МРОЖЕК Славомир (Slawomir Mrožek)

МРОЖЕК Славомир (Slawomir Mrožek) – пољски драмски писац, прозаист, сатиричар, карикатурист и филмски сценарист (Борзећин, Пољска, 26. VI 1930 – Ница, Француска, 15. VIII 2013). Потиче из чиновничке породице. У Кракову је завршио средњу школу и студирао архитектуру. Запосливши се у уредништву краковског „Dzennika Polskiego“, 1950. је прекинуо студије. До 1957. је радио као новинар, сатиричар и карикатурист и у другим листовима и часописима („Przekroj“, „Echo Krakowa“). Своје прве књиге, збирку приповедака Приче из Бумбарове горе и књигу сатиричних текстова Практични полуоклопи, објавио је 1953. Следе: роман Малецно лето (1956), збирка приповедака Слон (1957), Пољска у сликама (1957), Свадба у Атомицама (1959) итд. Његово прво драмско дело, Полицајци (1958), доживело је велик успех и о њему се много писало и расправљало. Међутим, дело које му је донело светску славу и било преведено на скоро све језике света је Танго (1964). Он је и даље радио као новинар (часописи „Szpilki“ и „Dialog“) и писао приповетке, филмска сценарија и нова драмска дела, од којих је, из овог периода, најпознатије Емигранти (1974). Од 1963, са краћим прекидима, живео је углавном изван Пољске (Италија, Француска, Немачка). Наставио је традицију пољске авангардне књижевности коју су изградили Станислав Игнаци Виткјевич и Витолд Гомбрович. Његова дела карактеришу развијена уметничка конструкција и богатство технике и стилизације, који су се развили из дубоке естетске свести и снажних корена културне традиције. Шарм и оригиналност његовог дела леже у чињеници да она представљају оригинални наставак праваца и ставова пољске литературе XX века. Нагомилавајући необичне догађаје и ситуације, он претерано карикира и портретише методе социјалне, етичке и политичке стварности у којој живи. Алегоријски свет његових комада и прича је хладан и непристрасан, препун је хумора и духовитости, али му је додата и прикривена тенденција страха, што омогућује специфичну дистанцу у односу на радњу и ликове. У својој коначној поруци он звони на узбуну апсурдног хаоса који прети да уништи свет. Носилац је многих награда: часописа „Przegląd Kulturalny“ (1957), за телевизијску драму (1959), Министарства за народну одбрану – за драмски текст (1963), Prix de l’Humeur Noir (1964. у Паризу), Фондације Jurzykowsky“ (1965. у Њујорку). У СНП је 1977. изведена М. драма Полицајци, 1985. Стриптиз, а студенти Академије уметности у НСаду су 1979. на сцени СНП извели његове Емигранте. Многа М. драмска дела су преведена на српскохрватски језик али нису штампана: Полиција, Мучеништво Петра Охеја, Ћуран, Карло, На пучини, Стриптиз, Кинолог у недоумици, Забава, Чаробна ноћ, Танго, Кућа на граници, Четворка, Срећан догађај, Клаоница, Емигранти, Грбавац, Триптих о лисцу (Серенада, Лисац филозоф, Лов на лисца), Кројач, Пешице, Амбасадор.

БИБЛ: Пролеће у Пољској, приповетке, избор и прев. Петар Вујичић, Бгд 1979.

ЛИТ: А. Д. Живковић, Алиенација у теорији и драмској пракси, посебно Мрожековој, Позориште, НСад 1970, бр. 1, с. 14-27; А. Д. Живковић, „Полиција“ Славомира Мрожека, Позориште, НСад 1971, бр. 4, с. 454-465; А. Д. Живковић, Драмско стваралаштво Славомира Мрожека, Сцена, 1973, бр. 5, с. 131-137, 1974, бр. 1, с. 82-87; Ј. Блонски, Пред драмским делом Славомира Мрожека, Израз, 1980, бр. 8-9. с. 163-179.

З. У.

МРТАВ ЗА СВЕ

МРТАВ ЗА СВЕ – комедија у 3 чина. Написао: Миладин Величковић Свињарев.

Праизвођење у НП у НСаду 7. VI 1919. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – П. Рајичићка, Р. Кранчевићка, Д. Спасић, В. Кустудић, М. Хаџићева, Ј. Стојчевић. – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, „Мртав за све“, Застава, 1919, бр. 119, с. 3; П. Татић, „Мртав за све“, Слобода, НСад 1919, бр. 120, с. 3.

В. В.

МУДРА ДЕВОЈКА (Die Kluge)

МУДРА ДЕВОЈКА (Die Kluge) – опера у 2 дела (12 слика). Музика и либрето: Карл Орф. Прво извођење у Франкфурту, 18. II 1943, у нашој земљи 15. VII 1962. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 20. IV 1965. у НСаду. Превео: Бошко Петровић. – Рд. М. Шуваковић, дир. Л. Бута, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф М. Месаровић; Р. Немет (Краљ), И. Кнежевић (Сељак), З. Николић (Сељакова кћи), В. Цвејић (Човек с магарцем), Д. Балтић (Човек с мазгом), В. Куцуловић (Прва протува), Ф. Пухар (Друга протува), М. Хаднађев (Трећа протува), В. Нецков (Тамничар), М. Живановић (Дворска будала). – Изведено 10 пута, глед. 3583.

ЛИТ: Ј. Шулхоф, Репертоарско освежење, Дневник, 23. IV 1963; Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд 1963, бр. 22, с. 44; Е. Гвоздановић, Перфектан музички театар, Дневник, 2. III 1972.

В. П.

МУЖ НА ЛУТРИЈУ

МУЖ НА ЛУТРИЈУ – весела игра у 3 чина. Написала: Рида Џонсон-Јанг. Прво извођење у нашој земљи 23. IV 1915. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 18. XII 1924. Превео: Исо Великановић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Рд. Б. Цветковић; Б. Цветковић, Д. Васиљевићка, Д. Матејићка, Ј. Кучера, К. Виловчевица, В. Јовановићка, Стеван Јовановић, К. Васиљевић. – Изведено 7 пута.

ЛИТ: А-м, A kisorsolt férj, Délbácska, 20. XII 1924; Кр., „Муж на лутрију“, Застава, 21. XII 1924.

В. В.

МУЖ НА СЕЛУ (Le Mari à la campagne)

МУЖ НА СЕЛУ (Le Mari à la campagne) – шаљива игра у 3 чина. Написали: Жан-Франсоа Бајар и Жил де Ваји. Прво извођење у Паризу, 1844, у нашој земљи 11. IX 1871. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 7. III 1875.  у НСаду. Са немачког Торенбарговог превода превела: Персида Пинтеровић. – Ј. Маринковићка (Егбертовица), И. Сајевићка (Урзула), Д. Ружић (Фердинанд), Л. Хаџићева (Паулина), А. Сајевић (Полињи), Д. Ружићка (Нохановица), А. Лукић (Едмунд), В. Марковић (Мартен), Љ. Зорићева (Јустина), Ј. Божовић (Фридрих), С. Бунић (Слуга).

Премијера у СНП 1/13. V 1879. у Старом Бечеју. –  Ј. Поповићева (Егбертовица), М. Рајковићка (Урзула), Д. Ружић (Фердинанд), Л. Хаџићева (Паулина), С. Рајковић (Полињи), Д. Ружићка (Нохановица), А. Лукић (Едмунд), В. Марковић (Мартен), Б. Хаџићева (Јустина), П. Ћирић (Фридрих), Р. Поповић (Слуга).

Премијера у СНП 21. II 1884. у НСаду. – Ј. Добриновићка (Егбертовица), М. Рајковићка (Урзула), Д. Ружић (Фердинанд), Л. Хаџићева (Паулина), М. К. Димитријевић (Полињи), Д. Ружићка (Нохановица), М. Барбарић (Едмунд), М. Суботић (Мартен), Л. Петровићева (Јустина), Б. Рашић (Фридрих), И. Станојевић (Слуга). – Од 1875. до 1885. изведено 6 пута.

ЛИТ: ?, Муж на селу, Позориште, НСад 1875, бр. 25, с. 99; Ъ, Муж на селу, Српско коло, НСад 1884, бр. 15, с. 3; М. С(ави)ћ, Муж на селу, Позориште, НСад 1884, бр. 21, с. 82; С., Муж на селу, Јавор, 1884, бр. 10, с. 315-318; Д. Д(има), Рума, 30. VII: „Муж на селу“, Застава, 1885, бр. 127, с. 2.

Л. Д.

МУЖ ПРЕД ВРАТИМА (Un Mari à la porte)

МУЖ ПРЕД ВРАТИМА (Un Mari à la porte) – оперета у 1 чину. Музика: Жак Офенбах. Либрето: Алфред Делакур и Леон Моран. Прво извођење у Напуљу, 22. VI 1859, у нашој земљи 10. III 1872. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у СНП 23. XI 1905. у Осијеку. Превео: Никола Ј. Мариновић. – Рд. А. Лукић; Д. Кранчевић (Флорестан), Р. Спиридоновић (Мартин), Д. Матејићка (Сузана), Д. Спасићка (Розита). – Изведено 22 пута.

Премијера у СНП 11. I 1910. у НСаду. – Рд. М. Марковић, дир. А. Освалд; Д. Кранчевић (Флорестан), Р. Спиридоновић (Мартин), Д. Матејићка (Сузана), Л. Јовановићка (Розита). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, У четвртак 23. марта…, Слога, Сомбор 8. IV 1906; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар 7. IX 1907; Јосин (Ш. Рајчић), Српско народно позориште, Невен, Суботица 15. VI 1908; А-м, Муж пред врати, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 38, с. 151.

В. П.

МУЖ У КЛОПЦИ (Le piège au mari)

МУЖ У КЛОПЦИ (Le piège au mari) – шаљива игра у 1 чину с певањем. Написао: Гијом-Леополд Стапло. Прво извођење 1861. у театру „Пале Ројал“ у Паризу.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 8. VI 1872. у Вуковару. Превео: Милан Јоксић. Музика: Алојзије Милчински. Подела узета са плаката представе одржане 16. XII 1872. у НСаду (са једночинком Пркос). – Н. Недељковић (Хектор Дириво), И. Сајевићка, к. г. (Лујза), Н. Рашић (Жан), Л. Хаџићева (Жоржета). – Изведено 7 пута.

ЛИТ: -Џ-, „Пркос“, „Муж у клопци“, Позориште, НСад 1872, бр. 78, с. 558-359; С., Муж у клопци, шаљива игра у једној радњи, Народ, НСад 1872, бр. 147, с. 4.

В. В.

МУЗИКА (Musik)

МУЗИКА (Musik) – слика морала у 4 дела. Написао: Франц Ведекинд. Прво извођење у Нирнбергу, 11. I 1908.

Прво извођење у нашој земљи у НП у НСаду 1. XI 1927. Превео: Жарко Васиљевић. – Рд. Е. Надворник; М. Васић (Јозеф Рајснер), Д. Врачаревићка (Елза Рајснер), И. Прегарчева (Клара Хиренвадел), М. Живановић (Директор казненог завода), Ј. Петровић (Надзорник кажњеника), Д. Матејићка (Надзорница кажњеника), Стеван Јовановић (Франц Линдеку), М. Похрадска (Хилдегард), Љ. Јовановићева (Удова Хиренваделова), Л. Лазаревић (Др Шварцкопф), Р. Кранчевићка (Издавачица соба). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, „Музика“ од Ведекинда – Премијера, Застава, 1927, бр. 246, с. 2; А-м, „Музика“, слика морала у 4 дела од Ф. Ведекинда – Премијера, Нови Сад, 1927, бр. 36, с. 7; К. Николић, „Музика“, слика морала у 4 дела од Ф. Ведекинда, Нови Сад, 1927, бр. 38, с. 4; А-м, Једна премијера у Новом Саду, Време, Бгд 1927, бр. 2113, с. 2; С. С(екулић) Ц(еца), Гостовање Народног позоришта у Сомбору, Застава, 1928, бр. 43, с. 3.

В. В.

МУЗИЧКИ ПАЈАЦИ (Zenebohócok)

МУЗИЧКИ ПАЈАЦИ (Zenebohócok) – комедија у 3 чина. Написао: Лајош Зилахи. Прво извођење у Будимпешти, 1925.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 16. X 1953. у НСаду. Превела: Маја Димитријевић. – Рд. Б. Ханауска, сц. С. Максимовић, к. С. Церај-Церић, избор, монтажа и вођство музике И. М. Кох; Стојан Јовановић (Анђал), И. Душановић (Анђелка) Е. Бортолаци (Фружина), Ђ. Јелисић (Мадар), Д. Јакшић (Пехељ), Љ. Раваси (Борбала), Ф. Живни (Блекнер), М. Радосављевић (Госпођица), Д. Колесар (Први инспицијент), Драгиша Шокица (Други инспицијент), О. Адам (Елвира), С. Насић (Халбен), М. Томић (Слуга). – Изведено 8 пута, глед. 2724.

ЛИТ: Ј. Путник, Зилахијеви Музички пајаци у СНП, НС, 1953, бр. 67, с. 3.

М. М.

МУЛИЋ Вељко

МУЛИЋ Вељко – технички директор СНП (Черевић, 24. V 1919 – Нови Сад, 6. V 1999). Завршио је средњу грађевинску школу у НСаду и до рата је радио у Градском поглаварству у НСаду учествујући као сценограф и луткар у новосадском Луткарском позоришту (о чему пише „Дан“ 1940/41). За време Другог светског рата активно је учествовао у покрету отпора, а после рата био је запослен у Покрајинском одбору Народног фронта у НСаду, одакле је 1. VIII 1946. дошао за шефа Техничке службе у СНП и у њему остао до 31. VII 1947. Затим је радио као дизајнер у „Декору“, „Пропаганди“ и „Рекламу“, па у Новинско-издавачком предузећу „Дневник“ у НСаду као фоторепортер и технички уредник. Поново се запослио у СНП 1. VI 1954. и у њему остао до 31. XII 1956, када се вратио у „Дневник“ за техничког и ликовног уредника и у њему остао до пензионисања, 31. XII 1978. Опремио је велик број књига. Током рада у СНП показао је изузетан смисао за организацију Техничке службе.

ЛИТ: З. Ђерић и Љ. Динић, Позориште лутака у Новом Саду / Оснивање, НСад 2014.

Р. Б.