Објављено:
1467
прегледа

Премијером Росинијеве комичне опере „Пепељуга“ отвара се оперска сезона

Фото: СНП

Први пут на реперотар Српског народног позоришта ући ће једно од најлепших Росинијевих дела, комична опера у два чина „Пепељуга“.

Премијером опере Пепељуга, 26. септембра, на сцени „Јован Ђорђевић“ с почетком у 19 часова, биће отворена оперска сезона.

Диригент је Ђанлука Марчано, редитељ је Марко Пучи Катена, гост из Италије, а у подели су: Саша Штулић (Дон Рамиро), Владимир Андрић к. г. (Београд) / Васа Стајкић (Дандини), Саша Чано, к. г. (Словенија) / Небојша Бабић (Дон Мањифико), Марија Митић Васић, к. г. (Нови Сад) / Дарија Олајош Чизмић (Клоринда), Верица Пејић / Наташа Рашић, к. г. (Београд) (Тизбе), Јелена Кончар (Ангелина), Горан Крнета / Страхиња Ђокић (Алидоро).

У занимљивом режијском виђењу кроз кино-објектив, уз елементе комедије дел арте, опера Пепељуга је ново репертоарско освежење.

Премијерним извођењем Росинијеве опере у СНП-у биће обележено 150. година од композиторове смрти.

Пепељуга у СНП-у се изводила као драмска и као балетска представа:

4. III 1904. (прича у 4 чина, написао: Р. П. Т.); 1910/11. (комад за децу, Б. Нушић); 23. I 1910. (прича у 4 чина, написао: Р. П. Т, режија: Димитрије Спасић); 23. II 1931. (дечја игра у 6 слика, написао: Карл Аугуст Гернер, прем. у Сомбору); 27. XI 1963. (комад у 3 чина, написао: Живојин-Бата Вукадиновић, режија: Михаило Васиљевић); 25. V 1965. (балет у 3 чина, музика: Сергеј Прокофјев, кореографија и режија: Ико Отрин, диригент: Имре Топлак); 27. III 1987. (балет у 3 чина, музика: Сергеј Прокофјев, кореографија и режија: Роберт Кљавин, к.г., диригент: Имре Топлак) – Из Енциклопедије СНП-а

Ђоакино Росини (Gioacchino Rossini, 1792 – 1868) био је италијански композитор стилског раздобља класике. У историји је забележен као један од најпопуларнијих композитора опера. Росинијева најпознатија опера је Севиљски берберин, али је са опером Пепељуга (La Cenerentola ossia La bontà in trionfo, односно Пепељуга или Тријумф доброте) доживео велики успех, због одличног споја топле прича с прекрасном музиком. Заснована је на најлепшој бајци „Пепељуга“ у којој непролазну вредност и безвременску тему чини победа добра над злом. Либрето за оперу Пепељуга написао је италијански писац, песник и либретист Јакопо Ферети (Jacopo Ferretti, 1784 – 1852), предложивши Росинију 1816. године основу бајке Пепељуга, као предложак за следећу оперу. Ферети је саставио либрето користећи се либретима које су раније написали француски драматичар и писац Шарл Перо (за малтешког композитора Николаса Исуара, који је деловао у Француској, и немачког композитора Данијела Штајбелта) и Италијана Франческа Фјоринија (за композитора Стефана Павезија). Причу о Пепељуги Ферети је донекле изменио и прилагодио је оперском жанру, у многоме је фабулу лишио поетских и фантастичних елемената Пероове бајке (Пепељуги не помаже Добра вила него кнежев тутор Алидоро, не откуцава поноћ, нема чаробног штапића, а нема ни славне стаклене ципелице), задржавши само окосницу дела.

Прекрасна Росинијева музика додаје чаробну ноту срећној причи о Пепељуги. У Росинијевој опери истиче се занимљива подела – главну улогу Ангелину, пева дубљи женски глас – мецосопран (најпознатија оперска „Пепељуга“, била је шпанска мецосопранисткиња Тереза Берганса (1935- ), за коју су многи тврдили да је била „Пепељуга из снова“).

Подели