Петар Иљич Чајковски

КРЦКО ОРАШЧИЋ

(Щелку́нчик)

балет у два чина


Либрето: Маријус Петипа по мотивима бајке Е.Т.А. Хофмана Шчелкунчик и Краљ мишева, верзија Александра Диме Сина

Кореограф и редитељ: Елдар Алијев (Eldar Aliev), САД
Диригент: Жељка Милановић / Микица Јевтић
Сценограф: Олга Ђурђевић
Костимограф: Мирјана Стојановић Маурич
Асистент кореографа: Борис Ладичорбић
Репетитори: Оксана Сторожук, Милан Лазић, Маја Грња, Весна Бркић, Борис Ладичорбић
Наставници Балетске школе: Лариса Гајић, Маријана Пеновић, Јована Лалић, Сања Фелбапов, Милана Марчетић, Дејана Симатовић, Јована Банић

Учествују: ОРКЕСТАР и ДЕЧЈИ ХОР СНП-а

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов
Дечји хор припремила: Верица Пејић
Корепетитори: Дејан Бркић, Димитрије Бељански
Тонски сарадник: Предраг Петрушевски
Инспицијенти: Тања Цвијић, Иван Свирчевић, Сања Миланов
Дизајнер светла: Марко Радановић

УЛОГЕ (јануар 2025)

Вила Шећера:
Емилија Спаноке (11.1) / Ана Ђурић (14,15.1)

Крцко принц:
Артемиј Макаров (11.1) / Лев Семенов, к.г, НП Београд (14,15.1)

Хофман / Дроселмејер:
Давид Груосо

Клара:
Соња Батић

Краљ Мишева:
Зоран Трифуновић

Ратилда:
Мина Радовић

Госпођа Штаумбаум:
Бојана Матић (11.1) / Верица Козарев Кларић (14.1) / Јелена Вукадиновић (15.1)

Господин Штаумбаум:
Василиј Собољев

Баба:
Љиљана Јокановић (11,14.1) / Бранка Глигорић (15.1)

Деда:
Ранко Лазић (11.1) / Иван Ђерковић (14,15.1)

Фриц: 
Никола Стаменовић (11.1) / Ермин Хајтић (14,15.1)

Лутка вила шећера:
Емилија Спаноке (11.1) / Ана Ђурић (14,15.1)

Крцко принц лутак: 
Олга Врбашки

Крцко војник лутак:
Миленица Јовић (11.1) / Јелена Дангузов (14,15.1)

Шпанска игра:
Милена Кркотић, Александар Бечварди

Арапска игра:
Катарина Кљајић, Бојан Раднов

Кинеска игра:
Теодора Шпер, Рафаело де Мора Родригес

Руска игра:
Јелена Дангузов, Никола Стаменовић

Служавке:
Маријета Вираг, Биљана Бабијановић

Краљица:
Бојана Матић (11.1) / Верица Козарев Кларић (14.1) / Јелена Вукадиновић (15.1)

Краљ: 
Марко Иван

Гости на забави код Кларе и Фрица: Зорана Димитријевић, Јелена Марковић, Ирена Месарош, Ивана Нанић Сувачаревић, Ивана Прибић,  Љубица Селаковић Бандић (11.1), Надежда Салак (14,15.1), Александар Бечварди, Марко Иван, Михаил Сергејев, Александар Ђурђевић, Франческо Коча, Рафаел де Мора Родригес

Велики мишеви: Јелена Милошев, Мина Предојевић, Милица Стојановић, Анастасија Никчевић, Елизавета Маслова, Миа Војновић, Ивана Трпчевић, Станислава Николић (11.1), Миленица Јовић (14,15.1)

Пахуљице, Валцер цвећа: Мелиса Брођин, Олга Врбашки, Соња Гаврилов,  Милица Јелић, Ивана Трпчевић, Станислава Николић, Мина Радовић, Миленица Јовић, Христина Станковић, Јана Черепанова, Теодора Шпер, Мина Предојевић, Јелена Дангузов (11.1), Франческо Коча, Михаил Сергејев, Џибраил Санчез

Деца на забави код Кларе и Фрица, Лутка, Харлекин, Колумбина, Пјеро, Војници и Пажеви*  
Тара Лазаревић, Сара Ненадов, Луција Ковачић, Бојана Нешковић, Петра Тодоровић, Тара Бркић, Анђела Барјактаревић, Ива Костић, Маша Шаро, Катарина Павловић, Милана Гужвица, Теодора Јовић, Тара Јанковић, Дина Николић, Ђулијета Аниканова, Јана Тодић, Хелена Милојевић, Полина Шћукина, Дарио Корпаш, Наташа Маринков, Ивана Крчмар, Дуња Видаковић, Касја Снегић, Анђела Старачек, Ана Тодоровић, Клара Шипетић, Јелена Шаренац, Вања Бараћ, Дамјана Бјелица, Ана Вујић, Дејана Дробњак, Ана Матић, Елена Нинић, Софија Топрек, Емилија Стартсева, Вања Бирач, Ана Вујић, Тара Јанковић, Тара Лазаревић, Луција Ковачић, Сара Ненадов, Барбара Брко, Дина Николић, Дејана Дробњак, Тара Јанковић, Анђела Барјактаревић, Зое Заварко, Хелена Милојевић, Милана Гужвица, Јана Тодић

* Ученици Балетске школе Нови Сад


Маска лутке Крцко, војник: Милица Комазец Грбић
Маске, мишеви: Шандор Сарваш
Дијадема Виле Шећера: Невен Михић
Дечије маске, реквизита: Мирјана Стојановић Маурич
Мађионичарски трикови: Атила Вујовић
Асистент сценографа: Нада Даниловац
Асистент костимографа: Снежана Хорват
Мајстор светла: Ђорђе Бедов

Најтоплије захваљујемо г. Норману Тарнеру на подршци и помоћи, а посебно на преданости и креативности уложеној у рад на представи „Крцко Орашчић“. Такође, захваљујемо родитељима, учитељима и наставницима, директорки и колективу Балетске школе из Новог Сада.

ПРЕМИЈЕРА: 23. децембар 2011, сцена „Јован Ђорђевић“

Представа траје два сата, с једном паузом.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.



Пролог

Старац, уморан и малодушан, полако хода по својој соби. У њему препознајемо писца Е.Т.А Хофмана тек када осети налет креативне енергије и надахнуће да напише нову причу. Када почне да ради, његова жива машта нас преноси у дом породице Шталбаум. Радња је замрзнута и Хофман се припрема да нађе главног јунака. Види нешто посебно у једној девојци. Њој додељује улогу Кларе, а себи улогу тајанственог Дроселмејера.

Први чин

Породица Шталбаум и њихова деца, Клара и Фриц, приређују у својој кући прославу Божића. Усред славља, забаву прекида изненадни долазак господина Дроселмејера. Као и обично, он одушевљава госте дивним поклонима и чаробним играчкама. Дроселмејер окупља децу и помоћу лутака у природној величини прича им бајку о Крцку Орашчићу и Вили Шећера.

Крцко Орашчић и Вила Шећера
У далекој земљи по имену Краљевство слаткиша, живели су згодни принц Крцко Орашчић и Вила Шећера. Њих двоје су били веома заљубљени једно у друго и с нестрпљењем су ишчекивали дан када ће се венчати. Уочи дана њиховог венчања, Краљицу мишева Ратилду обузме љубомора јер она није била ни лепа ни заљубљена. Ратилда је из ината покушала да украде лепоту Вили Шећера, али ју је принц Крцко Орашчић спречио. Љута на принца, Ратилда баци на њега зле чини и претвори га у ружног дрвеног Крцка Орашчића.

Након Дрослемејерове приче, сва деца се враћају на забаву, осим Кларе. Ћерка Шталбаумових је девојчица романтичне душе и не може да поднесе помисао да је Принц раздвојен од своје истинске љубави. Она пита Дроселмејера да ли би некако могла да помогне принцу Крцку Орашчићу. Дроселмејер каже Клари да може да му помогне ако је спремна да прође кроз велика искушења и даје јој лутку Крцка Орашчића. Кларин несташни млађи брат, љубоморан због пажње која је посвећена његовој сестри, сломи лутку. Дроселмејер оставља лутку испод јелке и забава се наставља.

Пошто те вечери није могла да заспи, Клара око поноћи силази да провери да ли је њена лутка тамо, али је изненади група великих мишева. Мишеви нападају Клару и у тренутку када је она спремна да жртвује свој живот због Крцка Орашчића, појављује се Дроселмејер. Задивљен Кларином храброшћу, Дроселмејер је учи како да користи чаролију. Он потом нестане једнако брзо као што се појавио и Клара се суочава са следећим искушењем. У тренутку када се Краљ мишева спремао да порази Крцка Орашчића, Клара прикупи сву своју снагу и храброст и савлада подлог глодара. Ратилдине чини су разбијене, Крцко Орашчић поприма људско обличје и поново постаје згодан принц. Вечно захвалан Клари, Крцко Орашчић је води да јој покаже невероватно Краљевство слаткиша.

Пауза

Други чин

Дроселмејер, који поседује неограничену снагу списатељске маште, припрема Краљевство слаткиша за Кларину посету и нестаје пре него што она стигне. Принц Крцко Орашчић упознаје Клару са Вилом Шећера, Краљем и Краљицом. Почиње церемонија венчања, током које играчи изводе низ  плесова. Након шпанске, источњачке, кинеске и руске игре долазе Мали пастири. Следи величанствени Валцер цвећа. Напослетку, принц Крцко Орашчић и Вила Шећера плешу романтични па де де за Клару. Појављује се Дроселмејер и каже Клари да је време да иду.

Епилог

Још увек за својим писаћим столом, Е.Т.А. Хофман завршава последње поглавље приче, у нади да ће она трајати и надахњивати многе будуће генерације.

Вера у снагу музике и игре

Премијерним извођењем балета Крцко Орашчић (Шчелкунчик) П. И. Чајковског, Балет Српског народног позоришта поклонио је новосадској публици, у сусрет новогодишњим празницима, љупку, визуелно изванредно естетизовану представу, у режији и кореографији госта из САД-а Елдара Алијева, уметника респектабилне, међународне играчке и кореографске репутације.

Своје маштовито виђење овог класичног балета у два чина, које има извориште у оригиналној Хофмановој причи „Шчелкунчик и краљ мишева“ (верзија Александра Диме, сина) као и у либрету Маријуса Петипа (светска премијера била је 1892. у Маријинском позоришту у Петербургу), Елдар Алијев је, како сам истиче, конципирао као савремену бајку која гледаоцима свих генерација треба да пружи особени доживљај вредности које прожимају живот, а то је вера у неуништивост лепоте, вера у победу добра над злим, као и вера у снагу уметности, овога пута музике и игре, којом се оплемењују сва наша чула.

Тако је предестава добила јасну концепцију приче у причи с прологом у првом чину и епилогом у другом. Читљивост сижеа, режијски је постигнута динамичном променом сценографије која визуелно ванредно лепо води гледаочеву машту из сфере породичних збивања у свет сна и бајковитости. У тако замишљеном оквиру, нижу се варијације и плесови, привлачног кореографског рукописа који следи изванредну музику Чајковског…

Представа плени ефектним и динамичним сценама у којима се кулисе померају сходно развоју радње, чиме се постиже жива и узаврела атмосфера (борба мишева са луткама војницима). Њену посебност и оригиналност чине експресивно осмишљене маске мишева /Краљ мишева/ Ратилде и Крцка војника, које су израдили Сарваш Шандор и Милица Комазец Грбић.

Креативни тим у којем су овога пута свој високи професионализам испољили сценографкиња Олга Ђурђевић, костимографкиња Мирјана Стојановић Маурич као и диригент Микица Јевтић, дао је пун допринос осмишљавању идеја кореографа Елдара Алијева, пруживши гледаоцима пун сценски доживљај представе коју ће пре свега млади са задовољством гледати.

Иначе, прво извођење „Крцка Орашчића“ на сцени СНП-а било је 20. маја 1968. у кореографији и режији Ике Отрина и под диригентским вођством Младена Јагушта. Уследиле су затим верзије: кореографа Валерија Ковтуна под диригентском палицом Имреа Топлака 1991, као и поставка Виктора Литвинова, којом је дириговао Душан Михајловић 1998. године.

Одломак из критике: Снежана Субић, „Дневник“, Нови Сад, 30. децембра 2011.