Објављено:
4
прегледа

ДАН СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА (ВИДЕО, ФОТО)

snpПре тридесет четири године, 28. марта, најстарије српско позориште преселило се у нову зграду, ову у којој се сада налазимо.

Као и сваке године од тада, рођендан свог театра обележавамо пригодном свечаношћу када сумирамо резултате из претходне године и похваљујемо највредније и најбоље, појединце и представе.



ПРЕДЛОЗИ ЗА ДОДЕЛУ МЕДАЉА ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ,
ГОДИШЊИХ НАГРАДА И ПОХВАЛА
ЗА ДАН СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА,
28. март 2015.


МЕДАЉЕ „ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ“

Златна медаља „Јован Ђорђевић“
 
Љиљана Мишић
За значајан допринос српском балету, балетологији и за плодну сарадњу са Српским народним позориштем
Љиљана Мишић несумњиво спада међу најобразованије балетске посленике код нас:  паралелно са гимназијом завршила је још две средње школе – Позоришну школу (Балетски одсек) и Средњу музичку школу „Исидор Бајић“, а  дипломије је на Филозофском факултету, на Катедри за енглески језик и књижевност.  Усавшавала се као балетски педагог  у Лењинграду, затим у Лондону у Школи за савремену игру где се  практично  упознала и са џез и степ-игром, и Као Фулбрајтов стипендиста у Њујорку,  школујући се на трима институцијама (Школа уметности Универзитета Њујорк, Школа „Марта Грејем“ и Џулијард школа). Уз многобројне краће студијске боравке (Бугарска, Мађарска, Италија, Енглеска, Француска, Данска и др.) успевала је да прати развој уметничке игре широм света и пре модерних технологија.
Одржала је велики број семинара за балетске педагоге. По позиву је предавала класичан балет у градовима Инујама и Нагоја у Јапану, карактерне руске игре у Риму у школи „Carpe diem“, основе модерне игре на Факултету драмских уметности на Цетињу…
У Балетској школи у Новом Саду предавала је  класичан балет, да би касније на Академији уметности  била професор на предмету Игре.
Љиљана Мишић је и сарадник  издања Матице српске – Српски биографски речник и Српска енциклопедија (у којој је и члан редакције за БАЛЕТ),  Лексикона балетских представа (САНУ), Алманаха позоришта Војводине и „Орхестре“ – афирмишући историјат и личности Балета Српског народног позоришта и приказујући његове балетске представе.
Аутор је првог балетског уџбеника у нашој земљи – Основи сценске игре, те књигā Култура покрета , Уметничка игра у Новом Саду 1919-2000.  и Велика река.

Са Српским народним позориштем интензивно сарађује више од три деценије,  најпре као  педагог-репетитор и асистент кореографа, затим као сарадник у листу „Позориште“, (објавивши велик број чланака, критика, есеја и пригодних забележака), и данас као сарадник за Енциклопедију Српског народног позоришта (која је у припреми).


Златна медаља „Јован Ђорђевић“

Бранкo Димитријевић, драматург
за предани рад и несебични ангажман у конципирању и реализацији репертоара Драме Српског народног позоришта и у сезони 2014/2015.
Ненаметљив и вазда дискретан, Бранко Димитријевић већ годинама својим талентом, знањем и искуством, али и својом безрезервном љубављу према позоришту и према свима који у театру раде, помаже, подржава и конкретним драматуршким, списатељским и редитељским ангажманом доприноси успесима наше Драме. На њега се у последњих десет година у потпуности ослањао сваки директор Драме. Када би сматрали да им је савет потребан тражили би га, и од Бранка увек добијали. Но, када су били уверени да им никакви савети нису потребни, чули би Димитријевићев увек духовити коментар. А ти коментари су редовно били довољно провокативни и луцидни, довољно неодољиви и позоришно прецизни, довољно шармантни, да их није било могуће заобићи или се о њих оглушити. Директору Драме Бранко доставља студиозне, драматуршки и театарски целовите анализе драмских текстова, муњевито а прецизно одређује контекст сваког репертоарског потеза – и у контексту репертоарског концепта Српског народног позоришта, али и у широј сфери, док су његове сугестије везане за поделе улога конструктивне, објективне и, увек би се показало, беспрекорно тачне. Бранко за СНП пише драме, покаткад по наруџбини, понекад инспирисане мером ансамбла, некад нам их поклања, мирно и с безграничним стрпљењм их препушта редитељима, а једном прилком, када су му они дозлогрдили, сâм је режирао свој комад.


Сребрна медаља „Јован Ђорђевић“:

Снежана Ковачевић, суфлер Драме
Стални члан Драме Српског народног позоришта од 1985. године.
Својим пожртвованим радом, одговорношћу и спремношћу да увек буде на услузи глумцима, стекла је статус незаменљиве. Својим стручним коментарима успела је да задобије поверење и млађих и старијих глумаца. Ова награда је најмање чиме јој се Позориште и глумци могу захвалити.


Сребрна медаља „Јован Ђорђевић“:

Весна Кесић Крсмановић, диригент Хора Опере
Дипломирала је дириговање код професора Станка Шепића на Факултету музичке уметности у Београду. Усавршавала се на курсевима дириговања у Италији и Мађарској. Резултате њеног рада обележиле су и награде на фестивалима и такмичењима младих музичара у категорији оркестара и хорова.
Од сезоне 1987/88. је диригент Хора Опере Српског народног позоришта, где је са хорским ансамблом остварила више од четрдесет оперских наслова као обнове или премијере. У том периоду Хор Опере  СНП-а је у више наврата награђиван за изванредна уметничка остварења а стручна критика редовно истиче уметничке квалитете новосадског оперског хора, наглашавајући његову увежбаност, добру вокалну технику и динамичку изнијансираност.


Бронзана медаља „Јован Ђорђевић“

Дејан Теодоровић, инспицијент Опере
У Српско народно позориште долази 1984. године и одмах самостално води премијеру балета Копелија Лудвига Минкуса, под будним оком старијих колега Ђорђа Молдовановића и Стојанке Милушић, након чега задобија њихово пуно поверење као стручан, поуздан и одговоран млади инспицијент.
До данас је водио више од 90 оперских и 70 балетских наслова као премијере или обнове, и драмску представу Жене у скупштини Аристофана.
Био је ангажован на међународној продукцији опере Аида Ђузепа Вердија на извођењима у Кијеву и Будимпешти као stage manager и први инспицијент.


ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ

Милован Филиповић, глумац
за улогу у представи Аутобиографија Бранислава Нушића у режији Предрага Штрпца, и за улогу Болета у представи Оставите поруку или Бегунци у режији Виде Огњеновић.
Изнова потврдивши свој комичарски дар, пожртвованост и омиљеност међу колегама, Ера је још једном показао да представља стуб ансамбла и репертоара. Глумац и човек на кога је могуће ослонити се.


Золтан Бешењи, инспицијент Драме (на предлог Управе)
за предан, пожртвован и креативан рад на реализацији представа Драме Српског народног позоришта
Искуство за посао који сада обавља стицао је пажљиво посматрајући специфичан процес рада на настанку представа, тако да није било потребе посебно га уводити и обучавати у послове инспицијента. Напротив, овим радним задацима одмах је приступио не само исказујући завидно знање конкретног заната, него и способности и вештине којима се с разлогом наметнуо као један од најтраженијих и најцењенијих наших инспицијената. Задивљујућа је одговорност с којом приступа и најтежим задацима које пред инспицијента постављају и најзахтевније, најкомпликованије представе, сложених структура и у сваком погледу тешких за реализацију. При том, Бешењи контролише и оне аспекте процеса који не спадају у опис посла предвиђен за радно место које обавља, често антиципирајући могуће долазеће проблеме и предлажући конкретна решења.
 

Александар Којић, диригент
за извођење Гала концерта поводом 150. годишњице рођења Рихарда Штрауса
Маестро Александар Којић представља централну фигуру овог историјског културног догађаја, од идеје, преко формулисања програма, до његове бриљантне реализације.
Улажући огромну енергију и редак ентузијазам у свим фазама рада, темељном самосталном припремом, прецизним планирањем проба, изванредним диригентским талентом и високом стручношћу, маестро Којић је с Оркестром Опере досегнуо до тада неслућене могућности овог ансамбла


Ана Ђурић, солисткиња Балета I категорије
за улогу Јулије у балету Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева
Лаких скокова, глумачки и лирски уверљива, донела је улогу Јулије изузетно топло и младалачки страсно, дочаравши све патње и несташност заљубљене девојке, док је у кулминацији, спремна да као зрела жена поднесе драматичне судбоносне одлуке.


Ливију Хар, првак Балета
за улогу Ромеа у балету Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева
Изузетно лирично, зрело и технички прецизно донео је лик Ромеа, младића обузетог љубављу, док је у дуетним деоницама био сигуран и квалитетан партнер.


Семјуел Бишоп, балетски играч
за улогу Тибалта у балету Ромео и Јулија С. Прокофјева
На првом месту професионално, а затим и технички и уметнички беспрекорно, одиграо је улогу проблематичог и агресивног Тибалта, улогу која се одликује извајаним и снажним карактером.


Никола Икрашев, главни мајстор електричар
Одговоран је и поуздан сарадник у решавању свих насталих проблема у домену своје струке. Отклања све недостатке који се појаве у оквиру саме зграде као и у згради Комбината и Самачком хотелу.


Марко Радановић, самостални електричар расвете
У процесу настајања позоришних представа сценско светло има значајан, чак и магичан допринос. Марко својим одговорним и поузданим приступом послу учествује у поставци, ради на миксети и дизајнирању светла оперских, балетских и драмских представа.
Изражена спремност да се усавршава и неоспорна креативност, Марка у будућности профилишу у респективног дизајнера светла.


Снежана Мирковић, организатор продаје – благајник
По годинама стажа у Позоришту припада млађим кадровима, али је за врло кратко време, радећи као благајник билета, стекла поштовање свих колега. Стручна, педантна и ненаметљива,  одговорно и стрпљиво приступа сваком радном задатку. Врло је предана послу, ефикасна, позитивна и добронамерна, како у комуникацији с колегама, тако и у контакту с многобројном публиком. Због својих професионалних и личних људских квалитета  за њу имамо само речи хвале.


Маја Сувочарев, главни ликвидатор за обрачун зарада
У Позоришту је од 1996. године. Као одговоран и вредан радник, врло брзо својим знањем и искуством стиче поверење претпостављених које је неопходно за овај посао.


Служба Библиотеке Српског народног позоришта
Осим уобичајених радних задатака, сарадње са сродним институцијама и учешћа на семинарима и библиотекарским скуповима, ова служба је у протеклој години активно учествовала у обележавању 150. годишњице пресељења Матице српске у Нови Сад – припремила је и изложила експонате СНП-а на изложбама у централној Матици и у Галерији МС. Искористивши прилику бесплатног дигитализовања у ЈП Информатика, библиотекарке СНП-а бирају и припремају старе и ретке књиге из позоришног фонда за овај подухват. Такође, у библиотечкој служби припрема се електронско издање комплетног међуратног репертоара који је 1961. реконструисао, приредио и оставио у рукопису Павле Јефтић под насловом Дневник представа новосадских позоришта 1919-1961.


ГОДИШЊЕ ПОХВАЛЕ

Ансамбл представе Небески одред Ђорђа Лебовића и Александра Обреновића у режији Мие Кнежевић
Да се ова представа родила и у искуснијем ансамблу, била би значајна. Млада редитељка и млади глумци, те целокупна ауторска екипа, својом су игром и великом посвећеношћу, показали да се позоришни живот наших простора не мора плашити за своју будућност. Уиграни, креативни, вредни и уметнички поштени… треба ли више! Браво!


Ансамбл представе Мизантроп Жан Батиста Поклена Молијера у корежији Иве Милошевић и Горчина Стојановића
У ванредним околностима, ансамбл ове представе показао је зрелост, храброст, посвећеност и професионализам и доказао да је вредност ансамбла неупитна.
Комад Мизантроп се на нашим сценама ретко игра јер за његово извођење потребна је врхунска глумачка вештина. Хвала свима, на сваком изговореном стиху.


Хор Опере Српског народног позоршта
за извођење Кантате Александар Невски Сергеја Прокофјева на Концерту Хора и Оркестра Опере СНП-а
Извођењем Кантате Александар Невски Сергеја Прокофјева, Хор је искорачио из уобичајене репертоарске схеме и сусрео се са делом неокласичне провениенције, другачијег хорског слога и емоционалног музичко-смисаоног подтекста. Хор Опере СНП-а руковођен диригентом Хора Весном Кесић Крсмановић и диригентом  концерта Александром Којићем, уз мецосопрана Виолету Срећковић, остварио је ретко упечатљиво извођење које је, у појединим ставовима имало потресну, чак катарзичну димензију.


Оркестар Опере Српског народног позоришта
за Гала концерт поводом 150. годишњице рођења Рихарда Штрауса
До поменутог концерта у СНП-у није изведено ниједно дело Рихарда Штрауса, било у целини, било у деловима. С тога се недвосмислено ради о историјском догађају и културолошком чину од изузетног значаја.
Сложеност изведених одломака из опера Рихарда Штрауса поставили су пред Оркестар извођачке и уметничке задатке с којима се ансамбл до тада није сусретао, а који су остварени на примеран начин, према апсолутним естетичким критеријумима.
Овај концерт представља нову етапу у уметничком развоју овог ансамбла после које пред Оркестром више не постоје „неосвојиве равни“, како у оперској тако и у балетској или симфонијској литератури.


Балетска представа Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева, у кореографији Константина Костјукова, под диригентским вођством Микице Јевтића, сценографа Саше Сенковића и костимографа Мирјане Стојановић Маурич
Изузетно питка и естетски обликована представа која у основи садржи најважније мотиве Шекспирове драме, обилује упечатљивим сценама, благим хумором и лирском изражајношћу.


Представа Балерине
документарна представа о животима уметничких играчица у Србији данас, у режији и драматизацији Милене Богавац и кореографији Оливере Ковачевић Црњански, Форума за нови плес Балета Српског народног позоришта и Студентског културног центра Нови Сад
Према речима редитељке Милене Богавац, „Балерине је предстaва која комбинује физички театар и оригинални, изведбени текст с циљем да документује, демистификује и објасни шта заправо раде уметничке плесачице и с којим се изазовима срећу у професионалном и личном животу. “


Асука Маруо, солисткиња Балета I прве категорије
за улогу Јулије у балету Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева
Улогу Јулије донела је драмски и плесно на изузетно високом уметничком нивоу и на тај начин нам дочарала све емоционалне нијансе ове трагичне љубавне приче.


Такуја Сумитомо, првак Балета
за улоге Ромеа и Меркуција у балету Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева
Његову игру одликују лепи скокови, прецизне вртешке и добро партнерско умеће. Улогу Ромеа извајао је лирски изражајно, док је његов Меркуцио осмишљено раздраган и духовито упечатљив.


Радионице Српског народног позоришта
Сви запослени у радионицама СНП-а безрезервно су се залагали и својим ангажовањем и вештином занатског умећа омогућили редитељима, сценографима и костимографима да остваре своје креације у реализацији премијерних представа Драме и Опере, упркос свим проблемима који су их пратили на том путу.


Марко Дрча, професор француског језика
за изузетну сарадњу и несебичну помоћ коју је годинама пружао Српском народном позоришту приликом међународне сарадње, на гостовањима и фестивалима, као преводилац и асистент у оквиру пројекта „Квартет”,  у организацији Генералне скупштине Европске театарске конференције у Новом Саду, учествовању у координацији војвођанске турнеје Театра Риктус из Нанта. Посебно му се захваљују службе међународне сарадње, маркетинга и технике Српског народног позоришта.

Подели