Објављено:
787
прегледа

Ко је најмоћнији на свету!?

Фото: СНП

Балет Српског народног позоришта ће дати одговор на ово питање, 5. марта 2016. године са почетком у 19 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ када је планирано премијерно извођење овог балета за децу али и одрасле.
Музику је компоновао чешки композитор Бохуслав Мартину (Bohuslav Martinů, 1890-1959). Овај комични балет први пут је изведен 31. јануара 1925. у Националном театру у Брну, Чешка.

Захваљујући гостујућем кореографу Владимиру Семјоновичу Феђанину, публика Српског народног позоришта ће први пут имати прилике да ужива, и то она највернија публика која је дуго чекала на нове балетске представе прилагођене школском и предшколском узрасту.

Солисти и ансамбл Балета су започели рад, пробе су у току. Сценографија је поверена искусном Саши Сенковићу, а костимографија Сенки Раносављевић. Асистенти кореографа Феђанина су Оксана Сторожук и Радмила Несторовић. Предвиђено је да представа траје око 55 минута. А, само ћемо мало открити о чему се ради: радња се одвија у предивној сеоској башти, а главни јунаци су породица мишева, петао, рођаци мишева, ветар, сунце и облаци…


БОХУСЛАВ МАРТИНУ
(Bohuslav Martinů)

Чешки композитор рођен у Поличкој 1890. Основно музичко знање је стекао већим делом као самоук.
1906-13. студирао виолину и оргуље на Конзерваторијуму у Прагу. Музички каријеру је започео као виолиниста у Чешкој филхармонији.
1922. године по наговору  композитора Ј. Сука (J. Suk) постао је његов ученик на Прашком конзерваторијуму.
1923. наставио студије композиције у Паризу код А. Русела (A. Roussel) где је слушао музику Стравинског, Шесторице, као и џез. Показивао је интересовање и за фолклорну музику и културу Чешке.
1939. После немачке инвазије на Чешку, Мартину је као културни аташе помагао бројним уметницима да пребегну у Париз.
До 1940. живео је у Паризу где се посветио само стваралаштву. Пред најездом фашистичког окупатора склонио се у САД и ту деловао као професор на Принстон универзитету и као учитељ композиције на Манс колеџу (Manes College) у Њујорку, те на фестивалским курсевима у Танглвуду (Масачусетс). Компонује велики број дела различитих жанрова.
1946. позван је да предаје композицију на Конзерваторијуму у Прагу, али га је болест спречила да се бави педагошким радом.
1948-1953. боравио је у САД јер је 1952. године добио америчко држављанство. У Њујорку је наставио да компонује свој највећи пројекат, оперу Грчка пасија (1954).
1953-55. борави у Риму, Ници и Базелу.
1957. преселио се у Швајцарску где је провео остатак живота.
1959. умро је у Листалу крај Базела, Швајцарска.

У музици Бохуслава Мартинуа спајају се утицаји чешког музичког фолклора, француског импресионизма, средњоевропског неокласицизма и америчке примењене музике.  Био је изразито наклоњен музици, те се сматра представником генерације која је настојала да традиционалне формалне оквире испуни новим садржајима. Основне одлике Мартинуове уметности су хуманост и љубав према човеку.

ДЕЛА: изузетно обиман опус обухвата шест симфонија, преко двадесет концерата, оркестарске свите и друга симфонијска остварења, велики број камерних, вокалних, хорских и вокално-инструменталних композиција, као и различите врсте сценских дела – од обимних опера до једночиних мистерија у духу комедије dell’ arte или средњовековних мистерија, посвећујући се више експериментима него неговању традиције постромантичарске опере. Уз Јаначека, Мартину је најзначајнији представник чешке опере 20. века. Компоновао је шеснаест опера, укључујући и две недовршене, и то у два периода: 1928-1938. и 1951-1959. Најзначајније су: Војник и играчица (1928), Глас шуме (1935), Театар у предграђу (1936), Жилијета (1938), Венчање (1953), Грчка пасија (1961), Аријадна (1961), и Два пута Александар (1964). Остала дела: оркестарска, камерна, клавирска, радио-опере, телевизијске опере, балети.
(из: Г. Драговић, Лексикон опера и Музичке енциклопедије)

Светска премијера комичног балета Ко је најмоћнији на свету? била је 31. јануара 1925. у Националном театар у Брну, Чешка.

Подели