ЖЕЉКО Р. АНДРИЋ

баритон, првак Опере

Рођен 1984. у Лозници.

Године 2003. завршио Музичку школу „Станковић“ у Београду, 2008. дипломирао на Академији уметности у Новом Саду, Одсек теорија музике, 2011. на истој Академији дипломирао и на Одсеку соло певања у класи проф. Вере Ковач Виткаи.

Мастер студије завршио на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Николе Мијаиловића 2013.

Као солиста је учествовао на многим концертима широм Србије.

Члан је Војвођанског мешовитог хора у Новом Саду у коме наступа као солиста. Од 2008. је члан Опере Српског народног позоришта, од маја 2012. солиста, а од јануара 2020. првак Опере.

Усавршавања: 2015. у Бечу (проф. Сеад Буљубашић и маестро Wolfgang Scheidt).

Оперски репертоар

И. Бајић: Кнез Иво од Семберије, концертно извођење – Турски гласник
С. Барбер: Партија бриџа (Омнибус опера) – Давид
А. Вребалов: Милева – Јакоб Ерат
В. А. Моцарт: Дон Ђовани – Мезето
Ђ. Верди: Набуко – Велики свештеник
Риголето – Риголето, Гроф Чепрано
Симон Боканегра – Паоло Албијани
Травијата – Маркиз Д’Обињи, Жорж Жермон
Трубадур – Гроф Луна, Стари циганин
Аида – Амонасро
Д. Деспић: Поп Ћира и поп Спира – Владика темишварски
С. Дивјаковић: Владимир и Косара, концертно извођење опере – Радован, Владимиров пријатељ
Г. Доницети: Љубавни напитак – Дулкамара
Позоришне згоде и незгоде (Вива ла мама) – Орацио Просперо
И. Калман: Кнегиња чардаша – Пуковник Аурел Ронздорф
П. Маскањи: Кавалерија рустикана – Алфио
Ђ. К. Меноти: Телефон (Омнибус опера) Бен
Ђ. Пучини: Боеми – Алчиндоро
Мадам Батерфлај – Комесар
Тоска – Чезаре Анђелоти
Ђ. Росини: Севиљски берберин – Фјорело
П. И. Чајковски: Пикова дама – Нарумов

Галерија

Награде

– Европска музичка академија доделила је Жељку Р. Андрићу, баритону Опере СНП-а, престижну Бетовенову награду, Праг 2016, за најбољег певача.

– Освојио је прву нaгрaду на Такмичењу соло певача „Лазар Јовановић“ у Београду и „Никола Цвејић“ у Руми 2009. године.

– Годишња похвала СНП-а, 2019.

Видео

Из медија

Андрић: Протекла сезона је била највећи изазов за мене
Жељко Р. Андрић: Моцарт „крив” за Бетовенову награду