дивала, која већ 170 година, откад је Димин роман објављен, инспирише уметнике да стварају нова прозна, драмска, оперска, филмска и балетска дела.
Балет Српског народног позоришта ће балетску сезону отворити премијерном обновом балета у два чина Дама с камелијама, на музику Ђузепа Вердија и либрету Крунислава Симића, према истоименом роману Александра Диме Сина. Кореографију и режију обнавља Крунислав Симић, оркестрацију је урадио Александар Којић, који ће и дириговати. Премијерна обнова је планирана за суботу, 13. октобра 2018, на сцени „Јован Ђорђевић“, с почетком у 19 часова, а реприза је 16. октобра.
Премијера овог балета била је пре девет година, 14. марта 2009. године и извођен је 26 пута (последњи пут, пред новосадском публиком 31. октобра 2013. године у оквиру Верди феста у СНП-у). Сценографију је урадио Герослав Зарић, а костиме Бојана Никитовић. Репетитори су Оксана Сторожук, Милан Лазић, Весна Бркић, Бранка Глигорић, дизајнер светла Марко Радановић.
У премијерној подели улоге тумаче: Ана Ђурић (Маргерита Готје), Андреј Колчериу (Арман Дивал), Давид Груосо (Господин Дивал), Олга Аврамовић (Приданса Диверноа), Катарина Кљајић (Мадам Олемпа), Милан Иван (Гастон Р…), Самјуел Бишоп (Гроф Де Н…), Верица Козарев Кларић (Нанина), Лана Стојановић, Наојуки Ацуми и Александар Бечварди (Глумци опере Комик). Учествују: солисти и ансамбл Балета и Оркестар Опере СНП-а.
Либрето је заснован на истоименом роману француског књижевника Александра Диме Сина (Alexandre Dumas Fils), где је описао своју љубав према младој и лепој куртизани Марији Диплеси (Marie Duplessis), која је 1847. умрла од туберкулозе. Писцу је највећу славу донео управо роман Дама с камелијама објављен 1848, који је доживео огроман успех, па је већ четири године касније његова сценска адаптација изведена у Театру Водвиљ. Уметничка вредност дела не лежи у самој идеји коју писац обрађује, него у епизодама пуним живота и у смело скицираним појавама из париског полусвета. Метеорски успех драме и представе инспирисао је и самог Вердија да га преточи у оперу, и тако је 1853. настала Травијата, једна од најпопуларнијих опера.