ЗАДУЖБИНА ХРИСТОФОРА ШИФМАНА – Легатор З. потписивао се као Христофор а не Христифор, како се наводи у литератури. Рођен је 26. III / 7. IV 1809. у НСаду, од оца пореклом Немца и матере Српкиње. Немачку нормалну (основну) школу учио је у НСаду 1817-1818, од 1819. до 1822. ниже разреде у новосадској мађарској гимназији, а 1823. и 1824. „пету и шесту латинску класу“ у Српској гимназији у НСаду, где  је 1825. у грчкој школи завршио и други разред граматике. Потом је отишао на даље школовање: 1826. завршио је логику у Јегри, 1827. физику у Сегедину, 1828. земљемерски курс у Пешти (тригонометрију, геодезију и руралну економију). Од јесени 1829. до јесени 1834. радио је на геометарским пословима у Сомбору код варошког мерника Петра Арадског. Г. 1835. и 1836. полагао је ригорозум у Пешти из четири предмета и 25. VI 1836. добио диплому мерника (геометра). Одмах затим, 1. VII 1836, ступио је у службу на властелинству Маријенфелд велепоседника Јована Нака из Великог Сент-Миклоша. У његовој служби био је, најпре, мерник и ревизор рачуна Сиротињског фонда (за који је у оно време било одговорно властелинство), од 1. VII 1844. је егзактор, од почетка 1857. „средоточни фервалтер“ (управник), а од 17. VII 1861. надзиратељ властелинства. Пензионисан је крајем 1877. с пензијом у висини дотадашње плате. За почасног главног мерника Торонталске жупаније именован је јула 1871. Биран је 1861. за посланика Благовештенског сабора у Сремским Карловцима, а 1876. је био члан стручне комисије ради уређења управе црквених и народних добара. Био је ожењен Маријом рођ. Бибић, из угледне породице у Меленцима. Умро је у Банатском Комлошу (сада Румунија) 12/24. XII 1884. Ш. је З. основао Закладним писмом од 14. VII 1877, још за живота, и оно је цело ушло у Основно писмо које је састављено 1881. Завештач је писмом основао две фундације: једну од 7500 форинти, од које је камату користила МС за додељивање стипендија, и другу од 2500 форинти с тим да се сваке г. камата од ње исплаћује СНП као помоћ за остваривање његових циљева. Обема фундацијама управљала је МС. З. Х. Ш. донела је Фонду ДСНП, од камате до 1896, чист приход од 2311 форинти и 13 новчића (камата на главницу у томе периоду била је 8%). Од 1900, преласком са форинте на крунску валуту, главница З. намењене СНП исказује се са 5000 круна. После ослобођења, од 1918. до 1921, докле је на територији која је раније била у саставу Аустроугарске круна била средство плаћања, главница З. непрекидно је 5000 круна, а од 1921. свега 1250 динара, па је и камата на тај износ била незнатна. До 1918. приходе од З. књижило је ДСНП у опште приходе свога Фонда, а после 1918. у опште приходе Друштва и одмах трошило. За време Другог светског рата динарска вредност З. прерачуната је на пенге у односу 10 : 1, чиме је она финансијски скоро уништена, тако да је после ослобођења од фашистичких окупатора, од 23. X 1944, З. изгубила могућност да врши своју функцију. У евиденцији МС регистровано је да је 31. XII 1977. З. имала на своме рачуну укупно 16,04 нових динара! МС је због тога не исказује више ни у годишњим извештајима о свом финансијском пословању.

ЛИТ: Др Л. Станојевић, Извештај о стању и радњи Српског народног позоришта од 1881/2. до 1895/6. године, Позориште, НСад 1897, бр. 1, с. 6; Љ. Лотић, Добротвори Матице српске и њихове задужбине, МС 1826-1926, НСад MCMXXVII, с. 570; В. Стајић, Новосадске биографије, VI, НСад 1956, с. 245-248.

Л. Д.

ЗАДУЖБИНА ЦАРА ЛАЗАРА – слика из српске прошлости у стиховима у 5 чинова с певањем. Написао: Милорад Поповић Шапчанин. Музика: Јосип Шлезингер и Хуго Доубек. Прво извођење 23. III 1891. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 12. I 1892. у НСаду. – Рд. П.Добриновић; А. Лукић (Цар Лазар), С. Вујићка (Царица Милица), С. Бакаловићка (Вукосава), Т. Лукићка (Мара), Д. Ружић (Југ Богдан), С. Рајковић (Миљко), Т. Илић (Бошко), З. Стефановићева (Влајко), Д. Спасић (Дамјан), С. Стефановић (Војин), С. Станковић (Огњан), М. Карапетровић (Милош Обилић), С. Славнић (Вук Бранковић), П. Добриновић (Хомољац Живко), М. Стојковић (Коњичанин Ивко), М. Марковић (Раде неимар), Ј. Жикић (Патријарх Јеврем), П. Добриновић (Игуман Арсеније), Ђ. Бакаловић (Драго), Т. Станковић (Голубан), К. Васиљевић (Пустињак), М. Марковићка (Прва дворкиња), С. Миљковићка (Друга дворкиња), Д. Васиљевићка (Трећа дворкиња), К. Жикићка (Четврта дворкиња), Ј. Весићева (Пета дворкиња), Т. Ловренчићева (Шеста дворкиња), Д. Весићева (Седма дворкиња). – Изведено 43 пута.

Обновљено као премијера у СНП 3. XII 1897. у Осијеку. – Рд. П. Добриновић; А. Лукић (Цар Лазар), С. Вујићка (Царица Милица), Љ. Душановићка (Високи Стеван), С. Бакаловићка (Вукосава), Д. Васиљевићка (Мара), Д. Ружић (Југ Богдан), Д. Спасић (Дамјан), Ђ. Бакаловић (Бошко), Ј. Тодосић (Патријарх Јеврем), П. Добриновић (Кир Арсеније), Л. Поповић (Милош Обилић), М. Хаџи-Динић (Вук Бранковић), Ј. Душановић (Живко Хомољац), М. Марковић (Раде неимар), З. Ђуришићева (Голубан), Д. Николићка (Прва дворкиња), М. Тодосићка (Друга дворкиња), Л. Вујичићева (Трећа дворкиња), С. Станковић (Миљко), С. Стефановић (Војин), Р. Павићевић (Огњан), Д. Стефановићева (Влајко), К. Васиљевић (Пустињак), М. Николић (Драго златар). – Изведено 17 пута.

Обновљено као премијера у СНП 25. IV 1900. у Сомбору. –    Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Цар Лазар), Т. Лукићка (Царица Милица), М. Радошевићева (Високи Стеван), С. Бакаловићка (Вукосава), М. Тодосићка (Мара), Д. Ружић (Југ Богдан), Д. Спасић (Дамјан), Ђ. Бакаловић (Бошко), А. Ботић (Патријарх Јеврем), Л. Поповић (Кир Арсеније), Ј. Тодосић (Милош Обилић), М. Хаџи-Динић (Вук Бранковић), М. Николић (Живко Хомољац), М. Марковић (Раде неимар), З. Добриновићка (Голубан), Д. Николићка (Прва дворкиња), Д. Васиљевићка (Друга дворкиња), Л. Вујичићева (Трећа дворкиња), А. Стојановић (Миљко), С.Стефановић (Огњан), Д. Спасићка (Влајко), К. Васиљевић (Пустињак), П. Крстоношић (Драго златар), Д. Туцаковићева (Златан). – Изведено 13 пута.

Обновљено као премијера у СНП 7. VI 1902. у Великом Бечкереку. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Цар Лазар), С. Вујићка (Царица Милица), Е. Слука (Високи Стеван), Т. Лукићка (Вукосава), С. Бакаловићка (Мара), Д. Ружић (Југ Богдан), Ђ. Бакаловић (Бошко), А. Ботић (Патријарх Јеврем), В. Јуришић (Кир Арсеније), В. Виловац (Милош Обилић), М. Хаџи-Динић (Вук Бранковић), М. Николић (Живко Хомољац), М.Марковић (Раде неимар), М. Козловићева (Голубан), Д. Николићка (Прва дворкиња), Д. Васиљевићка (Друга дворкиња), Л. Вујичићева (Трећа дворкиња), А. Стојановић (Миљко), Д. Спасићка (Влајко), К. Васиљевић (Пустињак). – Изведено 4 пута.

Обновљено као премијера у СНП 21. XI 1905. у Осијеку. – Рд. А. Лукић; А. Лукић (Цар Лазар), С. Вујићка (Царица Милица), Ј. Стојановићка (Високи Стеван), Т. Лукићка (Вукосава), С. Бакаловићка (Мара), Д. Ружић (Југ Богдан), М. Матејић (Дамјан), Ђ. Бакаловић (Бошко), М. Николић (Патријарх Јеврем), Д. Кранчевић (Кир Арсеније), В. Виловац (Милош Обилић), С. Лијанка (Вук Бранковић), Ј. Душановић (Живко Хомољац), М. Марковић (Раде неимар), М. Козловићева (Голубан), М. Марковићка (Прва дворкиња), Д. Николићка (Друга дворкиња), Д. Васиљевићка (Трећа дворкиња), К. Виловчевица (Четврта дворкиња), А. Стојановић (Миљко), Ђ. Маџарић (Огњан), Д. Спасићка (Влајко), К. Васиљевић (Пустињак), С. Стефановић (Драго златар), С. Ранковићева (Златан). – Изведено 17 пута.

Обновљено као премијера у СНП 3.  XI 1907. у Осијеку. – Рд. Д. Спасић; А. Лукић (Цар Лазар), Т. Лукићка (Царица Милица), Ј. Стојановићка (Високи Стеван), Д. Матејићка (Вукосава), Д. Васиљевићка (Мара), Д. Ружић (Југ Богдан), М. Матејић (Дамјан), Љ. Иличић (Бошко, Влајко), Р. Спиридоновић (Патријарх Јеврем), Д.  Кранчевић (Кир Арсеније), Б. Николић (Милош Обилић, Бошко), Н. Сланкаменац (Вук Бранковић, Огњан), Д. Спасић (Живко Хомољац), М. Марковић (Раде неимар), Д. Иличићка (Голубан), А. Стојановић (Миљко), xxx (Војин), К. Васиљевић (Пустињак), С. Стефановић (Драго златар), С. Ранковићева (Златан). – Изведено 29 пута.

Обновљено као премијера у СНП 15. VIII 1912. у Великом Бечкереку. – В. Виловац (Цар Лазар), Д. Васиљевићка (Царица Милица), М. Ђорђевићева (Високи Стеван), Д. Матејићка (Вукосава), К. Виловчевица (Мара), Д. Ружић (Југ Богдан), М. Матејић (Дамјан), В. Ивановић (Бошко), С. Стефановић (Патријарх Јеврем), Д. Кранчевић (Кир Арсеније), И. Динуловић (Милош Обилић), М. Хаџи-Динић (Вук Бранковић), Д. Спасић (Живко Хомољац), Ј. Цвијановић (Раде неимар), Љ. Јосићева (Голубан), Р. Алмажановић (Миљко), С. Стефановић (Огњан), С. Ђуркић (Влајко), К. Васиљевић (Пустињак), Н. Гашић (Драго златар). – Изведено 6 пута.

БИБЛ: Милорад Поповић Шапчанин, Задужбина, НСад 1893.

ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), Задужбина цара Лазара, Позориште, НСад 1892, бр. 10,  с. 38-39; Ј. Храниловић, „Задужбина цара Лазара“, слика из српске прошлости, с певањем, у 5 раздела, написао М. П. Шапчанин, Јавор, 1892, бр. 10, с. 153-156; Нил, Српско народно позориште у Карловцима, Застава, 9. II 1894; А-м, С. Н. П. у Суботици, Суботичке новине, 1894, бр. 16, с. 3; (Ј.) Г(рчић), Задужбина цара Лазара, Позориште, НСад 1895, бр. 3, с. 10-11; П., Прва представа у новом позоришту, Наше доба, НСад 1895, бр. 11, с. 3; А-м, О одржаној представи „Задужбина цара Лазара“..., Стража, НСад 1895, бр. 11, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1896, бр. 44, с. 3; Ј. Задужбина цара Лазара, Позориште, НСад 1898, бр. 13, с. 62-63; А-м, У недељу. 8. нов. гледали смо: „Задужбина цара Лазара“, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 62, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Српство, Вршац 1898, бр. 90, с. 3; Ј., Задужбина цара Лазара, Позориште, НСад 1900, бр. 7, с. 27; М., „Задужбина цара Лазара“, слика из српске прошлости, Застава, 11. I 1900; А-м, Српска позоришна дружина у Тителу, Застава, 4. VII 1901; А-м, „Задужбина цара Лазара“ од Милорада П. Шапчанина, Браник, 1901, бр. 144, с. 3; А-м, Задужбина цара Лазара, Позориште, НСад 1901, бр. 25, с. 153-155; Б., У среду. 21. новембра давана је „Задужбина цара Лазара“, Застава, 24. XI 1901; -р-, Задужбина цара Лазара, Позориште, НСад 1901, бр. 28, с. 166-167; (Ј.) Г(рчић), Задужбина, Позориште, НСад 1907, бр. 21, с. 137-138; Г., „Задужбина“, слика из српске прошлости у 5 чинова с певањем од Милорада П. Шапчанина, Браник, 1907, бр. 270, с. 3; А-м, „Задужбина цара Лазара“, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 1, с.158.

В. В.

ЗАДУШНЕ ЖЕНЕ (Wohltätige Frauen) – шаљива игра у 4 чина. Написао: Адолф Л’Аронж. Прво извођење у Бечу, 8. X 1879.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 5. III 1896. у НСаду. Превео: Милан А. Јовановић. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружић (Мајор Рудок пл. Родек), Д. Ружићка (Клементина пл. Прас), М. Марковић (Емил пл. Прас), М. Тодосићка (Генералица Вајејинг), Д. Миловановићка (Госпођа пл. Сенчер), В. Милићевићка (Госпођа Маркус), З. Марковићка (Госпођа Фридхајм), Д. Весићева (Госпођа пл. Спросен), Ј. Душановић (Варошки сенатор Кизл), Ђ. Бакаловић (Рентије Сисхолц), С. Филиповић (Вурм), Д. Спасић (Фридрих Мепсл), М. Марковићка (Отилија), Д. Тодосић (Јулије), Ј. Тодосић (Ханс Вернер), Т. Лукићка (Марта Штајн), Ј. Весићева (Ана), П. Добриновић (Хуберт), З. Ђуришићева (Марија), Д. Туцаковићева (Паула), К. Жикићка (Госпођа Сајболд), С. Бајин (Касапин). – Изведено 11 пута.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Задушне жене, Позориште, НСад 1896, бр. 37, с. 146-147; Ј. Г(рчић), „Задушне жене“, шаљива игра у четири чина, написао Адолф Ларонж, Браник, 1896, бр. 33, с. 1; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1896, бр. 44, с. 3; А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Панчеву, Браник, 1897, бр. 11, с. 3; А-м, Из позоришта, Ново време, Земун 1897, бр. 21, с. 4.

В. В.

ЗАДУШНИ ФИЛИП (A jó Fülöp) – шаљива игра у 3 чина. Написао: Гергељ Чики. Прво извођење у Будимпешти, јануара 1888.

Прво извођење у нашој земљи у СНП марта 1888. у Сомбору. Превео: Јован Грчић. Подела узета са плаката представе одржане 1. III 1890. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; П. Добриновић (Пилип Хернадија), А. Лукић (Матија Гот), Т. Лукићка (Матилда), Д. Жанова (Клара), М. Димитријевић (Бела Ватајија), Ј. Добриновићка (Отилија), К. Васиљевић (Отон Вардајија), С. Бакаловићка (Адела), М. Марковић (Андор Дерија), Т. Илић (Адолф), С. Стефановић (Јанош). – Изведено 6 пута.

ЛИТ: В., Задушни Филип, Позориште, НСад 1890, бр. 32, с. 126-127; бр. 33, с. 130-131; А-м, Szerb szinház, Torontal, 1890, бр. 42, с. 4; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 10, с. 2.

В. В.

ЗАЗИДАНИ ПРОЗОР (Das zugemauerte Fenster) – шаљива игра у 1 чину. Написао: Аугуст фон Коцебу. Прво извођење као опера, у Кетнертар театару у Бечу, 18. XII 1810.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 26. VI 1862. у НСаду. Посрбио: Александар А. Поповић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да је у представи учествовао Д. Коларовић (Јефта Мекушац). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Н. Сад. 26. VI 1862. г. „Зазидани прозор“, Даница, 1862,  бр. 19, с. 515.

В. В.

ЗАЈЕДНИЦА ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ВОЈВОДИНЕ – Основана је марта 1969. у НСаду са циљем да послужи као чвршћи облик сарадње професионалних театара у Покрајини. Њено оснивање уследило је као природан наставак постојања Сталног саветовања војвођанских позоришта установљеног у Вршцу 1960. Док је Стално саветовање било консултативног карактера и имало задатак да, у првом реду, омогући размену мишљења и искустава међу позориштима, З., пак, преузима низ конкретних обавеза и задатака у домену остваривања непосредних облика међупозоришне сарадње. Поред осталог, преузима бригу о Сусрету позоришта Војводине, издавању Алманаха позоришта Војводине, стручног усавршавања позоришних радника, ангажује се у решавању низа конкретних питања из текуће позоришне праксе итд. Преко својих делегата у разним телима друштвено-политичких заједница и организација учествује у разматрању проблема и појава у позоришном животу Војводине. Покреће иницијативе и предузима непосредне акције од интереса за развој и унапређивање драмског стваралаштва у Покрајини. Између осталог, нарочито је настојала да се на задовољавајући начин реши питање школовања уметничких кадрова за рад у војвођанским позориштима и да се, изградњом нових и адаптацијом постојећих позоришних зграда, модернизују технички и просторни услови рада позоришта. Залагала се, такође, да се побољша укупни материјални положај позоришта, унапреди систем њиховог финансирања, обезбеде услови за позоришна гостовања у срединама у којима нема сталних, професионалних тетара и др. Организовала је велик број стручних саветовања о актуелним проблемима развоја драмског стваралаштва у Војводини. Дугогодишњим радом и резултатима потврдила се као користан чинилац у остваривању међупозоришне сарадње и предузимању акција значајних за целину позоришног живота Војводине. У њеном раду учествовао је велик број позоришних стваралаца и других културних посленика из Војводине и изван ње. Садашњи назив З. је утврдила фебруара 1983. Дотад је њен назив гласио: Заједница професионалних позоришта Војводине.

М. Кш.

ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ (La Vie commune) – водвиљ у 3 чина. Написали: Жил Гастин и Анри Фижер. Прво извођење у Паризу, 1887, у нашој земљи 20. XII 1897. у НП Бгд.

Прво извођење у НП у НСаду 20. VI 1922. Превео: Душан Л. Ђокић. Подела узета са плаката представе одржане 25. IV 1923. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; Д. Спасић (Бофине), М. Хаџи-Динић (Дарданел), С. Савић (Тетар), Б. Цветковић (Саважон), М. Душановић (Анатол Кесегрен), В. Ивановић (Каборел), М. Пашко (Келнер), В. Јовановићка (Јулија Тетар), Р. Кранчевићка (Леонија Саважон), М. Авировићева (Јованка), Љ. Јовановићева (Госпођа Бодоен). – Изведено 12 пута.

Прво извођење у СНП 26. XI 1922. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Р. Павићевић (Бофине), М. Аћимовић (Дарданел), Б. Ђорђевић (Анатол), М. Јелић, М. Живановић, Д. Павићевићка, М. Петровићка, Л. Радосављевићка. – Изведено око 10 пута.

ЛИТ: А-м, „Заједнички живот“ – Народно позориште, Застава, 1922, бр. 137, с. 3; Хр., „Заједнички живот“, Јединство, 1922, бр. 898, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 51, с.  2; -ко-, „Заједнички живот“ – Народно позориште, Застава, 1923, бр. 94, с. 3; Ст., „Заједнички живот“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1926, бр. 19, с. 4.

В. В.

ЗАЈЦ Иван – композитор и диригент (Ријека, 3. VIII 1832 – Загреб, 16. XII 1914). Још као шестогодишњак наступао је као виолинист и клавирист. Студирао је на Конзерваторијуму у Милану, где је добијао награде као један од најдаровитијих ученика. Једно време је деловао као диригент и наставник музике у Ријеци. У Беч одлази 1862, а 1870. је постављен за директора и диригента прве сталне хрватске Опере и за наставника Музичке школе Глазбеног завода у Згбу. Био је један од најталентованијих композитора свога времена, по којем је читаво раздобље у историји музике добило назив Зајчево доба. Био је заиста надарен уметник, солидне стручне спреме, какву пре њега није имао нико у Хрватској, човек који је могао повести успешну борбу против дилетантизма и изградити домаће музичко позориште. Као стваралац је ишао путем који је себи у младости утврдио, постижући током времена рутину која је понекад и сама обезбеђивала рађање нових дела. З. је био изузетно плодан композитор. Написао је око 1200 композиција свих врста и жанрова. Од тога је 19 опера и 26 оперета. Важнија дела су му: опере Мислав, Бан Легет, Никола Шубић Зрињски, Лизинка, Пан Твардовски, Златка, Госпође и хусари, Армида, Приморка, Сеоски племић, Оче наш, и оперете: Момци на брод, Напуљски лазарони, Жупанијски суд, Састанак у Швајцарској, Мајсторски хитац код Костајнице, У Меку, Мајстор Пуф, Ноћ у Каиру, Мали дивљан, Нихилистица. Од музике за око 30 драмских дела вредношћу се истичу: Гундулићева Дубравка, Прерадовићев Краљевић Марко, Војновићеви Еквиноциј и Смрт Мајке Југовића и Красуљица А. Касовиц-Цвијићеве. Стилске карактеристике његових дела носе обележје традиције илирских композитора, а посебно Лисинског, које су оплођене личном широком музичком културом однегованом на изворима италијанске оперске уметности. Мелодија му је главно изражајно средство. Тамо где је нема, његове могућности драмског обликовања постају скромније. Ремек-дело овог композитора је свакако опера Никола Шубић Зрињски, која је дуги низ г. привлачила публику не само историјско-политичком позадином него и музичким квалитетима. З. је као човек и уметник стално био у средишту загребачког музичког живота. Доживео је извођење готово свих својих дела. Значајан као организатор, диригент, педагог и композитор, он је својом разгранатом делатношћу оставио неизбрисиве трагове на путу којим је музика у Хрватској корачала ка новим достигнућима и коначној афирмацији своје самосталности. У СНП је извођена његова опера Никола Шубић Зрињски и музика за драмске комаде Стари каплар, Јелва, руска сиротица и Граничари.

М. Х.

ЗАКИЋ-ВЛАОВИЋ Данчица – секретар Драме (Перлез, Зрењанин, 2. III 1956 – ). Завршила је Економски факултет у Бгду. Прво запослење јој је у СНП, на одређено време, од 1. II до 16. IX 1980, а затим је постављена за секретара Драме. У Радну заједницу, за референта за план и анализу, прешла је 10. I 1984; 13. VII 2001. именована је за директора радне јединице Финансијски послови, а 27. VIII  исте г. за оперативног директора Опере СНП, да би у Покрајински секретаријат за образовање и културу отишла 8. VII 2002.

Ј. М.

ЗАКЛАДА СТЕВАНА БАДРЉИЦЕ – Легатор З., С. Б., рођен је у Сенти око 1805, а умро у свом родном месту 1/13. IX 1876. Учио је српску и мађарску школу у Сенти, а трговину у Суботици. Као трговац је стекао знатан иметак; доцније се бавио економијом на свом  имању. Оженио се 1854. Јулијаном Мелисек, Мађарицом из Арада, која је удајом примила вероисповест мужа. Г. 1849. био је општински благајник у Сенти. Био је изабран и за старатеља сирочадског стола, а од 1858. је пуне три г. био општински судија. После пада Баховог режима редовно је биран за жупанијског представника; доцније је то био по вирилном праву. Пратио је сва народна настојања и издашно их помагао. Када је основано ДСНП био је један од првих прилагача-утемељивача његовог Фонда. Б. је тестаментом од 1876. оставио СНП кућу и осам ланаца земље у Сенти, с тим да те некретнине ужива његова жена до смрти или поновне удаје. Позориште, када ступи у посед имања, може у своје сврхе трошити само годишњи приход. После отварања тестамента на рочишту одржаном 30. XI /12. XII 1876. заступник ДСНП др Стеван Малешевић је покушао да се са удовицом нагоди да би СНП одмах почело да добија извесне приходе од некретнина, али у томе није успео. Јулијана Бадрљица рођ. Мелинек је умрла 12. IV 1880, па је ДСНП одмах после тога ушло у посед завештане куће и земље. Према тестаменту, Друштво је од тих некретнина образовало З. С. Б. Вредност имовине износила је око 15.000, а годишњи приход приближно 1150 форинти. Пошто је цена куће са магацином, која је захтевала знатне оправке, нагло падала, а и земљу је из НСада тешко било надзирати, Главна скупштина одобрила је 9/21. XI 1881. продају некретнина на судској лицитацији, али не испод цене од 11.450 форинти. За седам ланаца земље добијено је на име аренде за 1882. свега 210 форинти; осми ланац није могао бити издат у закуп јер је био под водом. Фискал др Стеван Малешевић и благајник ДСНП Данило Манојловић су, као опуномоћеници Друштва, 19. V 1882. на јавној лицитацији у Сенти продали кућу за 10.010 форинти, а по један ланац земље за 406 + 536 + 486 форинти, два ланца за 1250, а три ланца за 1610 форинти. Укупно је, дакле, продајом добијено од некретнина 14.298 форинти. Ова сума чинила је З. С. Б., којој је тестаментом била обезбеђена пупиларна сигурност, и од камате је Друштво имало веће приходе но што би их имало издавањем некретнина у закуп. Непосредно из З. С. Б. одобравани су зајмови сигурним интересентима, уз интабулацију на некретнине и уз, у оно време важећу, камату која се могла користити за остваривање циљева СНП. З. је Друштву од 1881. до 31. V / 12. VI 1896. од закупнине за прве две и камате за остале г.  донела 12.266 форинти и 67 новчића. Исти приход се могао остваривати и куповином државних хартија од вредности (обвезнице) или улагањем на приплод у јавне штедионице. Средства З. С. Б. књиговодствено су књижена одвојено, али су у годишњим билансима исказивана у оквиру Фонда ДСНП, у глобалу, заједно са осталим фондовским средствима. Због тога се З. С. Б. као таква губи после Првог светског рата и о њој више нема помена. Тек на Ванредној скупштини ДСНП 23. XI 1924. било је одлучено да се о честитом легатору истраже и сакупе подаци а да се тада није знало да је, на основу одлуке Главне скупштине ДСНП одржане 26. VI 1880, набављен његов портрет у уљу, који је свечано „откривен“ на Главној скупштини Друштва 23. VI  / 5. VII 1886. Портрет је израдио сликар Аксентије Мародић на основу једног цртежа који му је ставио на располагање Б. сестрић Исидор Зубановић, парох у Сегедину, и налази се у СНП.

ЛИТ: А-м, Извештај Управнога одбора Друштва за Српско народно позориште о годишњем раду, Позориште, НСад 1886, бр. 60, с. 238; А-м, Главна скупштина Друштва за Српско народно позориште у Н. Саду 23. јуна (5. јула) 1886, Позориште, НСад 1886, бр. 64, с. 253; Др Л. Станојевић, Извештај о стању и радњи Српског народног позоришта од 1881/2. до 1895/6. године, Позориште, НСад 1897, бр. 1, с. 6.

Л. Д.