ЛОКАЦИЈА
Сцена "Јован Ђорђевић"
ТРАЈАЊЕ
0сат(а) и 0минута
English
Ђузепе Верди
НАБУКО
Обнова: 18. октобра 2007. године
Премијера: 8. маја 1983. године
Ђузепе Верди
НАБУКО
Обнова: 18. октобра 2007. године
Премијера: 8. маја 1983. године
| Либрето Темистокле Солера Диригент ЖЕЉКА МИЛАНОВИЋ Редитељ ДЕЈАН МИЛАДИНОВИЋ Сценограф МИЛЕТА ЛЕСКОВАЦ Костимограф ЈАСНА ПЕТРОВИЋ-БАДЊАРЕВИЋ Режијска обнова КАТАРИНА МАТЕОВИЋ-ТАСИЋ Диригент Хора ВЕСНА КЕСИЋ-КРСМАНОВИЋ Обрада текста за дисплеј ИВАН СВИРЧЕВИЋ Концертмајстори Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов Корепетитори Ирина Митровић, Данијела Ходоба-Леш Суфлери Боженка Очовај, Милана Цап-Ћујић Инспицијенти Тања Цвијић, Дејан Теодоровић Мајстор светла Младен Букарица |
У Л О Г Е НАБУКО, краљ Вавилона МИОДРАГ Д. ЈОВАНОВИЋ, Београд КАМИЛ МАРА, Темишвар ИСМАИЛ, нећак јерусалимског краља САША ПЕТРОВИЋ СЛАВОЉУБ КОЦИЋ ЗАКАРИЈА, велики првосвештеник Јевреја БРАНИСЛАВ ЈАТИЋ АБИГАИЛА, робиња, усвојена кћерка Набука СВИТЛАНА ДЕКАР ВАЛЕНТИНА МИЛЕНКОВИЋ ФЕНЕНА, кћерка Набука ВИОЛЕТА СРЕЋКОВИЋ ВЕЛИКИ СВЕШТЕНИК ГОРАН КРНЕТА АБДАЛО, официр ИГОР КСИОНЖИК АНА, сестра Закарије ЛАУРА ПАВЛОВИЋ ВЕРИЦА ПЕЈИЋ ХОР И ОРКЕСТАР СНП, СТАТИСТИ Место догађања: Јерусалим и Вавилон, 578. године пре нове ере |
С А Д Р Ж А Ј
Први чин
Соломонов храм у Јерусалиму. Уплашени јеврејски народ моли се богу за спас, јер је у његову земљу продрла вавилонска војска под вођством краља Набука. Првосвештеник Закарија и свештеници левити умирују народ својом молитвом. Набукова кћерка Фенена пала је у руке Јевреја и Закарије се нада да ће тим залогом моћи да спречи Набука да поруши Соломонов храм. Стиже јеврејски војсковођа Исмаил и јавља да се Набукова војска приближава. Сви одлазе да бране град, а првосвештеник Закарија поверава Фенену Исмаилу. Исмаил теши Фенену коју је заволео док је био изасланик на Набуковом двору где га је она спасла из тамнице и штитила од своје старије сестре Абигаиле која га је прогонила. Њихов разговор прекида њен долазак с групом вавилонских војника. Абигаила нуди Исмаилу и његовом народу спас ако пође с њом, али он то одбија. Набуко и његова војска победнички пристижу. Првосвештеник Закарија прети краљу Набуку да ће убити његову кћерку Фенену ако сруши храм, али га Исмаил спречава и ослобађа Фенену. Првосвештеник Закарија га проклиње, а Вавилонци одводе Јевреје у ропство.
Други чин
Прва слика. Храм бога Баала. Абигаила из старих докумената сазнаје да је Набуков престо намењен Фенени а не њој, пошто је њена мајка ропкиња. Хоће да се освети Набуку, прети Фенени. Размишља о својој љубави према Исмаилу. Наилази велики свештеник и наговара је да обори Набука с власти и да заузме престо.
Друга слика. Предворје краљевске палате у Вавилону. Закарија окупља левите, свештенике Соломоновог храма, на молитву. Фенена прелази у њихову веру. Наилази Исмаил и свештеници га осуђују као издајника. Војсковођа Абдало јавља Фенени да се Абигаила побунила и да долази с војском која верује да је Набуко пао у борби. Стижу велики свештеник и Абигаила која тражи од Фенене краљевску круну. Тада долази Набуко и, опијен снагом и славом, проглашава себе за бога. У том часу удари га муња и помрачи му се ум. Абигаила узима краљевску круну.
Трећи чин
Прва слика. Дворана у краљевској палати у Вавилону. Абигаили се клањају свештеници и војска, пошто је приграбила власт над Вавилоном. Велики свештеник тражи смрт за заробљене Јевреје и Фенену, која је издала веру својих отаца. Абигаила својом лукавошћу добија печат на смртну пресуду од поремећеног Набука. До његове свести прекасно долази мисао да је с тиме и своју ћерку осудио на смрт. Моли Абигаилу да је поштеди, али она га баца у тамницу.
Друга слика. На обалама Еуфрата. Заробљени Јевреји чезну за својом домовином. Певају чувену песму Полети, мисли, на крилима златним. Првосвештеник Закарија храбри их предсказањем о пропасти Вавилона и ослобођењу њихове земље, Јудеје.
Четврти чин
Прва слика. Тамница. Набуко се буди узнемирен тешким сновима. Чује трубе које оглашавају погубљење заробљених Јевреја и његове кћерке Фенене. У очајању пада на колена и моли се јудејском богу, Јехови. Изненада му се враћају снага и свест. Војсковођа Абдало продире у тамницу и ослобађа Набука који жури да спасе Фенену и осуђене Јевреје.
Друга слика. Храм бога Баала. Уз звуке посмртног марша на трг долазе осуђени Јевреји. Међу њима су Закарије, Фенена и Исмаил. Велики свештеник и џелати припремају се за извршење казне. Фенена пева своју последњу молитву. У том часу стиже Набуко са својим верним ратницима. Кип вавилонског бога Баала се руши. Сви клекну и захваљују Јехови. Поражена Абигаила на самрти моли за опроштај. Закарија проглашава Набука за краља. Сви у томе виде божју вољу.
О Д Е Л У
Опера Набуко спада у ране Вердијеве опере, трећа је по реду, компонована 1842. Међутим, у њој је већ присутан индивидуални израз младог композитора. Мужевна снага створила је живе карактере на сцени, а величанствени хорови поробљених Јевреја први пут су уздигли и узбудили духове слушалаца.
Драмска ситуација заробљеног јеврејског народа којег су Вавилонци одвели у своју земљу, била је слична тадашњем положају Италије, која је, разједињена и делом под окупацијом аустријске царевине, тежила уједињењу у јединствену државу. И није стога чудо што је Вердија, великог родољуба, најпре узбудио призор у којем заробљени Јевреји на обали Еуфрата чезну за далеком домовином, па је у једној грозничавој ноћи створио јединствени хор Полети мисли, на крилима златним (Хор Јевреја). Тај призор постао је драматуршким и музичким језгром читаве опере. Већ од праизвођења у миланској Скали 1842, која је испраћена овацијама, тај је мелодиозни хор изашао на улице Италије и певан је као револуционарна химна, и све до наших дана остао је једном од најпопуларнијих “тачака” оперског репертоара.
Љубав према домовини, верска мржња, лудило, покајање – та темељна људска стања су присутна у опери Набуко. Сам Верди записао је много касније: “То је опера с којом у ствари започиње моја уметничка каријера”, а с том опером започиње и његова међународна слава.
О Д И Р И Г Е Н Т У
ЖЕЉКА МИЛАНОВИЋ
Рођена 1965. у Београду. Дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду, код професора Станка Шепића 1988. године; на истом факултету је и магистрирала 2000. године.
Носилац је неколико савезних награда стечених током студија: Сарајево, 1983, Загреб, 1986. – награда на ХХ такмичењу музичких уметника Југославије, као и награде Универзитета уметности у Београду. Наступала је с оркестром Београдске филхармоније, Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије, Оркестром Камерне опере Мадленијанум и Оркестром Академије уметности из Новог Сада. Током студија ангажована у КУД "Абрашевић" и хору Београдски мадригалисти. У Опери Народног позоришта у Београду делује од 1988, а као диригент од 1991.
Од јануара 1995. године је стални диригент Опере Српског народног позоришта где на репертоару има опере: Трубадур, Набуко, Риголето, Кавалерија рустикана, Фауст, Мајска ноћ, Кармен, Мадам Батерфлај, Тоска, Боеми, Служавка господарица, Моцарт и Салијери, Сутон, Код Феме на балу, Еро с онога свијета, Слепи миш, Васкрсење, Катарина Измајлова, и балете: Ромео и Јулија, Лабудово језеро и Жизела.
Награде: Годишња награда СНП за дириговање оперете Слепи миш 2004. и за дириговање праизведбе опере Васкрсење Франка Алфана 2005.
С Опером Српског народног позоришта наступала је на БЕМУС-у 1995, у Центру "Сава" 2003. и 2004. године, а у јуну 2006. на Интернационалоном оперском фестивалу у Мишколцу (Мађарска) с опером Васкрсење. Члан је Удружења музичких уметника Србије.
Copyright © 1861-2010 СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Сва права су задржана. Не копирати без дозволе.
Позоришни трг 1, 21000 Нови Сад
++381 21 6621-411