English

Ludvig Minkus
DON KIHOT
Balet u dva čina
Premijera: 18. decembar 2010, scena “Jovan Đorđević”

S A D R Ž A J

I ČIN – prva slika
Stanovnici španskog gradića uživaju plešući na glavnom trgu. Najlepša devojka je Kitri, ćerka imućnog i pohlepnog gostioničara Lorenca. Ona počinje da pleše, a uskoro joj se pridružuje Basil, berberin, najšarmantniji i najomiljeniji momak u kraju, kao i dve Kitrine najbolje drugarice.
Lorenco svima kvari raspoloženje, jer se žestoko protivi tome da mu se ćerka uda za berberina. Iako se Kitri i Basil vole, on nije dobra prilika za udaju jer nikad nema ni prebijene pare.
Dolazi Gamaš, bogati plemić, po Lorencu idealni prosac. Iako pomalo budalast, jedan jak argument mu ide u korist: nikada nije švorc.
Nakon vedrog i poletnog španskog folklornog plesa - segidilje - ulaze vatrena igračica Mercedes, čuveni toreador Espada i njihova svita igrača i toreadora. Mercedes pleše između bodeža, a Espada izvodi zadivljujući ples s drugim toreadorima.
U jeku zabave u gradić stižu vitez Don Kihot i njegov verni sluga Sančo Pansa. Predstavljaju se začuđenim građanima i odlaze u gostionicu da se okrepe.
Ples na trgu se nastavlja. Don Kihot ostaje bez daha pred Kitrinom lepotom. U njoj “prepoznaje” Dulsineju, idealizovani ženski lik iz njegovog viteškog sveta. Očaran je ljubavnim duetom mladog para, i poziva Kitri da zaplešu menuet. Ples je prožet ljubomornim scenama i vragolastim promenama partnera.
Mali skandal pruža priliku Bazilu i Kitri da srećno pobegnu. Sančo pokušava da odnese nešto hrane iz krčme, a da ne plati. Razbesneli gostioničar juri za njim i slučajno udari Gamaša. Kada otkriju da je mladi par pobegao, otac i prosac žele da pođu za njima, ali ih Don Kihot zaustavi svojim kopljem.

Druga slika
Don Kihot i njegov verni sluga Sančo Pansa lutaju dalje i u zoru stižu u ciganski logor, probudivši Cigane začuđene njihovim izgledom. Iznenađenje biva još veće kada se vitez uznemiri, umislivši da je vetrenjača zli div. Napada je uprkos protivljenju njegovog sluge i Cigana. Nakon juriša, pada na tlo i onesvesti se.
Don Kihot sanja drijade, prelepa vilinska bića. Predvođene svojom kraljicom i Amorom, drijade ga okružuju i odvode do Kitri, u kojoj Don Kihot i dalje vidi svoju voljenu Dulsineju. Drijade, Amor i Kitri igraju za Don Kihota vilinski ples.
Nakon priviđenja, Don Kihot dolazi svesti i ugleda svog slugu kako ga očajnički traži. Sančo je presrećan što konačno pronalazi svog gospodara. Njegovom veselju i sreći pridružuju se i  temperamentni Cigani plešući do jutra.

II ČIN – prva slika
Mladi se okupljaju u krčmi da se zabave. Kitri, Basil i dve devojke plešu, Espada im se pridružuje i takmiči se s Basilom. U rivalskom plesu, Basil oduševljava prisutne briljantnom igrom s čašama, ali atmosfera dostiže vrhunac kada Mercedes izvodi svoj vatreni ples.
U krčmu ulazi Lorencov sluga i upozorava zaljubljene da stižu razbesneli gospodar i naivni prosac. Njihov dolazak izaziva opštu gungulu. Gamašu nude drugu devojku, ali Lorenco insistira da bogati prosac oženi Kitri. Da bi to sprečio, Basil odglumi samoubistvo. Don Kihot – koji je u međuvremenu stigao – ubeđuje Lorenca da svoju ćerku da mladiću koga voli. Čim Lorenco pristane na to, Bazil „oživi“ i, želeći da podeli svoju radost, sve goste u krčmi časti pićem. Sada to može da priušti, jer je zet imućnog čoveka.
Vesela grupa izlazi plešući, a Gamaš utapa razočaranje u piću.

Druga slika
Priča se nastavlja na glavnom trgu španskog gradića. Mladencima nakon venčanja svi čestitaju, više ništa ne može da pokvari njihovu sreću.
Sledi niz svadbenih plesova. Ističe se duet Kitri i Basila, poznat kao Gran pa-de-de (Grand pas de deux). Nakon dueta svi stanovnici gradića radosno plešu u čast mladenaca.

LUDVIG MINKUS (Ludwig Aloysius, Leon Fjodorovič, Beč, 1826-1917) Kompozitor i violinista, rano je počeo da se bavi muzikom. Široj javnosti se predstavlja kao kompozitor u Parizu 1846, s baletom Pakita, koji je pisao zajedno s Edvardom Deldeveom. Godine 1853. emigrira u Rusiju, menja ime u Leon Fjodorovič Minkus, postaje dirigent Orkestra kneza Jusupova u Petrogradu; od 1861. je solista, a kasnije i dirigent Orkestra Boljšog teatra, potom i nadzornik svih moskovskih pozorišta, a predaje i na Konzervatorijumu u Moskvi. Koreograf Petipa je 1868. želeo da postavi balet Don Kihot u Boljšom teatru i pozvao Minkusa da komponuje muziku. Balet je premijerno izveden 14. decembra 1869, doživeo je ogroman uspeh i Minkusu doneo status zvaničnog kompozitora Ruskog carskog baleta, što ostaje sedamnaest godina. U Petrograd se vraća 1871. i tu radi sve do 1891. kada je penzionisan. Rusiju napušta 1896. i umire u Beču 1917, u 91. godini. Napisao je nekoliko opera i šesnaest baleta, među kojima su: Don Kihot, Bajadera, Roksana, Banditi Leptiri, Pakita (u saradnji s E. Deldeveom), Fjameta i Nemea (u saradnji s koreografom Sen-Leonom) i dr. Uprkos nedostatku originalnosti, Minkusu su zavideli i veći i poznatiji kompozitori. Poznavao je balet i njegovu specifičnost. Njegova muzika je izvanredno “tancovalna”, njena melodičnost i ritmičnost u potpunosti odgovara zahtevima klasičnog baleta.

MARIJUS PETIPA (Marius Petipa) Jedna od najpoznatijih ličnosti beletske umetnosti svih vremena, tvorac klasičnog beletskog akademizma - igračkog stila koji već više od jednog stoleća svojim strogim, a lepim virtuoznim formama oduševljava beletske umetnike i njihovu publiku. Marijus Petipa rođen je u Marseju 1819. u umetničkoj porodici. Otac Žan Antoan je bio igrač i balet-majstor, majka Viktorina Gaso dramska umetnica, a stariji brat Lisjen prvi igrač u Velikoj operi u Parizu. Karijeru je započeo kao igrač, najpre u Francuskoj, zatim u Španiji, a 1847. je došao u Rusiju u kojoj će ostati sve do svoje smrti, 1910. godine. Na sceni Marijinskog teatra u Petrogradu radio je pedeset šest godina, najpre kao igrač, a zatim kao koreograf. Postavio je četrdeset šest originalnih baleta, sintetizujući dostignuća beletske umetnosti XIX veka, koja je obogatio izuzetnom stvaralačkom fantazijom. Njegovi najpoznatiji baleti su: Don Kihot (1869), Bajadera (1877), Pakita (1847. i 1881) na muziku Ludviga Minkusa, zatim čuveni baleti Čajkovskog: Začarana lepotica (1890), Labudovo jezero (1895) u saradnji s Levom Ivanovom, te Rajmonda Glazunova (1898). /.../ Istoričari baletske umetnosti smatraju da je radnja najboljih Petipaovih baleta osmišljena, jasna i celovita, da je njegova fantazija neiscrpna, a da su njegova izražajna sredstva strogo odabrana i promišljena.  (M. Zajcev, Otkrivamo tajne baleta, List Pozorište, 1991/92).

VESNA ŠOUC
Rođena u Zemunu. Vanredni je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu za predmet Dirigovanje, šef dirigent u Operi i Teatru Madlenijanum, povremeno diriguje u Narodnom pozorištu u Beogradu i Pozorištu na Terazijama.
Dirigovala je preko trista predstava, nekoliko stotina koncerata sa simfonijskim orkestrima u zemlji kao i inostranim orkestrima: Filharmonijom Rige (Letonija), MATAV Simfonijskim orkestrom (Budimpešta), Segedinskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Istanbula, Simfonijskim orkestrom Burse i Simfonijskim orkestrom “Adana-Cukurova”. Nastupala je s domaćim i inostranim solistima svetskog renomea. Sarađivala sa više kamernih orkestara: Beogradskim kamernim orkestrom “Dušan Skovran”, Kraljevskim gudačima Svetog Đorđa, Kamernim orkestrom RTS-a, Novosadskim kamernim orkestrom, Kamernim orkestrom škole za muzičke talente iz Ćuprije i dr. Bila je šef hora Beogradske opere, do 1998. rukovodila horovima:”B. Radičević”, “Bel canto” i „Lola”, od kojih je prva dva i osnovala. Gostovala je u Nemačkoj, Danskoj, Švajcarskoj, Letoniji, Grčkoj, Slovačkoj, Kanadi, Turskoj i Mađarskoj. Radila je kao profesor na Bilgi univerzitetu u Istanbulu i Akademiji umetnosti u Banjaluci.
Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Zemuna, Zlatne značke kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Srebrne plakete Univerziteta umetnosti, studentske Oktobarske nagrade Beograda i dr.

MIKICA JEVTIĆ

MIKICA JEVTIĆ
Rođen 1977. u Horbu, Nemačka. Diplomirao je dirigovanje na Nacionalnoj muzičkoj akademiji Ukrajine u Kijevu 2003. godine kod profesora Alina Vlasenka i harmoniku kod profesora Pavela Fenjuka.
Od 2001. do 2003. godine bio je dirigent Simfonijskog orkestra i Opernog teatra grada Dnjepropetrovska u Ukrajini. Sa Gudačkim orkestrom Kijevske muzičke škole nastupao je u Španiji, Poljskoj, Nemačkoj, Portugaliji. Imao je brojne koncerte sa Nacionalnim simfonijskim orkestrom Ukrajine.
Od 2005. godine radi kao dirigent orkestra muzičke škole u Šapcu.
Od 2011. je stalni dirigent Orkestra Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Na repertoaru ima opere: Evgenije Onjegin, Travijata, Figarova ženidba, Carska nevesta, Nabuko, Rigoleto, i balete: Krcko Oraščić, Don Kihot, Labudovo jezero.

Dobitnik je prve nagrade na 1. Međunarodnom takmičenju dirigenata „Stefan Turčak“ u Kijevu 2006. godine.

„Kao član žirija međunarodnih takmičenja "Stefan Turčak" u Kijevu 2006. godine i "Sergej Prokofjev" u Sankt Peterburgu 2008. godine, upoznao sam se sa dirigentom iz Srbije, Mikicom Jevtićem. Mladi muzičar ispoljio je izuzetne dirigentske sposobnosti, pokazao muzikalnost i odličnu dirigentsku školu koju je stekao na Nacionalnoj muzičkoj akademiji u Kijevu u klasi izuzetnog pedagoga, profesora Alina Vlasenka. Mikica Jevtić je talentovan i izuzetno profesionalno pripremljen dirigent. Njegov umetnički put zaslužuje pažnju i podršku.“

Saulius Sandeckis, dirigent
Počasni profesor Akademije
"N. Rimski-Korsakov" u Sankt Peterburgu

MIRJANA STOJANOVIĆ-MAURIČ  
Rođena u Novom Sadu. Diplomirala na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek kostima, u klasi profesora Dušana Ristića. U pozorištu debituje 1970. godine, a od 1971. je stalni kostimograf Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Osim kostimografije bavi se i slikarstvom, tematski takođe vezanim za pozorište. Uradila je kostime za više od 100 predstava u Srpskom narodnom pozorištu, potom u Mariboru, Skoplju i Osijeku, kao i niz TV emisija i drama za RTV Novi Sad. Predstave karakteristične za njeno kostimografsko opredeljenje: Magbet, Norma, Samson i Dalila, Boemi, Bal pod maskama...
Učestvovala na više zajedničkih izložbi: Trijenale pozorišne scenografije i kostimografije, Oktobarski salon, Novosadski salon, Forma, Zlatno pero... i imala desetak samostalnih izložbi: Novi Sad, Nemačka, SAD... Nagrade za kostim: 1969. nagrada Beogradskog univerziteta “4. jul”, 1972. Nagrada Akademije primenjene umetnosti na XIII oktobarskom salonu u Beogradu, 1977. nagrada na 6. novosadskom salonu, 1977. nagrada “Forma” na “Formi VI” i 1983. na “Formi” IX. u Novom Sadu, 2005. Zlatna medalja “Jovan Đorđević”, najviše priznanje Srpskog narodnog pozorišta.
Ove godine Mirjana Stojanović-Maurič obeležava četrdeset godina umetničkog rada, prigodnom izložbom u organizaciji Pozorišnog muzeja Vojvodine i SNP-a, 22. decembra u Galeriji NS Nova SNP-a.


OLGA ĐURĐEVIĆ
Rođena u Novom Sadu, živi i radi između Milana i Firence. Diplomirala na  Akademiji primenjenih umetnosti u Firenci, Odsek scenografije, u klasi profesora Maurizia Mazzuccoa, na istoj akademiji završila specijalističke studije iz oblasti vizuelnih  umetnosti i scenskog dizajna.
Od 2008. je stalni član pozorišne grupe Phoebe Zeitgeist iz Milana, sarađuje sa dvojezičnom pozorišnom grupom iz Firence F.E.S.T.A. (Florence English Speaking Theatrical Artists) i studijom za dizajn Riccardo Rami iz Prata. Učestvovala u kreiranju video scenografije za ceremoniju proslave 50- godišnjice glavnog grada Brazila, Brazilije u produkciji studija Festi. Realizuje scenografije za više muzičkih video klipova, kao i za modne fotografe.
Učestvovala na više grupnih izložbi: Galerija Alexander Alvarez Contemporary Art u Alesandriji (Italija), od 2004. do 2008. na svim grupnim izložbama Akademije primenjenih umetnosti iz Firence.


ANGELA KEVEŠI (Kövessy Angèla)
Rođena 1967. u Budimpešti. Diplomirala na Mađarskoj visokoj školi za ples 1987. s izuzetnim uspehom (Pohvala cum laude), a 2002. završila i Odsek za pedagogiju. Još za vreme studija počinje da radi u Baletu Mađarske državne Opere u Budimpešti, od 1998. je solistkinja Baleta. Godine 1999. dobija Nagradu “Harangozo”, visoko priznanje Republike Mađarske. Od 2000. do 2005. je balet-majstor i asistent koreografa Baleta Mađarske državne Opere, od 2002. do 2005. balet-majstor Mađarske visoke škole za ples, 2005. i zamenik generalnog direktora škole. Od 2005. do 2010. je članica Baleta i asistentkinja koreografa Bečke državne Opere.

Praizvedba 14. decembra 1869. u Boljšom teatru u Moskvi

DON KIHOT NA SCENI SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA