АКАДЕМИЈА УМЕТНОСТИ – Оснивању АУ у НСаду претходила су вишегодишња друштвена разматрања којима је констатована критична несразмера између малог броја високообразованих стручњака из области уметности и културе и веома разуђеног културног живота народа и народности Војводине, те изузетно богате традиције и баштине. Послове око оснивања АУ водила је Матична комисија којој је на челу био академик Младен Лесковац. Одлуком о оснивању, коју је донела Скупштина САПВ априла 1974, АУ је формирана као комплексна наставно-уметничко-научна радна организација. Са наставом је почела октобра 1974. Настава траје осам семестара. На АУ се уписују лица са средњим образовањем уз полагање пријемног испита, а изузетно талентовани и без потпуне средње школе уз полагање пријемног и квалификационог испита. АУ има три одсека: музичке, ликовних и драмских уметности. Одсек музичке уметности школује будуће професоре основних, средњих и музичких школа, репродуктивне уметнике и композиторе. Дели се на групе: за музичку педагогију, за композицију, за клавир, харфу, оргуље и гитару, за гудачке инструменте (виолина, виола, виолончело и контрабас), за дувачке инструменте (кларинет и флаута), за соло-певање, за музикологију и етномузикологију, музичка теорија и педагогија. У наставном колегију Музичког одсека АУ је окупила педагоге и уметнике веома великог угледа из земље и иностранства (СССР, Румунија). Успесима својих студената уметничког смера на највећим такмичењима у земљи и иностранству (СССР, Швајцарска, Француска, Канада, Шпанија, Грчка, Италија, Аустрија), те њиховим многобројним концертима АУ се потврдила као педагошко-уметничка институција највишег ранга. Школовањем музичких педагога АУ доприноси напретку музичког школства у Војводини. Известан број свршених студената Музичког одсека укључиван је у рад СНП: као чланови Оркестра, солисти и чланови оперског Хора. Неколико студената доживело је праизвођење својих композиција у Музичком центру СНП, а већи број њих је солистичким наступањем учествовао на самосталним и концертима Филхармоније као и у оперским представама. Професори и сарадници АУ такође су значајно учествовали у музичком животу Покрајине, најчешће уметничком сарадњом са Музичким центром СНП. Неки од њих су и били стални спољни сарадници СНП – Маријан Егић, Октав Енигареску, Ласло Хорват, Татјана Остојић… Одсек ликовних уметности је у почетку по усмерењу био педагошки – образовао је за професорско занимање, али од оснивања АУ је у наставни план укључивала и веома много садржаја који оспособљавају за стваралачки уметнички чин. На ликовном одсеку су, поред  сликарства, вајарства и графике, касније отворене и групе: графички дизајн, фотографија и нови ликовни медији. Стога студенти и дипломирани студенти Одсека ликовних уметности данас дају лепе доприносе не само у школству него и у ликовном животу низом групних и самосталних изложаба у НСаду и другим градовима земље, па и у иностранству. Међу наставницима овог одсека су најистакнутији уметници Војводине, а придружује им се и известан број угледних уметника других средишта. Одсек драмских уметности је од оснивања АУ имао групе за режију и за глуму. Група за режију конципирана је и делује као мултимедијална; уметност режије предаје се као јединствен феномен са испољавањима у разним медијима (позориште, филм, телевизија, радио). Група за глуму има две подгрупе према наставним језицима – српскохрватском и мађарском. Студенти се уписују сваке друге г. Међу професорима Одсека драмских уметности је неколико најистакнутијих југословенских драмских уметника и редитеља, те угледних научних радника. Касније су додате групе за драматургију, театрологију, монтажу, камеру, дизајн звука, дизајн светла, анимацију и визуелне ефекте и продукцију. Поред основних студија реализује и специјалистичке, магистарске и докторске студије, али и алтернативне облике наставе (мајсторски курсеви, семинари, летње школе, такмичења). У окриљу АУ делује студентско академско позориште „Промена“, чије представе су у више махова доспеле у програм Фестивала малих и експерименталних сцена Југославије у Сарајеву, а гостовале су и у више других југословенских центара. Г. 1978. основано је Салашко позориште Tanyaszinház, које у летњим месецима даје на АУ припремљене представе у малим насељима Војводине ширећи позоришну уметност међу становништвом које се са театром раније сретало. Од 1982, уз изузетно успешну мађарску трупу, делује и српскохрватска. Филмови студената АУ приказивани су на телевизији, а неки и на Фестивалу кратког и документарног филма Југославије у Бгду. На АУ делује Камерни оркестар „Camerata academica“ који се афирмисао као један од најзначајнијих камерних оркестара код нас, затим Симфонијски оркестар и Концертна академија „Петроварадинска твђава на Дунаву“. АУ реализује индивидуалне и тимске научне пројекте чије резултате објављује у стручним часописима, сопственим монографским публикацијама и заједничким издањима са Универзитетом у Бгду, МС и дугим сродним установама и издавачима. У погледу наставног кадра на Одсеку драмских уметности АУ се опредељивала за најистакнутије југословенске уметнике и педагоге: Димитрије Ђурковић, Миленко Маричић, Дејан Мијач, Богдан Рушкуц, Михаљ Вираг, Раде Марковић, Ласло Патаки, Бранко Плеша и Петар Банићевић, а режијске Влатко Гилић и Боро Драшковић. Сарадници на предмету глума били су: Милош Лазин, Стеван Шалајић, Иштван Бичкеи, Валентин Венцел, Ана Цвијановић-Јајчанин, Миклош Корица, Верица Милошевић и Милан Плетел. Сарадници на предмету режија били су: Златко Свибен, Милан Белегишанин, мр Иванка Васиљевић и мр Радослав Лазић. Стручно-уметничке и помоћне предмете водили су: Жужа Банки (стални гост-професор из Будимпеште) са сарадником Силвијом Гуелмино, Предраг Делибашић, др Милорад Дешић са сарадницом Олгом Маринковић, Јосиф Ивановић, Иван Клеменц, Драгослав Крстић, Љиљана Мишић, Иван Феце, Мирко Хаднађев, раније још и Бранко Иватовић, Драгослав Јанковић-Макс и Владимир Маренић. Теоријске предмете (уже стручне) предавали су: др Арпад Барат, др Геза Јухас, др Божидар Ковачек, др Твртко Куленовић, др Петар Марјановић, др Душан Михаиловић, др Душан Рњак, раније још и др Перо Дамјановић, др Лајош Матијевић, др Владимир Петрић, Владимир Погачић и др Сретен Стојановић. Теоријске предмете (опште) предавали су: др Блаж Бошковић, др Ђорђе Ђурић, Зоран Јовановић, др Милан Мали, др Станко Новковић, др Ласло Рехак и др Сергеј Флере. Појединачна предавања на АУ држали су и најистакнутији светски стручњаци и уметници као што су Питер Брук, Анджеј Вајда, Миклош Јанчо, Јан Кот, Георгиј Товстоногов. Досадашњи декани су: Рудолф Бручи (1974-1978), др Божидар Ковачек (1978-1982), Иван Ковач (1982-1986), Ненад Остојић (1986-2004), Душан Тодоровић (2004-2009), Зоран Тодоровић (2009- 2012) и Зоран Крајишник (2012 – ). Од војвођанских позоришта АУ највише сарађује са СНП, Новосадским позориштем – Ujvidéki Szinház, те са НП – Népszinház у Суботици. СНП често уступа своје просторе за представе студената АУ, чинећи им и друге техничке услуге. Студенти готово редовно учествују у драмским представама СНП, често и са крупнијим улогама. Неколико дипломираних студената добило је стални ангажман у СНП: Зоран Богданов, Миодраг Петровић, Драгомир Пешић, Александра Плескоњић, Владета Попов, Александра Царић, Гордана Каменаровић, Ивана Пејчић, Тихомир Станић, Михајло Плескоњић, Предраг Момчиловић, Гордана Ђурђевић, Лидија Стевановић и др. Једна представа студената била је укључена у стални репертоар СНП (Крец: Кућа страве) и као таква гостовала на Дубровачким летњим играма. Већи број наставника АУ учествује у уметничким пројектима, у научно-истраживачком раду и у самоуправним органима СНП, такође и као сарадници Енциклопедије СНП. У првој деценији 21. в. одсеци су, у складу са захтевима модернизације високог школства у Србији и његовог усклађивања са европским перспективама, преименовани у департмане: Департман музичких уметности. Департман ликовних уметности и Департман драмских уметности. У оквиру Департмана музичких уметности већ две деценије реализују се студије у области науке о музичкој области у оквиру Музикологије и Етномузикологије. Последнјој деценији XX в. у оквиру Департмана ликовних уметности уводе се студије графичких комуникација, а почетком XXI в. и студије нових ликовних медија и студије фотографије. Почетком XXI в. основана је Катедра за аудиовизуелне медије у оквиру које постоје студијски прогарами: Монтаже у аудиовизуелним медијима, Камере, Продукције, Дизајн светла, Снимање и дизајн звука и Анимације и визуелни ефекти. Такође су уведене студије драматургије које примају нове студенте које примају нове студенте сваке друге г. Овако проширене катедре данас имају 25 целина: на Департману музичких уметности 11 (Катедра за композицију и теоријско уметничке предмете; Катедра за дириговање; Катедра за музикологију и етномузикологију; Катедра за клавир; Катедра за оргуље, харфу, гитару и удараљке; Катедра за гудачке инструменте; Катедра за дувачке инструменте; Катедра за соло певање; Катедра за Камерну музику; Катедра за клавирски практикум; Катедра за солфеђо и методикум), на Департману ликовних уметности 9 (Катедра за цртање; Катедра за сликарство; Катедра за вајарство; Катедра за графику; Катедра за графичке комуникације; Катедра за нове ликовне медије; Катедра за фотографију; Катедра за теоријско-уметничке и педагошке предмете; Катедра за теоријске предмете) и на Департману драмских уметности 5 (Катедра за глуму; Катедра за режију; Катедра за драматургију; Катедра за историју и теорију драмских уметности; Катедра за аудиовизуелне медије), а у оквиру департмана формиране су и лабораторије којих има укупно 18: на Департману музичких уметности 5, на Департману ликовних уметности 7 и на Департману драмских уметности 6. Током 2013. у оквиру сва три департмана основан је “Центар за истраживање уметности”. АУ је у саставу Новосадског универзитета. Конципирана као образовна, уметничка и научна институција, заснована на спрези најновијих достигнућа савремене уметничке и научне праксе, као и најбољим светским педагошким традицијама високошколског уметничког образовања у области драмских, музичких и ликовних уметности, АУ се развила у универзитетску уметничку институцију признату у међународном окружењу.

ЛИТ: Академија уметности у Новом Саду 1974-2004, НСад 2008.

Б. Кв. и М. Л.