ЛОКАЦИЈА
Сцена "Јован Ђорђевић"
ТРАЈАЊЕ
3сат(а) и 0минута са паузом
English
Јаков Готовац
ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА
комична опера у три чина
Јаков Готовац
ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА
комична опера у три чина
| Либрето према мотивима народне приче написао Милан Беговић Диригент ЖЕЉКА МИЛАНОВИЋ Редитељ ЕГОН САВИН Сценограф МИОДРАГ ТАБАЧКИ Костимографи МИРЈАНА СТОЈАНОВИЋ-МАУРИЧ / МАРИНА СРЕМАЦ Кореограф ВАЛЕРИЈ МИКЛИН, Русија Диригент хора ВЕСНА КЕСИЋ-КРСМАНОВИЋ Сценски покрет ФЕРИД КАРАЈИЦА Асистент редитеља КАТАРИНА МАТЕОВИЋ-ТАСИЋ Репетитор балета ЏАНА ЧУРЧИЋ Лектор др РАДОВАН КНЕЖЕВИЋ Консултант за фолклор Владислав Бабијановић Корепетитор балета Иван Марковић Концертмајстори Александра Крчмар, Владимир Ћуковић Корепетитор Данијела Ходоба-Леш Инспицијенти Тања Цвијић, Дејан Теодоровић Шаптачи Боженка Очовај, Милана Цап-Ћујић Сценски ефекти Љубомир Шимић |
У Л О Г Е Марко, богати сељак Бранислав Јатић Дома, његова друга жена Марина Павловић-Бараћ Ђула, Маркова кћи из првог брака Лаура Павловић / Санела Митровић Мића, издаје се за Еру с онога свијета Миљенко Ђуран, к.г. / Славољуб Коцић Сима, млинар Бранислав Вукасовић / Васа Стајкић Пастирче Сенка Недељковић Момак из села Воја Малешев / Јован Пејић Солисти балета Сокол Флавијус Сасу Маска Иван Ђерковић Ансамбл Балета Весна Ћуковић, Вишња Дрињовски, Данијела Војновски,Маја Станковић, Ивана Оршолић, Сања Павић, Марија Јанковић,Теона Загорац, Олга Аврамовић, Милана Балаж, Флорин Станила, Ђулио Милите, Борис Видаковић, Саша Крга Девојке, жене, момци, трговци, деца, остали сеоски свет |
С А Д Р Ж А Ј
Први чин - На гумну богатог сељака Марка, девојке комушају кукуруз и певају. Тужна је само газда-Маркова кћи Ђула: мајка јој је умрла а маћеха за њу не мари. Ђулин глас пробуди Мићу, момка кога нико не познаје, и док жене теше Ђулу, па поново прихвате песму, он склизне са великог пласта, на коме је, непримећен, лежао, - као да је с неба пао! Сујеверне жене му и поверују када каже: Ја сам Еро са онога свијета! - па распреде причу о оном животу, тамо горе, и испоручује поздраве покојника. Излази Дома, Ђулина маћеха, и грди их што не раде, али је Мића, преваром, врати у кухињу, па, оставши насамо са Ђулом, изјави девојци да јој га је њезина покојна мати одабрала за мужа. И док се они договарају како да приволе Марка да пристане на њихов брак, наиђе сам газда и гони Мићу, одбивши да прими једног одрпанца на конак. Но, и Дома је чула за младића са онога света, па, када Марко оде, испитује Еру о своме покојном Матији; а када зачује да јој први муж пребацује што се преудала а за душу му никад ништа не дарује, да је, уз то, и празног џепа, она, у грижи савести, уручи Ери пуну чарапу дуката, покојнику да се нађе, и тобожњи Еро весело одлази. Само, када Марко сазна за дукате, он одмах покупи момке и да се у потеру за Мићом.
Други чин - У млину. Сима, млинар, меље и весело пева све док не навале жене: свакој се жури, и он не зна како да им угоди; а када се појави Дома са Ђулом и тражи да јој се самеље преко реда, избије свађа. Ђула покушава да смири маћеху, али се ова окоми на њу, па бесно оде. Девојка се вајка на своју злу коб; Сима је теши, и она одлази са женама. Но, ево Миће, бежећи пред потером. Сима се склања, а младић се прерушава у млинског помоћника и у највећој буци дочекује потеру: јесте, видео је лупежа како је малочас замакао у планину! Ови оставе коње и наставе гоњење пешице. Враћа се Ђула и он јој, на њено пребацивање што је узео дукате, каже да је то само шала, и наговори је да пође са њим. Они оду на газда-Марковом коњу. Долази Сима, а одмах затим и Марко са потером, па изгрди млинара зато што их је његов помоћник насамарио. Но, док се Сима брани, наиђе једно чобанче и исприча како је Мића побегао са Ђулом, на газдином коњу... Коначно, Сима остаје опет сам.
Трећи чин - На вашару; гужва, вика, весеље. Наилазе Марко и Дома: свађају се пошто јој муж на даје паре да нешто пазари и она, сва бесна, одлази. Млинар Сима прилази Марку и прича му да се Ђула, у ствари, удала за богатог младића из суседног села, и да сретно живе; Ђула чезне за оцем, али Мића неће да дође док га Марко не позове. Овај то и учини, а када се Мића и Ђула, свечано обучени, појаве, народ их радосно дочека. И све се разјашњава: по мајчином савету, Мића је, преобучен у сиромашка, тражио себи девојку, јер која га таквог заволи, та ће му бити добра жена. И он је, ево, вољан да врати коња и дукате, али тражи благослов. Марко то радо учини, па почиње опште весеље, које се завршава великим колом.
О О П Е Р И
Рад на компоновању опере Јаков Готовац започео је 10. октобра 1932. године и трајао је, у три фазе, до 8. маја 1935. Опера је угледала светлост дана 2. новембра 1935. у ХНК у Загребу и остала до данас најизвођенијим делом југословенске музичке литературе. Праизведбу је дириговао сам Готовац и већ тада осетио да је публика дело примила, а то су потврдиле и касније репризе. Критика је двојако реаговала. У Јутарњем листу Лујо Шафранек Кавић је написао: "Опет је један хрватски композитор узалуд написао једну оперу." Милан Катић у Новостима писао је веома похвално, а Стражичић у београдској Правди оценио је оперу такође врло позитивно. Занимљиво је да је прва изведба Ере изван наше земље била у Брну, на чешком језику 1936. Опера је у Народном позоришту у Београду премијерно изведена 17. априла 1937, а у Српском народном позоришту у Новом Саду 27. фебруара 1948. године.
ДРАМАТУРШКА АНАЛИЗА
Еро с онога свијета Јакова Готовца, на либрето Милана Беговића, најуспјешнија је опера народа и народности Југославије, дјело преведено на низ страних језика и играно на више континената, и свакако највише извођено глазбено-сценско дјело нашег аутора у земљи и свијету. Као дјело културе једне релативно мале земље, опера Еро с онога свијета могла је изборити такав пласман само захваљујући то својим очигледно изнимним вриједностима. Помогле су и околности, будући да је Еро с онога свијета комична опера, а знадемо да добрих комичних опера у сваком националном, па и свјетском фундусу имаде неуспоредиво мање од оних "озбиљних". Но и поред тих околности битна је чињеница што је Еро с онога свијета веома успјела комична опера. По својим мисаоно-стилским обиљежјима, и поред несумњивих утјецаја талијанског веризма (који је присутнији у ранијем Готовчеву дјелу, опери Морана), Еро с онога свијета улази у фундус посебно славенског оперног стваралаштва и у њему заузима часно мјесто једне од најбољих комичних опера, поред таквих ремек-дјела као што су Сметанина Продана невјеста, Сорочински сајам Мусоргског или Вјенчање у самостану Прокофјева.
/.../ Многи су склони да висок пласман (говорим овдје изричито о пласману, а не о умјетничкој вриједности) Готовчева Ере с онога свијета образложе првенствено вриједношћу либрета из пера Милана Беговића. Вриједност тог либрета је неоспорна. Служећи се драматуршком окосницом једног казалишног текста старог њемачког пјесника-постолара Ханса Сацхса, Беговић га је повезао с ликом довитљивца из народне пошурице, и радњу либрета обликовао својим големим драматуршким искуством и пјесничком умјешношћу. Ради се, дакако, не само о садржају текста него и заплету радње, дакле о посве казалишном виду обликовања либрета, којему још увијек, у великој мјери, основним шармом остаје сочни народни језик, пун доскочица и народских лирских метафора, преточен у изванредно течне стихове, веома податне глазбеном надограђивању.
/.../ Истичући такве предности Беговићева либрета, морам одмах упозорити и на чињеницу да ни такав либрето не би дошао до изражаја, да га конгенијално не синтетизира глазба, у драматуршком погледу једнако зрела, проницљива и духовита. Према томе сва прозивања Беговићева либрета у ствари су и признање складатељу Готовцу, његову дару сценског запажања којим ликове, ситуације и амбијент глазбено домишља до упечатљивости, захваљујући којој (за разлику многих других, и познатијих оперних дјела) Еро с онога свијета живи данас интензивније него у доба своје праизведбе.
ДРАМАТУРШКА АНАЛИЗА
Еро с онога свијета Јакова Готовца, на либрето Милана Беговића, најуспјешнија је опера народа и народности Југославије, дјело преведено на низ страних језика и играно на више континената, и свакако највише извођено глазбено-сценско дјело нашег аутора у земљи и свијету. Као дјело културе једне релативно мале земље, опера Еро с онога свијета могла је изборити такав пласман само захваљујући то својим очигледно изнимним вриједностима. Помогле су и околности, будући да је Еро с онога свијета комична опера, а знадемо да добрих комичних опера у сваком националном, па и свјетском фундусу имаде неуспоредиво мање од оних "озбиљних". Но и поред тих околности битна је чињеница што је Еро с онога свијета веома успјела комична опера. По својим мисаоно-стилским обиљежјима, и поред несумњивих утјецаја талијанског веризма (који је присутнији у ранијем Готовчеву дјелу, опери Морана), Еро с онога свијета улази у фундус посебно славенског оперног стваралаштва и у њему заузима часно мјесто једне од најбољих комичних опера, поред таквих ремек-дјела као што су Сметанина Продана невјеста, Сорочински сајам Мусоргског или Вјенчање у самостану Прокофјева.
/.../ Многи су склони да висок пласман (говорим овдје изричито о пласману, а не о умјетничкој вриједности) Готовчева Ере с онога свијета образложе првенствено вриједношћу либрета из пера Милана Беговића. Вриједност тог либрета је неоспорна. Служећи се драматуршком окосницом једног казалишног текста старог њемачког пјесника-постолара Ханса Сацхса, Беговић га је повезао с ликом довитљивца из народне пошурице, и радњу либрета обликовао својим големим драматуршким искуством и пјесничком умјешношћу. Ради се, дакако, не само о садржају текста него и заплету радње, дакле о посве казалишном виду обликовања либрета, којему још увијек, у великој мјери, основним шармом остаје сочни народни језик, пун доскочица и народских лирских метафора, преточен у изванредно течне стихове, веома податне глазбеном надограђивању.
/.../ Истичући такве предности Беговићева либрета, морам одмах упозорити и на чињеницу да ни такав либрето не би дошао до изражаја, да га конгенијално не синтетизира глазба, у драматуршком погледу једнако зрела, проницљива и духовита. Према томе сва прозивања Беговићева либрета у ствари су и признање складатељу Готовцу, његову дару сценског запажања којим ликове, ситуације и амбијент глазбено домишља до упечатљивости, захваљујући којој (за разлику многих других, и познатијих оперних дјела) Еро с онога свијета живи данас интензивније него у доба своје праизведбе.
Ненад Туркаљ
И З В О Д И И З К Р И Т И К А
Најизвођеније остварење домаће оперске литературе, и у земљи и иностранству, и сигурно најпопуларније југословенско дело ведрог музичког театра, по духовитости и живости ликова поређено са Сметанином Проданом невестом, Еро с онога свијета Јакова Готовца, оживљено је на сцени Српског народног позоришта 8. фебруара.
Схвативши као и писац либрета, Милан Беговић, важност улоге ефектних хорских призора, и Савин у сценско збивање активно укључује разиграни, пластично обликовани, у више планова и група распоређен, певачки веома добро припремљен и динамички изнијансиран хор (нарочито женски), дајући му улогу значајног фактора у убрзавању радње.
Марија АДАМОВ, Дневник
У новосадској поставци редитеља Егона Савина, чији је ово оперски првенац и посебно у одличној ликовној опреми сценографа Миодрага Табачког, истакнут је стилизовани фолклорни колорит чије боје подсећају на оживљена платна наивних сликара. Поставка везаност за ритуал, обредне маске, игру светлом, висеће тикве и симболе народних предања (црвени петао и црвени коњ) и у стилу направила помак ка неопримитивзму и архаици.
Густо оркестарско ткање изненађујућом снагом остварио је оркестар, док је хорски ансамбл (и женски и мушки) добро сценски постављен, ликовно сјајно уведен, постигао вокалне врхунце у завршном делу.
Бранка РАДОВИЋ, Политика
Н А Г Р А Д Е
Еро с онога свијета - Годишња награду СНП-а за најбољу оперску представу у сезони 2002/2003.
И С Т О Р И Ј А Т
ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА НА СЦЕНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Премијера: 27. фебруар 1948. / Обнова: 7. децембра 1965. / Обнова: 22. октобра 1972. Укупно изведено 189 пута
Премијера: 12. април 1981. у новој згради Српског народног позоришта. Представа је у континуитету играна седам сезона, од сезоне 1980/81. до сезоне 1986/87, укупно 28 представа, 11566 гледалаца.
Copyright © 1861-2010 СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Сва права су задржана. Не копирати без дозволе.
Позоришни трг 1, 21000 Нови Сад
++381 21 6621-411