Откривање бисте Петра Коњовића, рад др Владимира Т. Јокановића
1. јун у 10.30, доњи фоаје сцене „Јован Ђорђевић”
Приликом свечаности откривања бисте говорили су аутор др Владимир Т. Јокановић, управник Српског народног позоришта Александар Милосављевић и диригент Александар Којић.
Петар Коњовић (Чуруг, 5. V 1883 – Београд, 2. X 1970; сахрањен у Сомбору 6. X 1970). Прва сазнања о музици стекао је у Великој српској православној гимназији у Новом Саду (1894-1899). Самоук у свирању виолине и клавира, учио је појање и учествовао у богослужењима, а већ као ђак проучавао је музику Мокрањца. У Сомбор је 1902. завршио Српску учитељску школу, где је стекао знања из дириговања. За време његовог школовања у Сомбору, СНП је гостовало 1900. с опером Чаробни стрелац Фон Вебера а Коњовић је учествовао у опери певајући у хору. Прву оперу, Женидба Милошева завршио је 1903. и у жељи да се усавршава, 1904. отишао је у Праг на Конзерваторијум, где је студирао композицију и дириговање и дипломирао композицијом за велики оркестар Serbia liberata. У Прагу је гледао представе Московског художественог театра. На позив Стевана Мокрањца 1907. прихвата да предаје у Српској музичкој школи у Београду, а 1910. оснива у Земуну приватну музичку школу. Од 1919. до 1921. био је и члан Управног одбора Друштва за СНП, да би 1. I 1922. био изабран за директора Опере загребачког Хрватског народног казалишта и ту остао до 1926. Од 1927. је радио као управник Народног казалишта у Осијеку, настављајући да га води и као Новосадско-Осјечко позориште. Од 1933. до 1939. поново је на челу ХНК у Загребу.
Члан Чешке академије наука и уметности постао је 1938, а 1946. изабран је за редовног члана Српске академије наука, поставши истовремено и секретар Одељења ликовне и музичке уметности, а 1948. управник Музиколошког института САНУ. Компоновао је и опере (за које је писао и либрета): Кнез од Зете (по Максиму Црнојевићу Л. Костића), Коштана (по Б. Станковићу) и Сељаци (по Ђиду Ј. Веселиновића и Д. Брзака). Његова последња опера је Отаџбина, на текст Смрт мајке Југовића И. Војновића.
Одликован је Орденом рада I реда, Седмојулском наградом за животно дело, Орденом заслуга за народ, а за монографију о Милоју Милојевићу добио је награду Савеза композитора Југославије.
Владимир Т. Јокановић, примаријус и доктор медицинских наука, специјализовао максиофацијалну и оралну хирургију, почасни члан Српске академије медицинских наука. Од ране младости бави се књижевним радом: песме, афоризми, један роман, проучава историју медицине и отргао од заборава биографије значајних лекара: Јована Андрејевића Јолеса, Јована Јовановића Змаја, Михајла Петровића… Биографије о овим личностима које су имале утицај и на позоришни живот, брижљиво се чувају у Српском народном позоришту.
Др Јокановић бави се и вајарством већ 50 година, аутор је стотинак биста и рељефа у Србији, Црној Гори, Хрватској; познатије дело је биста Јована Андрејевића Јолеса. Живи и ради у Новом Саду, пише, ваја, организује састанке лекара и игра тенис.