English

Микис Теодоракис
ГРК ЗОРБА
балет у два чина

Кореографија и режија КРУНИСЛАВ СИМИЋ Диригент ВЕСНА ШОУЦ Либрето КРУНИСЛАВ СИМИЋ, ДУШАН БЕЛИЋ, ХАЏИ ЗОРАН ЛАЗИН и СЕРЖ ВАФИАДИС Сценограф МИЛЕТА ЛЕСКОВАЦ Костимограф МИРЈАНА СТОЈАНОВИЋ-МАУРИЧ Репетитор ОЛИВЕРА КОВАЧЕВИЋ ЦРЊАНСКИ И ЈАСНА КОВАЧИЋ Помоћник кореографа МИЛОРАД ЛОНИЋ Диригент хора ВЕСНА КЕСИЋ-КРСМАНОВИЋ Концертмајстори ВЛАДИМИР ЋУКОВИЋ, СЕРГЕЈ ШАПОВАЛОВ Директор пројекта ДУШАН БЕЛИЋ

У Л О Г Е Алексис Зорбас Константин Костјуков, к.г. Ник, писац Милан Лазић Мадам Ортанс Гордана Симић, к.г. Марина, млада удовица Оксана Сторожук / Маријана Ћурчија Павлос, сеоски момак Драган Влалукин Соло глас Марина Павловић-Бараћ Соло бузуки Бранимир Јовановић Солисти, ансамбл балета, хор, оркестар СНП и КУД "Светозар Марковић"

Алексис Зорбас и Ник, млади писац, срели су се први пут у луци Пиреј. Чекали су укрцавање на брод, а циљ путовања било је острво Крит. Ник је намеравао да оживи стари запуштени рудник. Био је то разочаран, млад човек који је желео да на острву, међу људима из другачијег света пронађе свој мир. Зорба - сањар и луталица, волео је живот, пиће, жене. Увек је био на страни оних који пате, умео је да се жртвује за друге... Пошто је радио и рударски посао, Ник га је узео за надзорника рудника на Криту. Зорба и Ник крећу заједно на Крит. Тако је све почело.
На сеоском тргу, на обали мора, младеж се забавља и плеше. Ту је и млада удовица Марина, која привлаци пажњу свих мештана. Већина мушкараца тајно чезне за њом, а најжешће Павлос, који је лудо заљубљен и љубоморан, желећи је за себе. Удовица му не узвраћа наклоност. Мадам Ортанс, власница скромног пансиона, некадашња париска певачица и играчица, бурне прошлости, сада уморна од свега и болесна, проводи дане на Криту у сећању на минули живот, са успоменама и горчином у души. Она их прима у свој дом који код мештана није на добром гласу. Зорба и Ник плешу са њом.
Никову пажњу окупира случајни сусрет са удовицом Марином, која својим слободним понашањем и презиром за обичаје свога краја изазива револт мештана који је оптужују да срамоти село.
Мадам Ортанс, очарана сусретом са Зорбом, који за њу осеца сажаљење, почиње да верује даје коначно срела човека из снова, човека свог живота и предаје му се свом душом и телом...
Ник прижељкује нови сусрет са младом удовицом, што мештани примећују и осуђују, предвођени несрећно заљубљеним Павлосом. Ник је усамљен и очајан.
Зорба храбри Ника и наговара га да се удвара удовици, а мадам Ортанс, разумевајући удовичин положај, подстиче је да се сретне са њим. Узавреле крви, луд од љубоморе, несрећни Павлос предводи озлојеђене и кивне мештане. Дошљаци су пореметили њихов мир и обичаје, погазили правила понашања. Мирно острво је узаврело од људских страсти.
Зорба се враћа из града. У селу га већ жељно очекују мадам Ортанс, озбиљно нарушеног здравља и верни пријатељ Ник. Зорба доноси поклоне. Најлепши су, наравно за мадам Ортанс - огрлица и ружа. Венчање мадам Ортанс и Зорбе? Сан или јава? Да ли је то уопште важно?
Долазе жене - удовице, симболи патње, спутаности и узавреле страсти, жеље за другацијим животом.
Сусрет Ника и Марине више нико не може да спречи. Доживљавају кратку, страсну, али трагичну љубав. Гласине се шире острвом. Несрећни Павлос се убија јер је странац виђен како напушта удовичину кућу... Гнев мештана је страшан. Они лиинчују и убијају удовицу. Ник је немоћан да јој помогне, шокиран суровошћу призора, само је неми сведок трагедије. Остаје му само очај...
Ту је пријатељ Зорба који га теши: Нико није побегао од своје судбине! Треба заплесати! Сиртаки? Та је игра најбоља за све болести душе...
Игра живота и смрти се наставља. Мадам Ортанс је на самрти. Она још није умрла, а сељанке развлаче њене ствари. Уморно срце престаје да куца, мадам Ортанс умире на рукама вољеног Зорбе.
Очај му обузима душу, празнина испуњава његово тело. Ипак, ту је пријатељ Ник, који је од Зорбе научио да игра, да размишља другачије, да живи... Ник лагано увлачи свог духовног вођу у плес, у игру која почиње да пулсира, захуктава се и коначно постаје све необузданија. Живот тече даље! Да, то је сиртаки!

О  Д И Р И Г Е Н Т У

ВЕСНА ШОУЦ
Рођена у Земуну у познатој музичкој породици. Ванредни је професор на Факултету музичке уметности у Београду за предмет Дириговање, шеф диригент у Опери и Театру Мадленианум, а ангажована је као диригент у Народном позоришту у Београду и Позоришту на Теразијама.
Дириговала је преко триста представа, неколико стотина концерата у земљи и иностранству, учествовала на многобројним домаћим и иностраним фестивалима, реализовала трајне снимке за домаће и иностране медије.
Руководила је Симфонијским оркестром Факултета музичке уметности, дириговала свим симфонијским оркестрима у земљи, гостовала у Српском народном позоришту, као и иностраним оркестрима: Филхармонијом Риге (Латвиа), МАТАВ Симфонијским оркестром (Будимпешта), Сегединским симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром Истанбула, Симфонијским оркестром Бурсе и "Адана Цукурова" Симфонијским оркестром. Наступала је с домаћим и иностраним солистима светског реномеа. Снимила је три ЦД-а за инострано тржиште од којих се издваја ЦД за Мандала Армониа Мунди (Париз) који је добитник највише оцене као једно од најбољих остварења у 2004. години (Ле Монде де Мусиqуе).
Сарађивала је са више оркестара: Београдским камерним оркестром "Душан Сковран", Краљевским гудачима Светог Ђорђа, Камерним оркестром РТС-а, Новосадским камерним оркестром, Камерним оркестром школе за музичке таленте из Ћуприје и др. Била је шеф хора Београдске опере, а до 1998. руководила је хоровима:"Б. Радичевић", "Бел цанто" и "Лола", од којих је прва два и основала. Као клавирски сарадник оперских певача остварила је низ концерата, снимака и гостовања, у земљи и иностранству.
Била је професор на Билги Универзитету у Истанбулу и Академији уметности у Бањалуци.
Добитница је Октобарске награде Земуна, Златне значке културно-просветне заједнице Србије, Сребрне плакете Универзитета уметности, Студентске Октобарске награде Београда и др.
Гостовала је у Немачкој, Данској, Швајцарској, Летонији, Грчкој, Словачкој, Канади, Турској и Мађарској.