АЈДУЦИ

АЈДУЦИ – позорје у 5 дејстава. Написао: Јован Стерија Поповић. Музика: Никола Ђурковић. Прво извођење у Театру на Ђумруку у Бгду 5. II 1842.

Прво извођење у СНП 29. VIII 1861. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Д. Ружић (Иван), Н. Зорић (Милета). – Изведено 17 пута.

БИБЛ: Јоан С. Попович, Ајдуци, НСад 1853.

ЛИТ: Д. М., Србско народно позориште (извештај из Осека 27. XI  1861. г. „Ајдуци“), Даница, 1861, бр. 33, с. 526; А-м, Србско народно позориште (Карловци, 15. II 1862. г. „Ајдуци“,  Даница, 1862, бр. 5, с. 82; А-м, Србско народно позориште. Суботица. 15. IV 1862. г. „Ајдуци“, Даница, 1862, бр. 12, с. 201; А-м, Србско народно позориште. Суботица. 6. V 1862. г.,  Даница, 1862, бр. 14, с. 215; А-м, Упонедељак. 6. авг..: „Ајдуци“, позната драма нашег Ј. С. Поповића, Србски дневник, 8. VIII 1862; А-м, Србско народно позориште. Н. Сад. 10. II 1863. „Ајдуци“, Даница, 1863, бр. 8, с. 126; А-м, У недељу. 10. фебр. „Ајдуци“ од  Ј. С. Поповића, Србски дневник, 13. II 1863; А-м,  Србско народно позориште. Кикинда. 5. IX  1863. „Ајдуци“, Даница, 1863, бр. 39, с. 622.

В. В.

АЈША

АЈША – слика из босанског живота у 3 чина с певањем. Написао: Светозар Ћоровић. Музика: Петар Ј. Крстић. Прво извођење 9. X 1907. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 16. XII 1922. у Старом Бечеју. Подела узета са плаката представе одржане 28. XI 1923. у Великој Кикинди. – Рд. Р. Павићевић; М. Аћимовић (Ахмед-бег), М. Јелић (Рашид-бег), П. Матић (Ибрахим-бег), К. Рајчевићка (Ајша), А. Аћимовићка (Хатиџа), Д. Павићевићка (Неџиба), В. Јелићка (Фатима), М. Станисављевићка (Хајкуна),  М. Петровићка (Вехиба), ? Поповићева (Марина), З. Петровићка (Златија), М. Вукомановићка (Зулејка). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: В., Српско народно позориште, Ново време, 1922, бр. 52, с. 2.

В. В.

АКАДЕМИЈА УМЕТНОСТИ

АКАДЕМИЈА УМЕТНОСТИ – Оснивању АУ у НСаду претходила су вишегодишња друштвена разматрања којима је констатована критична несразмера између малог броја високообразованих стручњака из области уметности и културе и веома разуђеног културног живота народа и народности Војводине, те изузетно богате традиције и баштине. Послове око оснивања АУ водила је Матична комисија којој је на челу био академик Младен Лесковац. Одлуком о оснивању, коју је донела Скупштина САПВ априла 1974, АУ је формирана као комплексна наставно-уметничко-научна радна организација. Са наставом је почела октобра 1974. Настава траје осам семестара. На АУ се уписују лица са средњим образовањем уз полагање пријемног испита, а изузетно талентовани и без потпуне средње школе уз полагање пријемног и квалификационог испита. АУ има три одсека: музичке, ликовних и драмских уметности. Одсек музичке уметности школује будуће професоре основних, средњих и музичких школа, репродуктивне уметнике и композиторе. Дели се на групе: за музичку педагогију, за композицију, за клавир, харфу, оргуље и гитару, за гудачке инструменте (виолина, виола, виолончело и контрабас), за дувачке инструменте (кларинет и флаута), за соло-певање, за музикологију и етномузикологију, музичка теорија и педагогија. У наставном колегију Музичког одсека АУ је окупила педагоге и уметнике веома великог угледа из земље и иностранства (СССР, Румунија). Успесима својих студената уметничког смера на највећим такмичењима у земљи и иностранству (СССР, Швајцарска, Француска, Канада, Шпанија, Грчка, Италија, Аустрија), те њиховим многобројним концертима АУ се потврдила као педагошко-уметничка институција највишег ранга. Школовањем музичких педагога АУ доприноси напретку музичког школства у Војводини. Известан број свршених студената Музичког одсека укључиван је у рад СНП: као чланови Оркестра, солисти и чланови оперског Хора. Неколико студената доживело је праизвођење својих композиција у Музичком центру СНП, а већи број њих је солистичким наступањем учествовао на самосталним и концертима Филхармоније као и у оперским представама. Професори и сарадници АУ такође су значајно учествовали у музичком животу Покрајине, најчешће уметничком сарадњом са Музичким центром СНП. Неки од њих су и били стални спољни сарадници СНП – Маријан Егић, Октав Енигареску, Ласло Хорват, Татјана Остојић… Одсек ликовних уметности је у почетку по усмерењу био педагошки – образовао је за професорско занимање, али од оснивања АУ је у наставни план укључивала и веома много садржаја који оспособљавају за стваралачки уметнички чин. На ликовном одсеку су, поред  сликарства, вајарства и графике, касније отворене и групе: графички дизајн, фотографија и нови ликовни медији. Стога студенти и дипломирани студенти Одсека ликовних уметности данас дају лепе доприносе не само у школству него и у ликовном животу низом групних и самосталних изложаба у НСаду и другим градовима земље, па и у иностранству. Међу наставницима овог одсека су најистакнутији уметници Војводине, а придружује им се и известан број угледних уметника других средишта. Одсек драмских уметности је од оснивања АУ имао групе за режију и за глуму. Група за режију конципирана је и делује као мултимедијална; уметност режије предаје се као јединствен феномен са испољавањима у разним медијима (позориште, филм, телевизија, радио). Група за глуму има две подгрупе према наставним језицима – српскохрватском и мађарском. Студенти се уписују сваке друге г. Међу професорима Одсека драмских уметности је неколико најистакнутијих југословенских драмских уметника и редитеља, те угледних научних радника. Касније су додате групе за драматургију, театрологију, монтажу, камеру, дизајн звука, дизајн светла, анимацију и визуелне ефекте и продукцију. Поред основних студија реализује и специјалистичке, магистарске и докторске студије, али и алтернативне облике наставе (мајсторски курсеви, семинари, летње школе, такмичења). У окриљу АУ делује студентско академско позориште „Промена“, чије представе су у више махова доспеле у програм Фестивала малих и експерименталних сцена Југославије у Сарајеву, а гостовале су и у више других југословенских центара. Г. 1978. основано је Салашко позориште Tanyaszinház, које у летњим месецима даје на АУ припремљене представе у малим насељима Војводине ширећи позоришну уметност међу становништвом које се са театром раније сретало. Од 1982, уз изузетно успешну мађарску трупу, делује и српскохрватска. Филмови студената АУ приказивани су на телевизији, а неки и на Фестивалу кратког и документарног филма Југославије у Бгду. На АУ делује Камерни оркестар „Camerata academica“ који се афирмисао као један од најзначајнијих камерних оркестара код нас, затим Симфонијски оркестар и Концертна академија „Петроварадинска твђава на Дунаву“. АУ реализује индивидуалне и тимске научне пројекте чије резултате објављује у стручним часописима, сопственим монографским публикацијама и заједничким издањима са Универзитетом у Бгду, МС и дугим сродним установама и издавачима. У погледу наставног кадра на Одсеку драмских уметности АУ се опредељивала за најистакнутије југословенске уметнике и педагоге: Димитрије Ђурковић, Миленко Маричић, Дејан Мијач, Богдан Рушкуц, Михаљ Вираг, Раде Марковић, Ласло Патаки, Бранко Плеша и Петар Банићевић, а режијске Влатко Гилић и Боро Драшковић. Сарадници на предмету глума били су: Милош Лазин, Стеван Шалајић, Иштван Бичкеи, Валентин Венцел, Ана Цвијановић-Јајчанин, Миклош Корица, Верица Милошевић и Милан Плетел. Сарадници на предмету режија били су: Златко Свибен, Милан Белегишанин, мр Иванка Васиљевић и мр Радослав Лазић. Стручно-уметничке и помоћне предмете водили су: Жужа Банки (стални гост-професор из Будимпеште) са сарадником Силвијом Гуелмино, Предраг Делибашић, др Милорад Дешић са сарадницом Олгом Маринковић, Јосиф Ивановић, Иван Клеменц, Драгослав Крстић, Љиљана Мишић, Иван Феце, Мирко Хаднађев, раније још и Бранко Иватовић, Драгослав Јанковић-Макс и Владимир Маренић. Теоријске предмете (уже стручне) предавали су: др Арпад Барат, др Геза Јухас, др Божидар Ковачек, др Твртко Куленовић, др Петар Марјановић, др Душан Михаиловић, др Душан Рњак, раније још и др Перо Дамјановић, др Лајош Матијевић, др Владимир Петрић, Владимир Погачић и др Сретен Стојановић. Теоријске предмете (опште) предавали су: др Блаж Бошковић, др Ђорђе Ђурић, Зоран Јовановић, др Милан Мали, др Станко Новковић, др Ласло Рехак и др Сергеј Флере. Појединачна предавања на АУ држали су и најистакнутији светски стручњаци и уметници као што су Питер Брук, Анджеј Вајда, Миклош Јанчо, Јан Кот, Георгиј Товстоногов. Досадашњи декани су: Рудолф Бручи (1974-1978), др Божидар Ковачек (1978-1982), Иван Ковач (1982-1986), Ненад Остојић (1986-2004), Душан Тодоровић (2004-2009), Зоран Тодоровић (2009- 2012) и Зоран Крајишник (2012 – ). Од војвођанских позоришта АУ највише сарађује са СНП, Новосадским позориштем – Ujvidéki Szinház, те са НП – Népszinház у Суботици. СНП често уступа своје просторе за представе студената АУ, чинећи им и друге техничке услуге. Студенти готово редовно учествују у драмским представама СНП, често и са крупнијим улогама. Неколико дипломираних студената добило је стални ангажман у СНП: Зоран Богданов, Миодраг Петровић, Драгомир Пешић, Александра Плескоњић, Владета Попов, Александра Царић, Гордана Каменаровић, Ивана Пејчић, Тихомир Станић, Михајло Плескоњић, Предраг Момчиловић, Гордана Ђурђевић, Лидија Стевановић и др. Једна представа студената била је укључена у стални репертоар СНП (Крец: Кућа страве) и као таква гостовала на Дубровачким летњим играма. Већи број наставника АУ учествује у уметничким пројектима, у научно-истраживачком раду и у самоуправним органима СНП, такође и као сарадници Енциклопедије СНП. У првој деценији 21. в. одсеци су, у складу са захтевима модернизације високог школства у Србији и његовог усклађивања са европским перспективама, преименовани у департмане: Департман музичких уметности. Департман ликовних уметности и Департман драмских уметности. У оквиру Департмана музичких уметности већ две деценије реализују се студије у области науке о музичкој области у оквиру Музикологије и Етномузикологије. Последнјој деценији XX в. у оквиру Департмана ликовних уметности уводе се студије графичких комуникација, а почетком XXI в. и студије нових ликовних медија и студије фотографије. Почетком XXI в. основана је Катедра за аудиовизуелне медије у оквиру које постоје студијски прогарами: Монтаже у аудиовизуелним медијима, Камере, Продукције, Дизајн светла, Снимање и дизајн звука и Анимације и визуелни ефекти. Такође су уведене студије драматургије које примају нове студенте које примају нове студенте сваке друге г. Овако проширене катедре данас имају 25 целина: на Департману музичких уметности 11 (Катедра за композицију и теоријско уметничке предмете; Катедра за дириговање; Катедра за музикологију и етномузикологију; Катедра за клавир; Катедра за оргуље, харфу, гитару и удараљке; Катедра за гудачке инструменте; Катедра за дувачке инструменте; Катедра за соло певање; Катедра за Камерну музику; Катедра за клавирски практикум; Катедра за солфеђо и методикум), на Департману ликовних уметности 9 (Катедра за цртање; Катедра за сликарство; Катедра за вајарство; Катедра за графику; Катедра за графичке комуникације; Катедра за нове ликовне медије; Катедра за фотографију; Катедра за теоријско-уметничке и педагошке предмете; Катедра за теоријске предмете) и на Департману драмских уметности 5 (Катедра за глуму; Катедра за режију; Катедра за драматургију; Катедра за историју и теорију драмских уметности; Катедра за аудиовизуелне медије), а у оквиру департмана формиране су и лабораторије којих има укупно 18: на Департману музичких уметности 5, на Департману ликовних уметности 7 и на Департману драмских уметности 6. Током 2013. у оквиру сва три департмана основан је “Центар за истраживање уметности”. АУ је у саставу Новосадског универзитета. Конципирана као образовна, уметничка и научна институција, заснована на спрези најновијих достигнућа савремене уметничке и научне праксе, као и најбољим светским педагошким традицијама високошколског уметничког образовања у области драмских, музичких и ликовних уметности, АУ се развила у универзитетску уметничку институцију признату у међународном окружењу.

ЛИТ: Академија уметности у Новом Саду 1974-2004, НСад 2008.

Б. Кв. и М. Л.

АКСЕЛРОД Џорџ (George Axelrod)

АКСЕЛРОД Џорџ (George Axelrod) – амерички драмски писац и позоришни редитељ (Њујорк, САД, 9. VI 1922 – Лос Анђелес, САД, 21. VI 2003). Суделовао је у Другом светском рату. Његов комад Седам година зазубица (TheSeven Year Itch, 1952), који је СНП приказало 1956, игран је на Бродвеју пуне три сезоне и доживео 1141 представу. То му је, истовремено, био и највећи позоришни успех, али више комерцијални него уметнички, више традиционални него новаторски. А. поседује основна својства доброг састављача забавних позоришних текстова. По већ уходаној схеми пише интелигентне и једноставно конструисане комедије, служи се вербалним и визуелним ефектима, са много алузија на локалне, њујоршке карактере, и излаже подсмеху, чак сатири, своје суграђане опседнуте филмом, психијатрима и секси-романима. Духовитост и маштовитост су му одлични помагачи у остваривању сценских замисли, али жаоку не заоштрава сувише, трудећи се да не прекорачи границе доброг професионалног забављача. Не заборавља притом да извуче и одређену поуку. Поред неколико драмских текстова, доста је радио за филм (написао је десетак сценарија), за радио и телевизију. Пише и романе.

ЛИТ: М. Бабинка, Спремају се АкселродовеЗазубице“, Дневник, 7. V 1956: М. Бабинка, Лако и лепршаво, Дневник, 28. V 1956.

С. А. Ј.

АКСИН Бранислав

АКСИН Бранислав – члан оперског оркестра – тромбон, универзитетски професор (Нови Сад, 12. V 1959 – ). После завршене Средње музичке школе запослио се у Оркестру СНП 19. X 1982. На Факултету музичке уметности у Бгду је дипломирао на катедри за тромбон у класи Винка Валечића (1985) и на истом факултету магистрирао 1989. Отишавши из СНП 2. IX 1992, свирао је у Војвођанској и Београдској филхармонији. Од 1994. је доцент, а потом ванредни па редовни професор Тромбона на Академији уметности у НСаду и хонорарно на Академији умјетности у Бањој Луци. Богату концертну каријеру остварује са новосадским ансамблима „Brass Quintet“, „Camerata аcademica“, „Musica Viva“ и са орлеанским саставима „Tickmaver Formatio“ и „Theatre Jel“, као и са сарајевским „Сонемусом“. Концертирао је широм Европе и ван ње (Француска, Немачка, Холандија, Аустрија, Израел…). Члан је квартета тромбона „T-boNeS 4s“. Остварио је значајан број снимака за телевизијске и радио-станице, као и за дискографске куће, међу којима и за  „Rér Megacorp“ из Лондона.

В. В.

АЛА СУ СМЕШНИ ТИ МУЖЕВИ

АЛА СУ СМЕШНИ ТИ МУЖЕВИ (Les Maris me font toujours rire) – шаљива игра у 2 чина. Написали: Адолф Жем-Син и Алфред Делакур. Прво извођење у Паризу, ?, у нашој земљи  13. II 1876. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 2. V 1876. у НСаду. Превео: ?. – А. Сајевић (Оскар Ламбер), Д. Ружић (Алфред Шамуље), А. Лукић (Димонтељ), П. Добриновић (Полидор Вандељ), Л. Хаџићева (Роза), Ј. Поповићева (Фаника), Б. Хаџићева (Селина), Ј. Бунић (Баптиста). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Фрушка гора, 1878, бр. 10, с. 93.

В. В.

АЛАДИЋ/АЛАДИЧ Јанош (János Aladics)

АЛАДИЋ/АЛАДИЧ Јанош (János Aladics) – новинар, позоришни критичар (Пашићево, данас Змајево, 30. I 1928 – Нови Сад, 28. III 1986). Матурирао је у НСаду. На новосадској Вишој педагошкој школи дипломирао је 1949. и потом предавао мађарски језик и књижевност у Србобрану. Новинарством је почео да се бави 1956. као сарадник и уредник културне рубрике на мађарском језику Радио-НСада. На новосадску Телевизију, у Информативну редакцију на мађарском језику, прешао је 1974. и на том месту водио и културну рубрику, у којој је пратио поглавито ликовна збивања. Писао је и позоришне критике, те је, између осталих, на Радију и ТВ НСад приказивао и представе СНП. Нарочито је заслужан за оснивање Новосадског позоришта (Ujvidéki Szinház). Септембра 1981. отишао је у превремену – инвалидску пензију.

В. В.

АЛАН Тед (Ted Allan)

АЛАН Тед (Ted Allan) – канадски драмски писац, сценариста, глумац и приповедач (Монтреал, Канада, 25. I 1916 – Торонто, Канада, 29. VI 1995). Право му је име Херман Алан (Herman Alan). Одрастао је и школовао се у родном граду, али је студије напустио да би издржавао породицу. Био је дописник радничких новина које су излазиле у Торонту („Toronto Daily Worker“), потписујући се као Young Communist. Учествовао је у шпанском грађанском рату у саставу Интернационалних бригада, што је и тема његовог првог романа Овог пута једна боља земља (This Time a Better Earth, 1939). Касније је (1984) у свом аутобиографском роману, за који је добио награду „Стивен Ликок“, са подсмехом писао о тинејџеру-социјалисти. Најпознатији његов роман Скалпел, бодеж: прича о доктору Норману Бетјуну (The Scalpel, the Sword: The Story of Doctor Norman Bethune, 1952), који је написао заједно са Сиднијем Гордоном, доживео је светску славу. Аутор је неколико стотина радијских и телевизијских сценарија који су изведени у Канади и Британији. Његов сценарио за филм Лажи које сам чуо од оца (Lies My Father Told Me, 1975) био је номинован за награду Академије, а најчувенији му је Бетјун: стварање хероја (Bethune: The Making of a Hero, 1990) са Доналдом Сатерлендом у главној улози. Међу драмским комадима истичу се Двоструко лице (Double Image, 1957), које је, по предлошку Реја Викерса Гог и Магог, написао са Роџером Макдугалом и које је у СНП изведено 1963, као и Чувар моје сестре (My Sister’s Keeper, 1974). О А. је 2002. снимљен документарни филм Тед Ален: трубадур двадесетог века (Ted Allan: Minstrel Boy of the Twentieth Century).

БИБЛ: Двоструко лице (Гог и Магог), прев. Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1034.

В. В.

alan ted , pisac 220px-Tedallen

АЛБИНИ Срећко

АЛБИНИ Срећко – композитор и диригент (Жупања, 10. XII 1869 – Загреб, 18. IV 1933). Композицију је студирао у Грацу, где је неко време био и диригент у позоришту. Од 1895. до 1902. био је диригент, а од 1909. до 1919, са повременим прекидима, и директор загребачке Опере. У својству диригента и директора ове оперске куће залагао се за извођење и стављање на репертоар дела савремених југословенских композитора, обогаћујући га истовремено и стандардним делима светске оперске литературе. Често је, сем оперским извођењима, дириговао и симфонијским концертима. Његовом заслугом је донета и прва наша Уредба о заштити ауторских права. А. је значајан као композитор ведре музике који је у своја дела уносио свежину славонске народне мелодике и ведрину наших кола, измењујући их вешто са наглашено осећајним аријама и типично романтично-оперетским реквизитима. Једно време је деловао у Бечу као слободан уметник-композитор. Написао је оперу Маричон, балет На плитвичка језера, 4 оперете, више тзв. мимичких слика и игроказа, 1 кантату, као и већи број песама за соло глас и клавир. Највећи успех у Хрватској и иностранству имале су његове оперете Набоб (касније прерађена под насловом Босонога играчица) и, особито, Барун Тренк (1908). У СНП су извођене његове оперете: Босонога играчица и Барун Тренк.

М. Х.

albini srečko HE1_0120

АЛДЕЈИ

АЛДЕЈИ – историјска игра у 4 чина с певањем. Написао: Јован Рајковић. Музика: Марко Нешић.

Прaизвођење у СНП 20. V 1933. у НСаду. – Рд. А. Верешчагин, дир. Ј. Војћеховски; Н. Динић (Јаничар-ага), П. Матић (Ибрахим), Г. Николић (Сулејман), Ј. Харитоновић (Алија), Љ. Левак (Дечак, Крчмарица Јања), Ђ. Козомара (Бан Петар), Д. Левак (Херцег Ловро Илочки), В. Милин (Перјаник бана Петра, Луда), xxx (Циганин свирач), Р. Алмажановић (Шеик Хаџи Бекташ, Херцеговић-Вучић), М. Миљуш (Војвода Угљеша Утјешеновић, Кнез Павле), Ж. Моачанин (Андреја), С. Савић (Први стражар), Л. Лазаревић (Други стражар), xxx (Тамничар). Изведено 2 пута.

ЛИТ: А-м, Историјска драма „Алдеји“ од Јоце Рајковића, Нови Сад, 1933, бр. 25, с. 4.

В. В.